Хрватска: Због ниског водостаја језера Перућа изрониле зидине православног манастира Драговић из 1395.

Перућко језеро је ових дана на озбиљно ниском водостају, а из воде израњају камени зидови

Потопљени манастир Драговић, архивска фотографија

Камени зидови старог православног манастира Драговић из 1395. године, двадесетак километара од Книна, који је половином прошлог вијека потопљен због изградње хидроелектране, ових дана извирили су из акумулационог језера Перућа због ниског водостаја.

Површина језера Перућа у Хрватској све се више спушта, а ових дана из воде је извирио део старог православног манастира Драговић из 1395. године, који је 1958, због градње акумулацијског језера и хидроелектране – потопљен.

Перућко језеро је ових дана на озбиљно ниском водостају, а из воде израњају камени зидови.

Тада је расељено 1500 људи, језеро је прогутало куће и плодна земљишта, али они који су живи и њихови потомци добро се сећају својих села и прича родитеља.

Зидине потопљеног манастира Драговић

„Моја свекрва је цели живот причала о тим пољима, ливадама, овцама, дружењима. До смрти је причала о томе“, присећа се Марија Цвитковић за Дневник.хр.

Перућко језеро је вештачко језеро на реци Цетини, између планина Динаре и Свилаје у Хрватској. Пре почетка јесењих киша водостај досеже најнижи годишњи ниво и није реткост да се вода повлачи све до некадашњег природног корита реке Цетине, остављајући необичне призоре и подсећајући на тајне које леже испод површине воде.

Прича о манастиру Драговић има посебан значај. Наиме, у питању је један од три историјска српска манастира у Далмацији, подигнут шест година после легендарне Косовске битке, у периоду тешком за српски народ.

Манастир Драговић са својим кућама у Кољанима, Врлика, пре потапања 1958. године

На основу Повијести о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској из 1859, манастир је понео име по Драгу који је са браћом прешао из Босне у Цетинску крајину, а по народном предању по речици која је извирала у близини. Манастир је до 1995. године чувао у својој библиотеци право благо – октоих из 14. века, минеј за месец мај из 1531. године, писан у Студеници, кратке записе Доситеја Обрадовића, који је на својим путовањима ту свраћао, као и Лаза Костић, Симо Матавуљ… У ризници се чувао се антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића из 1692. (први барокни антимис у Срба) и многе друге драгоцености.

Манастир Драговић спада у ред три најзначајнија далматинска манастира. Поред Крупе и Крке, који су саграђени нешто раније.

Након потапања, изграђен је нови манастир, на узвишењу изнад језера, који је 1995. опустошен и до реновирања почетком двехиљадитих, његове просторије су наводно служиле као штала.

Скраћење наслова и опрема: Стање ствари

(НСПМ, 16. 10. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар