Политика: Куртијева „историја” у знаку насиља над Србима

„Заслуга” Куртија је да се напад на Србе сматра за нешто што је сасвим нормално, чак и пожељно, сматра аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац

Божидар Шарковић у посети Ранку Бацићу (Фото: Твитер)

Етнички насртаји на Србе и њихову имовину на Косову и Метохији претходних месеци све су масовнији и до сада је од почетка године забележено више од 73 инцидента готово колико их је било током читаве 2020. године. Недељно бар три пута у покрајини они се нађу на мети, а симбол таквих напада је случај Драгице Гашић, повратнице у Ђаковицу, у којој за сада, осим ње нема Срба. Локалне власти чине све да је отерају, па не само што су јој онемогућиле да купује храну у продавницама, већ су јој албанске власти чак и конфисковале блиндирана улазна врата набављена уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију, да би заштитила себе и свој дом.

У међувремену је Драгица добила решење општине да то више није њен стан, због чега је Канцеларија за КиМ ангажовала адвокате. Овај покушај отуђења непокретне имовине је један од 70.000 најразличитијих нерешених захтева поводом питања узурпације српске имовине коју користе Албанци и уз помоћ разних лажних сведока који тврде да је то њихово, иако није тако. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић навео је да случајеви Драгице Гашић и Ранка Бацића, који је претучен зато што је Србин у селу Делевац, показују да не постоји политичка воља у Приштини да се Срби врате и још једном апеловао, пре свега, на међународну заједницу и оне који су дужни да осигурају безбедност за наш народ на КиМ. Оценио је да су ти инциденти резултат агресивне реторике која долази из Приштине.

Пораст броја инцидената временски се подудара са изборном победом и доласком на место премијера привремених приштинских институција Албина Куртија, који је 14. фебруар када је његов покрет освојио највише гласова и власт у покрајини прогласио за историјски дан, одбацујући одлуке и легитимитет свих претходних влада у Приштини. Неспособни да разговарају са српским народом, представници привремених приштинских институција тада као да су отворили историју заоштрене ратно хушкачке реторике. На мети албанских екстремиста нашли су се дечаци, старији људи повратници, али и Срби који живе у енклавама, што је друго име за гета у Метохији. Све то је разлог због којег ће заштита српског народа, како је најавио председник Александар Вучић, бити истакнута као снажан захтев у новој рунди дијалога у Бриселу.

Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац каже да постоје два разлога зашто је повећан број напада на Србе и за „Политику” наводи да је главни тај што Курти албанској јавности намеће, а он је крајње екстреман и нетрпељив према Србима. „Срби су за њега непријатељи, они који су починили геноцид над Албанцима, од 19. века до 1999. године и Срби су по њему криви за катастрофално економско стање на Косову и који су одговорни за сва зла на КиМ. И када је поставио такав наратив у сопственој јавности тиме се ситуација на Косову држи запаљивом до те мере да се врло лако може десити да неки појединац који је незадовољан својим животом то искаже нападом на Србе”, каже Граовац.

Додаје да је највећа „заслуга” Куртија јер се напад на Србе сматра за нешто што је сасвим нормално, чак и пожељно. Наглашава да се системски подржавају таква дешавања јер на тај начин врши снажан притисак на Београд пред наставак дијалога. „Покушава да пошаље ту поруку да су Срби на КиМ, нарочито јужно од Ибра његови таоци, да су они у његовим рукама и да би за Београд најбоље било да буде кооперативан према његовим ставовима. У супротном ће бес бити искаљен над Србима”, нагласио је Граовац.

Чини се да су међу косовским Албанцима подељене карте, па је тако Куртију и сарадницима у извршној власти намењена улога у којој је циљ застрашити Србе, што ће његовој партији Самоопредељење донети још неки глас на локалним изборима 17. октобра. Када међународна заједница притисне Приштину, онда се по обичају, јави шефица посланичке групе Самоопредељења Мимоза Кусари Љиља која је оценила да је безбедносна ситуација у срединама где живе Срби повољна, али истовремено је осудила недавни напад на тринаестогодишњег дечака Николу Перића у селу Гојбуља код Вучитрна. Кусари Љиља је такође оценила да је петиција ђаковачких невладиних организација против повратнице Драгице Гашић политички мотивисан акт. „Мислим да је безбедност добра, али требало би да будемо сви паметни и да поштујемо једни друге”, казала је Кусари Љиља која је такође осудила и петиције невладиних организација против Драгице Гашић.

Срђан Граовац нема сумњу да ј власти у Приштини покушавају да воде вешту политику, да им је неко саветовао да тако поступе и да имају неког ко ће да осуди нападе на Србе. „Мржња према Србима је апсолутни став Албанаца, али су они свесни да због међународне јавности морају да пошаљу поруку да они осуђују таква дешавања и води се рачуна да се такве поруке пошаљу. С друге стране, косовски Албанци ништа не чине да се тако нешто спречи у друштву, а то се може спречити само деловањем репресивног полицијског апарата који ће ухапсити изгреднике, а суд их осудити. Када би се то једном десило, сваки следећи би се запитао да ли тако нешто сме да ради”, закључује Граовац.

Дејан Спаловић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 7. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар