Горан М. Јанићијевић: Медијске лекције адвоката у „случају Алексић“

Какву би поуку струка и наука могле да изведу из „случајa Мике Алексића“ тј. из свог односа са медијима? Да су следеће на листи губитка аутономије сопствених циљева и метода

Мирослав Мика Антић (Фото: Владимир Шпорчић/Курир)

Постепено одмиче и треће годишње доба како „случај Алексић“ испуњава медијски простор а последично и наше животе.  Како ствари стоје, страсти се нису стишале осим што се постепено пробијао и глас „друге стране“. То је уједно био и разлог мог првог оглашавања по овом питању, додуше као реакције на „медијску травестију“ у правно-судску сферу. Са извесним утисцима да нема независних медија, особито у Србији данас,  поново се оглашавам на исту тему преко портала Стање ствари, за који верујем да чак и уколико промовише одређени угао посматрања укупне стварности оно бар не „потура“ скривене мотиве. Из тог разлога и циљеви излагања, које се предочава читаоцима, феноменолошки су утемељени са тежњом да се актери „афере“ бар овом приликом „пусте на миру“ те да се на основу понашања естаблишмента донесу закључци о односу неких струка и наука према медијима и утврди степен и начин њиховог служења медијским потребама. Уосталом, нека медијска лица активно су водила кампању у прилог потоње оптужнице против Мирослава Алексића а Јована Јоксимовић је „бриљирала“ на том плану. Из тог разлога одлучио сам да прочитам „све“ доступне текстове и одгледам „сав“ снимљени материјал на ову тему како бих сагледао оквире и карактер наступања представника неких струка и наука, који су позивани да у медијима коментаришу наведени случај. Осим што је реч о импресивно обимном материјалу, било је и веома поучно.

Уметност драме

Премда се ова уметничка област више од других перманентно кретала и креће по „танкој жици“ која дели животну и уметничку стварност, чињеница је да различити драмски текстови на исту тему етички и симболички лавирају од осуде до глорификације истоветних ликова. Довољно је само пратити нит односа Хиполита и Федре од Еурипидове, преко Сенекине све до Расинове верзије и етичке валоризације два лика. „Нова стварност“ уметничког дела омогућава такве обрте и то углавном на основу радикалнијег раскида са реалитетом свакодневице. Све то, међутим, кроз историју драме омогућавало je глумачкој струци и одређену контемплативност те „понирање“ у мисаоне и емоционалне дубине човековог бића. Продором животне у уметничку стварност током XX столећа догодиле су се извесне промене у уметничким традицијама а област филма и феномен телевизијске културе, на размеђи уметничких и популистичких својстава, доприносили су све већој релативизацији граница „две стварности“, особито у домену глуме. Природност је све више постајала примарна а експресивност – секундарна вредност.

Извор: noizz.rs

Да је плаћен висок „данак“ не указује једино популарност драмских форми документаристичког карактера већ и примери из глумачке свакодневице нпр. –  они, рефлектовани у наведеном „случају Алексић“ у којем је невероватно велики број глумаца узео учешће у ширем спектру улога („судија“, „вештака“, „психолога“…) које су им доделили или омогућили медији. Како било, изузев ретких примера глумци су унисоно „певали“ са циљем подршке оптужници и оштећенима у наведеном случају. Као химну. Једино је још остало нејасно ко је уопште „наручио извођење химне“ усред „какофоније“ овог „вашара таштине“(?). Бошко Буха или неки „већи командант“?  „Командант кастинга“. Не чусмо ни један „господствени одговор“ на медијска питања о „афери Алексић“ у форми: „Немам довољно сазнања о случају те се извињавам што не могу да одговорим на ваше питање.“ А недовољно познавање околности и чињеница реалност је свих нас те уколико заиста неко има конкретнија сазнања требало би да се појави као сведок у судском поступку. На било којој страни.

Како се могло наслутити ово је наставак приче о медијима, тј. пристајању на правила игре која постављaју у зависности од њихових ангажмана и аранжмана. Но, како смо се могли уверити последњих месеци, садашње „битке“ неких струка и наука управо се воде на „медијском пољу“.

Психолошки аспект

Веома убедљиво тумачење ширег контекста „афере Алексић“ на основу релације ауторитета са „подређеном“ групом понудила је психијатар (следи извињење родно-сензитивном језику) и психолошкиња др Невена Чаловска Херцог у емисији Inspiracija dana – inspiracija noći (Youtube, 22.1.2021.) На основу егзалтираног навођења ауторке Жане Караклајић емпатија уважене психолошкиње довела ју је чак до теме казне за Мирослава Алексића – и то четири месеца пре него што је подигнута оптужница. Основну методологију тумачења случаја представљало је пресликавање ауторитарног односа Алексића са групом и појединцима из ње на конструкцију интимних сцена међу претпостављеним актерима. Реч је, дакле, као и у оквирима глумачке струке – о посредном закључивању, које се као референтно предочава јавности. Унапред. И све то на основу сазнања стицаних путем медија. Или смо можда превидели неке непосредније контакте заиста цењене психотерапеуткиње са актерима поменуте афере? Тиме се доспело до још једног показатеља „величине и карактера данка“, који су струка и наука „платиле“ медијском диктату.

Можда би за све било поучно да се након окончања судског поступка чује реч судских вештака из наведене области или понешто из перспективе области психологије уметности (креативности) некога попут клиничког психолога (опет извињење) и терапеуткиње др Тијане Мандић, са дугогодишњим искуством предавача на ФДУ. До тада, осим „чаршијске знатижеље“ не видим ни један други разлог психолошког „авансног тумачења“ случаја и партикуларности ове струке изван судског процеса.

Правна сфера

Не залазећи у тему (не)зависности судства у Србији данас али и шире, читалац и гледалац током овог медијског, вансудског процеса, са друге стране,  могао се уверити у одмереност и професионалност представника правне струке, на првом месту – адвоката. Импресивно је било видети како су, гостујући у неким емисијама, умешно избегавали „навођења на медијску воденицу“ (Душан Митић, Лазар Глишевић, Небојша Милосављевић…) што се чак односи и на заступника одбране Зорана Јаковљевића као и заступника оштећених Југослава Тинтора. Биле су то лекције из колегијалности, професионализма, одмерености… Можда то представља и последицу јасније облигационо-оказионалне стране ове струке кроз историју што на неки начин постулира и њену „брану испред New Age бујица“.

Тиме је наговештена и чињеница да је правна струка у стању да се на прави начин „избори“ са наведеним случајем. Вероватно би стога „сви ми“ са поверењем требало да цео овај процес „препустимо“ судству. Верујући да је време „преких судова“ и „медијског линча“ давно прошло (?).

Наравоученије

Какву би поуку струка и наука могле да изведу из целог овог случаја тј. из свог односа са медијима? Да су следеће на листи губитка аутономије сопствених циљева и метода у раздобљу „беспоштедне информационе борбе“.



Categories: Разномислије

Tags: , , , , ,

3 replies

  1. Вирус воајеризма је зацарио међу Србљем. Уживамо да виримо кроз кључаоницу. Оно што нисмо видјели, ми замислимо. А машта може свашта. Што прљавије, то интересантније. А ако се деси какав злочин, то је приде. Сјетимо се да неко рече да зна ко је убио пјевачицу Крсмановић (Марјановић), али неће да каже. Казаће прекосутра, кад прођу избори. Дође и прође и сутра и прекосутра. А каза ли? Мало сутра.

    Гледамо парове, задруге, гледамо утакмице. Псујемо. Највише Бога. Кад год нам се дигне. У ствари, баш нам се нешто и не диже. Зато прелазмо на терен вербализма и воајеризма.

    Постали смо навијачи. Постали смо воајери. Заборавили смо како изгледа лопта, како изгледа…Осим на екрану. Заборавили смо давати голове. На пољани, на паркингу, у својој кући, у комшилуку…

    Давно Шобић рече: „Оставити живот, гледат га у ретровизор…“

    А деда Мики? Само по закону! „Ту су параграфи, па заграби…“, да дам homage и покојном Балашевићу.

    30
    2
  2. Овај скандал само је увод у сечу Србаља до које ће неминовно доћи. Глобалистичка агенда захтева да се мушкарци кастрирају, како не би правили проблема приликом „РЕСЕТ“-а, па ће то за почетак да се уради показно на одређеним представницима, а ви остали – у памет се!

    11
    2
  3. SMRT GOSPODINA GOLUZE, govori sve o tipovima i novinarima zeljnih krvi.

    3
    1

Оставите коментар