Србија: Највећи раст цена воћа и поврћа у последњих десет година

Око осам одсто производа из потрошачке корпе имало је двоцифрену инфлацију, многи би рекли и троцифрену

Скупо воће и поврће (Фото: Бета – Д.Г.)

У августу ове године забележено је једно од највећих поскупљења воћа и поврћа за последњих десетак година у нашој земљи. Ипак, сви фактори указују да је инфлација привремена и да се очекује да она до краја следеће године буде на нивоу на ком је била и претходних осам година, изјавио је за РТС Саво Јаковљевић, генерални директор Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке.

Шта је у Србији погурало инфлацију на 4,3 процента у августу и да ли ће горња граница дозвољеног одступања од циља Народне банке бити прескочена?

Око осам одсто производа из потрошачке корпе имало је двоцифрену инфлацију, многи би рекли и троцифрену.

Саво Јаковљевић наводи да се инфлација мери према индексу потрошачких цена, а у индекс улазе 662 производа: 10 одсто индекса односи се на цене непрерађене хране, 21 одсто на цене прерађене хране, 29 одсто структуре индекса односи на индустријске производе, 16 одсто на енергенте и 24 одсто на услуге.

„Када имамо у виду ове проценте онда можемо говорити шта тачно утиче на инфлацију. Инфлација се мери у 15 градова у Србији. Не морају цене у свим градовима исто да се крећу“, навео је Јаковљевић.

РСЗ: Због слабијег рода воће скупље за 80 одсто у односу на прошлу годину

Према његовим речима, инфлација се мери на међугодишњем нивоу, цене у месецу ове године мере се са ценама у истом месецу прошле године.

Додао је да је прошла година била пандемијска, а да ове године имамо постепен излазак из пандемије што се тиче економије.

Грађане највише занима оно што се дешава у радњама, поскупело је поврће и месо, а Јаковљевић објашњава шта је узрок томе.

„У aвгусту прошле године имали смо јако ниске цене одређених производа. Цене меса су биле изузетно ниске током целе године и један од узрока је била пандемија. Ниска цена одразила се да произвођачи смање своју понуду. Ове године са повећала тражња и привреда није могла у кратком року да одговори на све потребе. У неком моменту понуда и тражња ће се изједначити“, рекао је Јаковљевић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Када је реч о поврћу, имали смо необичан раст цена поврћа у августу јер смо, поред пандемијских разлога, имали и сушу.

Изнео је податак да је ово био „један од највећих раста цена воћа и поврћа у задњих десетак година“.

У окружењу поскупљења су и већа, а правдају се убаченим милијардама без камате.

„Многи су раније попут Америчких централних резерви и Европске централне банке утицали на повећавање инфлације повећавањем тих средстава ликвидности и они јесу утицали на инфлацију, али треба узети у обзир и цене нафте која је прошле године била доста јефтинија, а сада се њена цена враћа“, рекао је Јаковљевић.

Фото: menshealth.rs

У светској бази за статистичке податке о ценама струје, грејања, воде, одношења смећа, Србија је на 32. месту. Јефтинија од Словеније и Хрватске, а скупља од Северне Македоније, Црне Горе, Албаније.

Ово повећање инфлације нису вукле услуге, каже генерални директор у НБС-у и додаје да то није извор инфлаторног притиска.

„Сви ови фактори говоре да је инфлација привремена. И цене непрерађене хране и цене нафте и нафтних деривата, све указује да је привремена компонента присутна и да ће бити присутна још неко време“, објаснио је наводећи да је цена нафте сада до 75 долара по барелу – незнатно виша од цене пре пандемије.

Јаковљевић је рекао да и наредних месеци можемо очекивати стопу инфлације као у августу, чак можемо очекивати и нешто већу.

Очекује се, како каже, да до краја године буде инфлација на нивоу горњег инфлаторног циља који је 4,5 посто, а смањење инфлације се може догодити од другог квартала наредне године и до краја следеће године да се нађе у доњем делу циљаног коридора, односно на нивоу на ком је била и претходних осам година.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 22. 9. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Sigurno. E Savo Savo koga ti lažeš. Zna se, inflacija se uvek javlja kao privremena reakcija na dešavanja u svetu ali ne i kod nas. Cena barela nafte i naftnih derivata je 2020 pala drastično, a kod nas gorivo samo 5 din jeftinije. Zemljoradnici i stočari prevareni milion puta. Nema hrane za stoku. Cena kilograma mesa žive vage su takve da stočari rade bez zarade. Stočni fond je uništen do te mere da se iz Brazila, Argentine i Španije uvozi meso sumnjivog kvaliteta. Paradajz se uvozi iz Albanije, divota jedna. Možemo da se „gađamo“ do sutra sa brojevima, procentima, grafikonima, analizama i svim drugim ekonomskim aspektima. Država je glavni krivac jer ne podstiče razvoj domaće privrede.

    17

Оставите коментар