Сваком су очигледни докази о катастрофалним посљедицама закључавања по физичко и душевно здравље становништва. Штете су велике, обухватне и дуготрајне, стоји у отвореном писму

Лондон током пандемије (Фото: Хенри Николс/Ројтерс)

(Covid19 Assembly, 22. 8. 2021)

Предсједнику Владе Велике Британије Борису Џонсону
Предсједници Владе Шкотске Николи Стурџон
Предсједнику Владе Велса Марку Дрејкфорду
Предсједнику Владе Сјеверне Ирске Полу Гивану
Министру здравља Џавиду Саџиду
Главном званичнику за здравље Крису Витију
Главном званичнику за науку Патрику Валансу

Изражавамо дубоку забринутост поводом начина поступања током пандемије ковида-19 од стране власти Уједињеног Краљевства

Поштовани,

Обраћамо се као љекари, медицинско особље и професионалци из области здравства. При том нас не води никакав лични интерес, напротив – преузимамо лични ризик доводећи у питање свој радни однос или излажући се блаћењу од стране оних којима се неминовно неће свидјети што јавно изражавамо свој став.

Одлучили смо се на отворено писмо јер су нам сљедеће ставке постале очигледне:

• Владе Уједињеног Краљевства и надлежне установе засновале су своје поступање током пандемије ковида-19 на мањкавим претпоставкама.
• О овим мањкавостима обавјештавали су вас бројни појединци и организације.
• Нисте учествовали у дијалогу и не показујете намјеру да то чините. Одузели сте људима основна људска и грађанска права, а друштвену структуру замијенили блиједом парламентарном расправом. Ниједан министар одговоран за донесене мјере никад се ни на једном гледаном медију није појавио у ваљаној расправи с било ким ко заступа супротне ставове.
• Иако су вам позната друкчија медицинска и научна становишта, нисте обезбиједили отворену и обухватну расправу о предностима и недостацима другачијих начина за поступање током пандемије.
• Поступци током пандемије проузроковали су велике, трајне и непотребне штете нашем народу, и никад се више не смију поновити.
• Разоткривање потпуног одсуства широке подршке досадашњем поступању власти међу здравственим радницима услов је да би јавност могла захтијевати ширу расправу.

У вези с наведеним, скренули бисмо пажњу на сљедеће ставке, за које су извори и докази доступни.

1. Непостојање покушаја утврђивања штете нанијете наметањем кућног притвора

Сваком су очигледни докази о катастрофалним посљедицама закључавања по физичко и душевно здравље становништва. Штете су велике, обухватне и дуготрајне. Нарочито би психолошки утицај на нараштај дјеце у развоју могао бити доживотан.

Из тог разлога закључавање никад није било у плановима припрема за пандемију све до 2020. Напротив, у документима Свјетске здравствене организације закључавање је изричито навођено као мјера која се не препоручује чак ни за теже респираторне патогене вирусе. Исто је важило и у погледу затварања граница, прекривања лица и тестирања појединаца без симптома. Одсуство сагледавања штетних посљедица закључавања до те мјере је необјашњиво да се тешко отети сумњи да је оно намјерно избјегнуто.

Борис Џонсон: Нагли пад смртних исхода од ковида резултат тромесечне блокаде, а не вакцинације

Увођење закључавања никад није праћено никаквих видом анализе користи и штете. И као да то само по себи није довољно лоше, кад су подаци за процјену штетних посљедица постали доступни, придата им је тек површна пажња. Истакнути здравствени радници више пута су посредством конференција за штампу позивали на расправу, али су једнодушно игнорисани.

Чудно је што су поступци планирани прије средине марта 2020. (попут самоизолације болесних и заштите рањивих, уз скоро нормално функционисање друштва) били уравнотежени, разумни и одражавали сагласност постигнуту прије 2020. године. За наглу промјену у начину поступања почев од средине марта 2020. није пружен ниједан увјерљив разлог, што је случај и до дан данас.

2. Здравствене установе као главни узроци обољења

Већ у раној фази је на основу података из Италије било јасно да болест (не заражавање) у највећој мјери потиче из здравствених установа. Становници домова за његу чинили су око половину смртних случајева, иако им је удио у становништву мањи од један одсто. Заражавање током боравка у болници највише је доприносило степену заражавања као што је било и код САРС-а и МЕРС-а. Преношење заразе довођено је у везу с контактима у болници у до 40 посто случајева у првом таласу у прољеће 2020. и у 64 одсто случајева у зиму 2020/21.

Тежи видови обољења код здравих људи млађих од 70 година јесу се јављали (као и код пандемије грипа), али су били крајње ријетки.

Епидемиолог Мери Ремзи: Маске и дистанца могли би потрајати годинама

И поред тога, у раној фази нису предузете никакве агресивне и одговарајуће мјере на заштити домова за његу; напротив – пацијенти су без тестирања упућивани у домове у којима је особље имало неодговарајућа средства за личну заштиту, неодговарајућу обуку и податке. Све је исходило бројним непотребним смртним случајевима.

Припремама за предстојећу зиму, укључујући обезбјеђивање довољног капацитета и превентивних мјера попут вентилације, није дат приоритет.

3. Претјеривање при представљању озбиљности болести

Изгледа да је поступање државних органа било усмјерено на систематско преувеличавање броја смртних случајева приписаних ковиду. Тестирање је осмишљено да пронађе сваки могући „случај“, а не да се усредсреди на клинички дијагностификоване заразе, а происходећи преувеличани бројеви додавани у смртне случајеве, с великим бројем људи умрлих „са ковидом“, а не „од ковида“, уз навођење заразе као узрока смрти.

Свакодневно објављивање броја смртних случајева значило је да су бројеви у потпуности заснивани на резултату ПЦР теста, без икаквих података о клиничком лијечењу. Укључивање смртних случајева у одређеном временском раздобљу по позитивном тесту, случајни смртни случајеви са, али не због ковида, нису искључивани из укупног броја, преувеличавајући тако озбиљност болести.

Уз то, у насловима о броју умрлих није прављена разлика у старости. Просјечна старост код смртних случајева подведених под ковид износи 81 годину код мушкараца и 84 код жена, што је изнад очекиваног животног вијека у вријеме кад су ти људи рођени. То је изузетно мјеродаван чинилац у процјени утицаја пандемије на друштво. Смрт у позним годинама је природни феномен. Не може се рећи да је болест која првенствено погађа старије иста као она која погађа сва животна доба, а поруке које шаљу власти изгледа да су осмишљене тако да наведу јавност да мисли да је свако подједнако угрожен.

Енглеска: Нагли пад заражених упркос слабијим мерама

Од љекара је тражено да попуњавају потврде о смрти знајући да су власти као узрок смрти преминулог већ завеле ковид. Пошто би било дословно немогуће наћи доказ који би у потпуности искључио могућност да је ковид допринијео смрти, било је неизбјежно уписивати ковид као један од узрока смрти у потврду о смрти. Дијагностиковање узрока смрти увијек је тешко, и post mortem свођење узрока на ковид неминовно је увећавало непрецизност. Чињеница да је, у поређењу с просјеком, знатно умањен број смртних случајева од других узрока упоредо с порастом броја смртних случајева приписаних ковиду (док је с падом броја смртних случајева приписаних ковиду било обратно) је упечатљив доказ о преувеличаном приписивању броја смртних случајева ковиду.

Иако је општа стопа смртности у раздобљу 2015-2019. била неуобичајено ниска, управо ти бројеви коришћени су за поређење с подацима за 2020. и 2021, усљед чега је повећана стопа смртности у ове двије године дјеловала као дотад невиђена. Поређење с подацима из ранијих година показало би да су све године прије 2003. имале вишу стопу смртности него 2020. и да подаци за 2020. не представљају изузетак.

Чак се и данас случајеви ковида и смртни случајеви њему приписани додају укупном броју без ваљане провјере, чиме укупни бројеви још више расту и преувеличавају опасност од ковида. Уопште се није покушало раздвајање укупних бројева за сваку зиму посебно, што је стандардни поступак за сваку другу болест.

Непрекидно спроводите рекламну кампању с честим оглашавањем у штампаним и електронским медијима ради појачавања „утјеривања страха“. О њеним трошковима јавност није подробније обавјештавана, али владине интернет странице за набавку показују да је ријеч о огромним износима који се мјере стотинама милиона фунти.

Медији и власти сада наглашено заступају причу да ће „дуготрајни ковид“ довести до велике стопе смртности у свим старосним скупинама укључујући дјецу, без икакве расправе  је ли нормално да опоравак по заражавању вирусом траје дуже од чест мјесеци. То доприноси страху јавности од заразе, подстичући вакцинацију међу људима с занемарљивом вјероватноћом од штетних пратећих посљедица ковида.

4. Ревносно сузбијање расправе о лијечењу ковида у раној фази према протоколима успјешно примјењиваним у другим случајевима

Штета од ковида и наш одговор требало је да значи узимање у обзир напретка у профилакси и терапији ковида. Међутим, докази о успјешној терапији били су не само игнорисани, већ чак и ревносно сузбијани. На примјер, истраживање из Оксфорда објављено фебруара 2021. показало је да се код мање угрожених пацијената удисањем будесонида смањује потреба за смјештањем у болницу до 90 посто, а прилог објављен априла 2021. показује да се убрзава опоравак и код угроженијих пацијената. Овој важној интервенцији, пак, није придат значај.

Јануара 2021. др Тес Лори из Бата представила је властима подробну анализу профилактичких и терапеутских предности ивермектина. Више од 24 насумична испитивања у којима је учествовало 3.400 људи показала су да се употребом ивермектина смањује степен заразе за 79 до 91 одсто, а степен смртности за 27 до 81 одсто.

Научници истражују ефикасност ивермектина код ковида-19

Разумљиво је да су многи љекари опрезни у погледу извођења далекосежних закључака на основу расположивих података за поменуте лијекове и друге врсте лијечења, при чему ваља примијетити да нису испољили ни приближно сличан опрез у погледу података које су пружиле власти – односно дјелотворности закључавања и маски.

Шта год ко мислио о ваљаности поменутих лијекова, потпуно је неприхватљива општа и необјашњива цензура љекара који су покушали да само покрену расправу о могућим предностима лијечења ковида у раној фази. Знање да су можда расположиви методи лијечења у раној фази који би могли смањити ризик потребе за смјештањем у болницу у потпуности би промијенило погледе како многих здравствених радника тако и лаика о озбиљности пријетње од ковида, а тиме и однос ризика и предности вакцинације, нарочито међу омладином.

5. Непримјерено и неетичко коришћење бихевиоризма ради неосноване производње страха

Намјерно ширење страха (потврде чега су видљиве у јавно доступним документима власти) било је несразмјерно, штетно и изазвало је супротно дејство. Захтијевамо да се с тим престане.

Главни уредник њемачког „Билда“ се извињава због утјеривања страха током пандемије

Да наведемо само један примјер – одлука власти о потреби прекривања лица изгледа да је вођена савјетом бихевиористичке психологије ради стварања разине страха неопходне за прихватање других мјера. Не дјелује да је одлука о ношењу маски вођена разлозима контроле заразе, јер нема увјерљивих доказа да прекривање лица (поготово текстилном или стандардном хируршком маском) спречава преношење респираторних патогена попут САРС-Ков-2. Неколико угледних институција и појединаца то знају, и залагали су се за укидање ношења маски током ове пандемије, да би потом необјашњиво заузели супротан став, без икаквог научног оправдања, колико нам је познато. С друге стране, постоји мноштво доказа који наводе на закључак да ношење маске може нанијети вишеструку штету, и физичку и менталну. Ово је нарочито мучно за дјецу школског узраста, које власти и школе подстичу да носе маске у дужим временски раздобљима.

Најзад, прекривање лица је веома симболичан чин, изазивајући тиме супротно дејство од жељеног осјећања безбједности. Стално продужавање обавезе ношења маске носи опасност да постане саставни дио безбједносне предострожности, у стварности спречавајући људе да се врате у нормалу, погрешно приписујући своју безбједност ношењу маске, иако је ризик од заражавања и тежег вида обољења незнатан за велику већину здравих људи млађих од 70 година.

6. Погрешно схватање природе мутација новонастајућих вируса

Мутација сваког новог вируса у нове сојеве је нормална, неизбјежна и не представља разлог за бригу. Већ су идентификоване стотине хиљада мутација изворног соја из Вухана. Лов на сваку нову варијанту је контрапродуктиван, штетан и потпуно непотребан, и нема увјерљивих доказа да је било која од нових варијанти ишта смртоноснија од изворној соја.

Енглеска: Вакцинисани заражени делтом могу да имају исту количину вируса као невакцинисани

Мутације се у различитим државама јављају истовремено, и затварање граница у покушају спречавања преношења варијанти из једне земље у другу не служи иоле значајнијој контроли заразе, због чега би требало престати с таквом праксом.

7. Погрешно схватање асимптоматског преношења и његово коришћење ради подстицања јавности да прихвати ограничења

Добро је познато да асимптоматско преношење никад није значајно доприносило ширењу ниједне заразе. Зато се противимо порукама које непрестано ширите којима се јавност наводи на супротан закључак, и тражимо да се с тим престане. Никад досад нисмо первертирали вјековну праксу изоловања болесних и умјесто њих изоловали здраве. Стално наметање обавезе здравим људима без симптома, нарочито дјеци школског узраста, да се изолују, нема никакве корисне сврхе и само је допринијело ионако великој штети постојећег приступа. У огромној већини случајева здрави људи су здрави и не могу преносити вирус. Потребно је изоловати само болесне људе са симптомима.

Тврдње власти да би сваки трећи становник могао имати вирус ниуколико нису у сагласности с подацима државног завода за статистику о броју заражених и болесних, и изгледа да је једино дејство таквих тврдњи производња страха и навођење становништва да се повинује ограничењима које власти уводе. И поруке власти да се „понашамо као да имамо вирус“ представљале су непотребно подстицање страха узимајући у обзир сасвим незнатну вјероватноћу да здрави људи пренесу вирус на друге.

Неспорно је потврђено да ПЦР тест, широко коришћен за утврђивање постојања „случајева“, није у стању да поуздано утврди присуство заразе. Тај тест није у стању да разликује јесу ли дјелићи генетског материјала који дјелимично одговарају вирусу присутни случајно (можда од заразе у прошлости), или су репрезентативни за активну заразу, или показују склоност заражавању. Па ипак, тај тест користи се скоро свуда без квалификација или клиничке дијагностике за оправдавање закључавања и беспотребно стављање милиона људи у карантин, уз огромну штету по њихово здравље и благостање, као и по економију земље.

Апелациони суд у Лисабону: PCR тестови на корону нису вјеродостојни

Земље које су укинуле ограничења нису усљед тога имале никакве негативне посљедице. Емпиријски подаци из многих држава показују да пораст и слабљење заразе зависе од годишњих доба, а не ограничења и прекривања лица. Разлози за мањи утицај сваког сљедећег таласа су: 1) већина људи има неку разину имунитета или усљед већ постојећег имунитета или јер су прележали вирус; 2) како је и уобичајено с новонастајућим вирусима, изгледа да је на дјелу мутација вируса у слабије сојеве. Један од могућих разлога је и вакцинација, иако је њен рок трајања и ниво заштите против нових варијанти нејасан.

Власти наизглед говоре о потреби да „научимо да живимо с ковидом“ док кришом спроводе јалову и у потпуности штетну стратегију „потпуно без ковида“.

8. Масовно тестирање здраве дјеце

Непрестано тестирање дјеце ради налажења асимптоматских случајева, код којих је вјероватноћа преношења вируса незнатна, и однос према њима као да су нека врста биолошке опасности је штетно, не служи у сврху јавног здравља и мора престати.

У вријеме Ускрса, седмично се на тестирање школске дјеце трошио износ довољан за изградњу једног дома здравља. Нађено је неколико хиљада позитивних „случајева“, од којих, колико нам је познато, ниједан није био озбиљан.

Заправо, закључавања знатно више доприносе здравственим проблемима дјеце, уз рекордне бројеве менталних болести и високим бројем заражених од других болести, не ковида, што неки стручњаци сматрају посљедицом социјалног дистанцирања, усљед поремећаја које оно изазива у систему имунитета.

9. Вакцинација цјелокупног пунољетног становништва никад није требало да буде услов за укидање ограничења

Искључиво на основу „обећавајућих“ података у погледу вакцине, јасно је да су власти љета 2020. одлучиле да иду на сузбијање вируса у цјелокупном становништву док се не појави вакцина (за коју је у почетку говорено да је намијењена само најподложнијима, да би то – без ваљане расправе или озбиљне анализе – касније било промијењено у тврдњу да се односи на цјелокупно пунољетно становништво).

Таква одлука је донијета упркос великим штетним посљедицама непрекидног закључавања које су вам или биле познате или је требало да буду утврђене да би се узеле у обзир приликом доношења одлука.

Творац Астра зенеке: Вакцине нису зауставиле ковид, колективни имунитет немогућ

Уз то, у погледу кампање за вакцинацију прекршено је неколико начела добре љекарске праксе и раније неприкосновених етичких стандарда, што значи да се у највећем броју случајева може довести у озбиљну сумњу је ли сагласност пацијента прибављена уз његову „потпуну обавијештеност“:

• Коришћење принуде праћене незабиљеженом медијском кампањом ради убјеђивања јавности да се вакцинише, укључујући пријетње дискриминацијом, уз законску подршку или социјалне подстицаје, на примјер у сарадњи с друштвеним мрежама и програмима за упознавање.
• Изостављање информација које појединцу омогућавају да учини избор уз потпуну обавијештеност, нарочито у погледу експерименталне природе вакцина, крајње ниског ризика од ковида за већину људи, познатих краткорочних пратећих дејстава и непознатих дугорочних пратећих дејстава.

Најзад, примјећујемо да власти озбиљно разматрају могућност да ове вакцине – за које не постоје подаци о безбједности на дужи рок – пропишу и за дјецу, јер би се тиме можда пружио извјестан степен заштите одраслима. Такву намјеру сматрамо ужасавајућом и неетичком инверзијом обавезе одраслих да брину о дјеци.

10. Претјерано ослањање на моделе уз занемаривање података из реалног живота

Изгледа да су одлуке током пандемије доношене коришћењем непровјерених модела произведених од стране скупина за које се једино може рећи да имају жалосне референце, навелико прецјењујући утицај неколико претходних пандемија.

Изгледа да тимови који доносе одлуке имају веома мало клиничких података и, колико се да установити, никакве стручне процјене од стране клиничке имунологије.

Лондон: Противници вакцинације упали у зграду више телевизија, уз узвик „Сад узимају нашу децу!“

Поврх тога, претпоставке на којима су модели прављени никад нису усклађиване с опажањима из реалног свијета, било из Уједињеног Краљевства било других држава.

Запањујуће је признање владине Научне савјетодавне групе за ванредне ситуације, која је на питање јесу ли приликом одлучивања узете у обзир колатералне штете одговорила да то није било њихово задужење, и да је од њих само тражено да се минимизује утицај ковида. То би се могло опростити да је нека друга скупина непрекидно проучавала штетне посљедице доношених одлука, што изгледа да није био случај.

Закључци

Неуспјех приступа Уједињеног Краљевства је опипљив. У наводној жељи да заштити једну подложну скупину – старије – спроведени поступци проузроковали су широку колатералну и несразмјерну штету многим другим рањивим скупинама, нарочито дјеци. Уз то, ваш приступ није успјео да спријечи да Уједињено Краљевство буде међу државама с највећим пријављеним бројем смртних случајева од ковида у свијету.

Сад, и поред веома високог степена вакцинисаних и тренутно веома ниске стопе умрлих и смјештених по болницама, наставља се поступање с циљем отежавања ситуације држањем становништва у крајњем страху ограничењима свакодневног живота која продужавају и продубљују штету нанијету досадашњим поступцима. Да наведемо само један примјер: на званичним списковима за чекање Националне здравствене службе тренутно се налази 5,1 милион људи, а, према ријечима претходног министра здравља, очекује се да ће бити још 7 милиона људи којима ће бити потребно лијечење које још нису добили. Ово је неприхватљиво и мора се хитно рјешавати.

Укратко, власти морају извршити темељите промјене у свом приступу, и почети узимати у обзир цијењене стручњаке изван свог унутрашњег круга, који звоне на узбуну. Радећи у здравству, обавезује нас заклетва „да прво не нанесемо штету“, и више не можемо стајати са стране и шутке посматрати поступке који су наметнули низ наводних „лијекова“ у стварности знатно горих од болести коју би требало да излијече.

Потписници овог писма позивају вас, власти, да без задршке проширите расправу о поступцима који се предузимају, и да се отворено савјетујете са скупинама научника, љекара, психолога и других, који имају битне, другачије, научно ваљане и на доказима засноване погледе, и да учините све што можете да се земља што прије врати у нормалу, уз што мање даље штете по друштво.

(Слиједе потписи тренутно више од 130 љекара и здравствених радника)

С енглеског посрбило и приредило: Стање ствари

Categories: Посрбљено

Tags: Велика Британија, корона вакцина, корона вирус, лекари