Припремљена декларација о надлежностима Републике Српске: Нови Устав, Бањалука главни град, Пале престоница

Бројним одлукама Уставног суда БиХ отимају се надлежности Српској, а њена имовина ставља се у надлежност БиХ без икаквог уставног основа, наводи се у Декларацији

Фото: Спутњик/Дејан Симић

Декларацијом о уставним принципима, која би требало да буде разматрана на предстојећој посебној седници Народне скупштине Републике Српске, предвиђено је да Влада, у сарадњи са председницом Републике, припреми текст Устава Републике Српске којим ће се потврдити све надлежности Српске, осим оних које по Уставу Босне и Херцеговине припадају БиХ.

У Декларацији, која је достављена Народној скупштини заједно са материјалима за посебну седницу посвећену враћању надлежности Републике Српске, наводи се да би новим Уставом Бањалука требало да постане главни град, а Пале престоница.

У документу се прецизира да су сви акти које је наметнуо високи представник неуставни и да је по Уставу БиХ Парламентарна скупштина одговорна за доношење закона, спровођење одлука Председништва или извршење надлежности Парламентарне скупштине, због чега није ни имала надлежност да усваја законе које је наметао високи представник.

У Декларацији се истиче да деловање Уставног суда БиХ, који се ставио у функцију потврђивања неправних одлука високог представника и тиме мењао уставну структуру БиХ утврђену међународним уговором, наноси велику штету односима у БиХ и доприноси трајној нестабилности.

Бројним одлукама Уставног суда БиХ отимају се надлежности Српској, а њена имовина ставља се у надлежност БиХ без икаквог уставног основа, наводи се у Декларацији.

Патријарх Порфирије: Постојање Републике Српске дјело правде

У Декларацији се додаје да „споразумима ентитета о одбрани, о порезу на додату вредност и Високом судском и тужилачком савету БиХ, те надлежности нису трајно пренесене на ниво БиХ, јер им нису претходиле измене и допуне Устава БиХ да би се створио уставни основ“, пренео је РТРС.

„Није било ни накнадних уставних промена, па су и те надлежности неуставне и самим тим привремене“, стоји у Декларацији.

У документу пише и да БиХ нема уставом дефинисано државноправно уређење и има врло ограничене и стриктно одређене надлежности, што је одређује као државу са међународно признатим границама са надлежностима у спољним односима, док скоро сав унутрашњи суверенитет припада ентитетима.

У Декларацији се наводи и да Народна скупштина сматра да садашњу неусклађеност надлежности пренесених на ниво БиХ без промене и допуне Устава БиХ, као Анекса четири Дејтонског споразума, треба превазићи доследном применом Устава БиХ који недвосмислено прописује да ће се ентитети у потпуности придржавати овог Устава БиХ.

То подразумева право Народне скупштине и Владе Српске да обуставе примену било ког акта, мере или активности органа и институција на нивоу БиХ који немају основ у Уставу БиХ и нису изричито Уставом БиХ утврђени као надлежност органа на нивоу БиХ.

Односи са суседним државама

У Декларацији се наводи да сваком ентитету припада право на успостављање посебних паралелних односа са суседним државама у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом БиХ, као и право на склапање споразума са државама и међународним организацијама уз сагласност Парламентарне скупштине БиХ која може законом предвидети да за одређене врсте споразума није потребна таква сагласност.

Наводи се и да је, према Уставу БиХ, Председништво БиХ надлежно за вођење спољне политике, именовање амбасадора и других међународних представника, представљање БиХ у међународним и европским организацијама и институцијама, преговарање, отказивање, те уз сагласност Парламентарне скупштине ратификовање споразума БиХ.

Савет министара као обавезан састав има председавајућег и само још два министра, спољних послова и спољне трговине, наводи се у Декларацији.

Дарко Ристов Ђого: Република Српска је настала на Косову 1389.

У документу се додаје да је ранијим закључцима Народне скупштине захтевано да се „кроз закон уграде решења која ће институционално и суштински сачувати утицаје ентитета, што подразумева формирање подсавета ентитета са јасно дефинисаном улогом и процедуром њиховог рада у односу на Високи судски и тужилачки савет БиХ“.

Осим тога, предвиђено је било и да се текст Споразума пре потписивања усклади са терминологијом из Устава и да седиште ВСТС БиХ буде у Српском /Источном/ Сарајеву и да ће, уколико суштина ових закључака не буде садржана у Предлогу закона о ВСТС БиХ, Народна скупштина повући сагласност на овај споразум на исти начин како је дала, наводи се у Декларацији.

У материјалима за посебну седницу су и информације о преносу надлежности у области одбране и безбедности, индиректног опорезивања и правосуђа, а предлагачи су председник Републике Српске, српски члан Председништва БиХ, премијер Српске, као и посланички клубови владајуће већине у парламенту Српске.

О оружаним снагама

У предлозима закључака у вези са Информацијом о преносу надлежности са Републике Српске на ниво БиХ у области одбране и безбедности, коју ће разматрати парламент Српске, наводи се да Народна скупштина задужује Владу да јој да у року до шест месеци упути на разматрање и усвајање законе из те области.

„Народна скупштина задужује Владу да на овом плану повуче сагласност на Споразум о преносу надлежности из области одбране на институције БиХ раније потписан са Владом Федерације БиХ“, каже се у документу.

У закључцима се додаје да Скупштина повлачи сагласност на одлуку о давању овлашћења Влади да потпише Споразум из 2005. године.

„Закон о одбрани БиХ, Закон о служби у Оружаним снагама БиХ, Закон о обавештајно-безбедносној агенцији БиХ и Закон о агенцији за истраге и заштиту БиХ неће се примењивати на територији Српске од дана ступања на снагу закона из области одбране и безбедности“, наводи се у предлогу ових закључака.

Габријел Ескобар у Сарајеву: Сви сагласни да рата неће бити

У Информацији се подсећа да су до преноса надлежности у области одбране на ниво БиХ постојале војска Српске и Федерације БиХ које су обављале своје уставне обавезе, ни на који начин не кршећи Устав БиХ ни Дејтонски мировни споразум.

У том документу се истиче да се на почетку процеса реформе одбране у БиХ Српска званично залагала за политику демилитаризације БиХ, као постконфликтног друштва, што, нажалост, није прихваћено од друге стране, Федерације БиХ и међународних учесника у процесу реформе.

„Од разматраних позитивних ефеката реформе одбране, за Српску није остварен нити један од очекиваних. На финансијском плану Српска није смањила издвајање за одбрану, нити је кроз овакав систем политика одбране Републике Српске побољшана. Такође, процеси у области политике одбране у БиХ су у супротности са политиком војне неутралности Српске, а у складу са Резолуцијом Народне скупштине о војној неутралности“, наведено је у Информацији.

На основу одлуке високог представника Педија Ешдауна 2002. године усвојен је нови закон о Савету министара када је формирано ново министарство безбедности.

Милорад Додик: Питање Републике Српске не треба одвајати од питања Косова и Метохије

„С обзиром да Устав БиХ није прописао надлежност БиХ у области безбедности, формирањем Министарства безбедности пренесен је део надлежности ентитета. Такође, одлуком високог представника прекршен је Устав БиХ, с обзиром да одлука високог представника не представља основ за измену Устава БиХ, односно Устав БиХ не познаје одлуке високог представника као један од начина ни за измену Устава БиХ ни за пренос надлежности“, пише, између осталог, у Информацији.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 13. 11. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар