Фотографију направио Благоје Божовић 1977. године непосредно пре потапања предела на коме је био двор српске краљице

Остаци средњовековног двора Јелене Анжујске у Брњаку (Фото: Магацин – национални портал)

Неистражена археолошка налазишта увек су интересантна научним истраживачима, новинарима и широј јавности.

Ибарски Колашин је најмање испитан крај наше земље, још су половином прошлог века закључили истраживачи који су се ослањали на радове чувених етнолога академика Јована Цвијића и Милисава Лутовца. На територији Ибарског Колашина, на крајњем северу општине Зубин Поток, налази се археолошко налазиште на месту где се налази језеро Газиводе и изнад језера на територији насеља Брњак.

Археолошка налазишта и културна блага која су скривена потапањем великог дела простора у долини Ибра када је настало вештачко језеро Газиводе у другој половини прошлог века, нису била истражена. А ради се о неисцрпним археолошком благу од праисторијских времена, преко Немањића све до седамдесетих година прошлога века када је потопљена котлина у подножју Мокре Горе, у горњем току Ибра.

Благоје Божовић (1915-2000) свештеник, учитељ, директор школе један је од последњих етнолога који је, прошлог века, дао значајан допринос изучавању Ибарског Колашина. Благоје Божовић је део својих истраживања објавио у делима Народни обичаји у Ибарском Колашину (Приштина 1997, Зубин Поток, 2005) и Колашински кнежеви (Исток, 2001). Радове је објављивао у листовима и часописима „Јединство“, „Стремљења“, „Обележја“, „Расковник“, Просветни преглед и другим.

Благоје Божовић је пуних пет деценија био посвећен истраживачко-научном раду, сакупљању и проучавању етнолошке грађе како архивске тако и на терену. Он је на тај начин испуњавао дуг према завичају.

Трагајући за етнографским подацима о Брњаку, недавно смо од кћери Благоја Божовића, Олге Јаначковић и Биљане Јакшић, добили до сада необјављивану фотографију остатака средњовековног дворца краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша Првог и мајке краљева Драгутина и Милутина, који је имала у Брњаку.

Фотографију је направио Благоје Божовић 1977. године непосредно пре потапања предела на коме је био двор српске краљице француског порекла, Јелене Анжујске, и Школа за женску децу коју је основала на том месту.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Магацин – национални портал, 18. 6. 2021)

Categories: Преносимо

Tags: Благоје Божовић, Немањићи, Славица Ђукић, средњовековна Србија, српска историја, српска културна баштина