Славица Ђукић: Трагом истраживања Благоја Божовића или Остаци средњовековног двора Јелене Анжујске

Фотографију направио Благоје Божовић 1977. године непосредно пре потапања предела на коме је био двор српске краљице

Остаци средњовековног двора Јелене Анжујске у Брњаку (Фото: Магацин – национални портал)

Неистражена археолошка налазишта увек су интересантна научним истраживачима, новинарима и широј јавности.

Ибарски Колашин је најмање испитан крај наше земље, још су половином прошлог века закључили истраживачи који су се ослањали на радове чувених етнолога академика Јована Цвијића и Милисава Лутовца. На територији Ибарског Колашина, на крајњем северу општине Зубин Поток, налази се археолошко налазиште на месту где се налази језеро Газиводе и изнад језера на територији насеља Брњак.

Археолошка налазишта и културна блага која су скривена потапањем великог дела простора у долини Ибра када је настало вештачко језеро Газиводе у другој половини прошлог века, нису била истражена. А ради се о неисцрпним археолошком благу од праисторијских времена, преко Немањића све до седамдесетих година прошлога века када је потопљена котлина у подножју Мокре Горе, у горњем току Ибра.

Благоје Божовић (1915-2000) свештеник, учитељ, директор школе један је од последњих етнолога који је, прошлог века, дао значајан допринос изучавању Ибарског Колашина. Благоје Божовић је део својих истраживања објавио у делима Народни обичаји у Ибарском Колашину (Приштина 1997, Зубин Поток, 2005) и Колашински кнежеви (Исток, 2001). Радове је објављивао у листовима и часописима „Јединство“, „Стремљења“, „Обележја“, „Расковник“, Просветни преглед и другим.

Благоје Божовић је пуних пет деценија био посвећен истраживачко-научном раду, сакупљању и проучавању етнолошке грађе како архивске тако и на терену. Он је на тај начин испуњавао дуг према завичају.

Трагајући за етнографским подацима о Брњаку, недавно смо од кћери Благоја Божовића, Олге Јаначковић и Биљане Јакшић, добили до сада необјављивану фотографију остатака средњовековног дворца краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша Првог и мајке краљева Драгутина и Милутина, који је имала у Брњаку.

Фотографију је направио Благоје Божовић 1977. године непосредно пре потапања предела на коме је био двор српске краљице француског порекла, Јелене Анжујске, и Школа за женску децу коју је основала на том месту.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Магацин – национални портал, 18. 6. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Шта сад неки тврде да она није Анжујска, већ од царске породице Анђео?

Оставите коментар