Око осам одсто производа из потрошачке корпе имало је двоцифрену инфлацију, многи би рекли и троцифрену

Скупо воће и поврће (Фото: Бета – Д.Г.)

У августу ове године забележено је једно од највећих поскупљења воћа и поврћа за последњих десетак година у нашој земљи. Ипак, сви фактори указују да је инфлација привремена и да се очекује да она до краја следеће године буде на нивоу на ком је била и претходних осам година, изјавио је за РТС Саво Јаковљевић, генерални директор Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке.

Шта је у Србији погурало инфлацију на 4,3 процента у августу и да ли ће горња граница дозвољеног одступања од циља Народне банке бити прескочена?

Око осам одсто производа из потрошачке корпе имало је двоцифрену инфлацију, многи би рекли и троцифрену.

Саво Јаковљевић наводи да се инфлација мери према индексу потрошачких цена, а у индекс улазе 662 производа: 10 одсто индекса односи се на цене непрерађене хране, 21 одсто на цене прерађене хране, 29 одсто структуре индекса односи на индустријске производе, 16 одсто на енергенте и 24 одсто на услуге.

„Када имамо у виду ове проценте онда можемо говорити шта тачно утиче на инфлацију. Инфлација се мери у 15 градова у Србији. Не морају цене у свим градовима исто да се крећу”, навео је Јаковљевић.

РСЗ: Због слабијег рода воће скупље за 80 одсто у односу на прошлу годину

Према његовим речима, инфлација се мери на међугодишњем нивоу, цене у месецу ове године мере се са ценама у истом месецу прошле године.

Додао је да је прошла година била пандемијска, а да ове године имамо постепен излазак из пандемије што се тиче економије.

Грађане највише занима оно што се дешава у радњама, поскупело је поврће и месо, а Јаковљевић објашњава шта је узрок томе.

„У aвгусту прошле године имали смо јако ниске цене одређених производа. Цене меса су биле изузетно ниске током целе године и један од узрока је била пандемија. Ниска цена одразила се да произвођачи смање своју понуду. Ове године са повећала тражња и привреда није могла у кратком року да одговори на све потребе. У неком моменту понуда и тражња ће се изједначити”, рекао је Јаковљевић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Када је реч о поврћу, имали смо необичан раст цена поврћа у августу јер смо, поред пандемијских разлога, имали и сушу.

Изнео је податак да је ово био „један од највећих раста цена воћа и поврћа у задњих десетак година”.

У окружењу поскупљења су и већа, а правдају се убаченим милијардама без камате.

„Многи су раније попут Америчких централних резерви и Европске централне банке утицали на повећавање инфлације повећавањем тих средстава ликвидности и они јесу утицали на инфлацију, али треба узети у обзир и цене нафте која је прошле године била доста јефтинија, а сада се њена цена враћа”, рекао је Јаковљевић.

Фото: menshealth.rs

У светској бази за статистичке податке о ценама струје, грејања, воде, одношења смећа, Србија је на 32. месту. Јефтинија од Словеније и Хрватске, а скупља од Северне Македоније, Црне Горе, Албаније.

Ово повећање инфлације нису вукле услуге, каже генерални директор у НБС-у и додаје да то није извор инфлаторног притиска.

“Сви ови фактори говоре да је инфлација привремена. И цене непрерађене хране и цене нафте и нафтних деривата, све указује да је привремена компонента присутна и да ће бити присутна још неко време”, објаснио је наводећи да је цена нафте сада до 75 долара по барелу – незнатно виша од цене пре пандемије.

Јаковљевић је рекао да и наредних месеци можемо очекивати стопу инфлације као у августу, чак можемо очекивати и нешто већу.

Очекује се, како каже, да до краја године буде инфлација на нивоу горњег инфлаторног циља који је 4,5 посто, а смањење инфлације се може догодити од другог квартала наредне године и до краја следеће године да се нађе у доњем делу циљаног коридора, односно на нивоу на ком је била и претходних осам година.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 22. 9. 2021)

Categories: Вести над вестима

Tags: Саво Јаковљевић, Србија, воће, инфлација, пандемија, поврће, цена