Након осам деценија у Београду обновљен Руски научни институт

Руски научни институт био је основан 1928. године. Институт је радио све до пролећа 1941. године, односно до доласка Немаца у Београд, који су затворили ову руску научну институцију

Фото: Спутњик/Лола Ђорђевић

У Руском дому у Београду вечерас је представљен Руски научни институт (РНИ), који је обновио рад након осамдесет година од затварања. Активности овог института усмерене су на проучавање руског наслеђа у Србији, популаризацију заједничке историје двеју земаља и подршку научницима у проучавању историје, језика и културе Русије и Србије.

„Руски научни институт бавиће се, поред осталог, проучавањем историјских веза руског и српског народа које постоје без обзира на промене у руководству држава. Политичке везе су значајне, али су везе међу људима, односно појединцима много значајније. Посветићемо се проучавању односа царске Русије и краљевске Србије, совјетске Русије и социјалистичке Југославије, у којој је Србија била значајна, као и проучавању тих односа све до 1991. године“, рекао је на свечаности у Руском дому историчар и професор Београдског универзитета Алексеј Тимофејев, један од руководилаца обновљеног института.

Према његовим речима, идеја је да обновљени Руски научни институт настави да се бави свим оним активностима којима су се бавили и његови претходници, истакнути руски научници, историчари, правници, филолози и сви други стручњаци који су у првим деценијама 20. века боравили у Београду.

Отварање Руског научног института у Руском дому у Београду (Фото: Спутњик/Лола Ђорђевић)

„Наша делатност је усмерена на рад с подмлатком, на помагање Русима да се боље упознају са Србијом, сарадња са српским научницима, боље упознавање с Русијом, објављивање руских и српских научних радова, организовање научних конференција и предавања“, додао је Тимофејев. Руски научни институт ће, такође, пратити стање руских гробних комплекса у Србији, проучавати и дигитализовати историјске архиве, састављати научне и информативне материјале о културним објектима везаним за руско-српску историју на Балкану, архивирати штампано наслеђе.

Руски научни институт био је основан 1928. године. Првих неколико година његово седиште било је у просторијама Београдског универзитета и у згради Српске академије наука и уметности, да би се потом преселио у Руски дом.

Институт је, како је подсетио Алексеј Тимофејев, радио све до пролећа 1941. године, односно до доласка Немаца у Београд, који су затворили ову руску научну институцију.

Обнављање Руског научног института подржала је компанија „Гаспром њефт“, која као највећи страни инвеститор у Србији више од десет година спроводи програме у области културе, образовања и очувања историјског наслеђа двеју земаља.

На свечаности која је уприличена поводом почетка рада Руског научног института вечерас је филологу и професорки Београдског универзитета Ирини Антанасијевић, која је и један од руководилаца обновљеног Руског научног института, уручена Пушкинова медаља за велики допринос промоцији руског језика и културе у Србији.

Амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко и руководилац Россотрудничества Евгеније Примаков (Фото: Спутњик/Лола Ђорђевић)

Награду, која је додељена на основу указа председника Русије Владимира Путина, Ирини Антанасијевић је уручио амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.

Почасно одликовање Руске федералне агенције „Россотрудничество“ за пријатељство и сарадњу уручено је професору Београдског универзитета Синиши Атлагићу. Признање му је уручио руководилац „Россотрудничества“ Евгеније Примаков.

Валентина Булатовић

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 16. 2. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , ,

5 replies

  1. Агенција “СМутњик“ ( а оно „М“ није штампарска грешка!) наводи: „.идеја је да обновљени Руски научни институт настави да се бави свим оним активностима којима су се бавили и његови претходници, истакнути руски научници, историчари, правници, филолози и сви други стручњаци који су у првим деценијама 20. века боравили у Београду“.
    Дакле, ти руски научници су се так тако, у „првим деценијама“ 20. века обрели у Београду?
    Како то? Јесу ли дошли у неку научну експедицију, размену научника, или…?
    “Обнављање“ рада тог Института је врхунски, цинични, пример безочности (пра)унука и унука бољшевика – наследника победника у крвавом руском Грађанском рату и „ Црвеном терору“, од кога су ти руски научници избегли, спасавајући голе животе, и нашли уточиште у Краљевини СХС/Југославији. Знатан део њих је крајем 1944 г. успео и да даље избегне на Запад и настави свој научни рад.
    Велики број публикација тог Института из периода од 1927-1941 г. је штампан у Београду (и) на руском језику – а колико ли их се сачувало у библиотеци тог, садашњег, постсовјетског „Руског Дома“? Сумњиво… јер од више од 100.000 томова Библиотеке правог Руског Дома, после 1944 г. под совјетском управом није остало ништа!
    Успели су да у Београду униште и једну од највећих библиотека руског расејања у Европи.
    А – сада нешто, као, „обнављају“? Е – аферим!

    11
    1
  2. лепо.. 🇷🇸🇷🇺💞

  3. Поздрављам повратак на странице СтСт ветерана коментатора @Иоанна Дубињина!

    Недостајали сте, као и Ваши аргументи са којима је нелако али увек интересантно спорити се.

  4. Иоанн Дубињин Неупитно верујем да је све што сте написали тачно, моје симпатије иду само до мере да је до овог чина, макар и на нивоу симбола, уопште дошло, а да неко не би генерације које долазе учио, да односи Србије и Русије почињу ’44. А могло је и да не дође.. Свако добро!

  5. Don Quixote Можете се спорити само око нечијих ставова, али око аргумената поткрепљених аутентичним материјалним доказима, тешко..

Оставите коментар