Поводом упокојења владике бившег захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића)

Владика Атанасије Јевтић (Фото: Betaphoto/Armenija Zajmi Besevic)

У манастиру Тврдош код Требиња у суботу 6. марта биће сахрањен умировљени епископ бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић).

Пре тога у требињском саборном храму биће служено опело, а потом и литургија испред цркве. Погребна поворка, како је саопштено из Епархије захумско-херцеговачке, требало би да крене из Требиња ка Тврдошу тачно у подне. Владика Атанасије је за живота одредио место на коме је желео да почива – параклис Васкрсења Господњег у гробљу Манастира Тврдош.

Савез општина и градова источне Херцеговине због смрти владике Атанасија прогласио је петак и суботу за дане жалости. На свим институцијама и установама у Херцеговини заставе су на пола копља, а културне приредбе прилагођене су новонасталим приликама. У Саборном храму у Требињу, где су пренети посмртни остаци владике Атанасија, јуче су литургију служили епископи диселдорфски и немачки Григорије (Дурић) и захумско-херцеговачки Димитрије (Рађеновић).

Према вестима са црквених сајтова, широм СПЦ служе се парастоси и помени за покој душе владике Атанасија. Помен му је јуче у Патријаршијској капели служио и патријарх српски Порфирије (Перић). Владика Атанасије преминуо је у четвртак увече у 83. години у болници у Требињу од компликација изазваних вирусом корона.

Епископ бачки г. Иринеј служио 5. марта 2021. године у Владичанском двору у Новом Саду помен новопрестављеном епископу Атанасију (Јевтићу). Извор: СПЦ

Његовим одласком у Српској цркви завршила се епоха аутентичних „јустиноваца“ – духовних чеда једног од највећих православних богослова 20. века архимандрита Јустина (Поповића), којег је СПЦ 2010. канонизовала.

Заједно са недавно преминулима митрополитом Амфилохијем (Радовићем) и смењеним владиком Артемијем (Радосављевићем) био је део некадашњег вансеријског „тројца на А“, у који су се заклињали и свештеници и верници чекајући да се Србија ослободи комунизма. Иако као „пензионер“ није био члан Сабора, његовим одласком равнотежа односа снага унутар епископата додатно је поремећена.

Беспрекорно образован, широких погледа и знања, у духу бескрајно слободан, аскета и молитвеник оштрог језика који није умео монашки да ћути, владика Атанасије био је једна од најаутентичнијих личности међу српским архијерејима, доследан свом животном ставу „стићи и утећи и на страшном месту постојати“.

На свет је дошао 8. јануара 1938. као Зоран Јевтић у, како је сам говорио, „дому скромних српских сељака Милана и Савке, у коме се славио свети Никола“. Родом је из Брдарице код Ваљева, а школовање га је преко Шапца и Београда одвело до Атине, Истамбула и Сорбоне у Паризу, где је био професор на руском православном институту „Свети Сергије“. На Богословском факултету СПЦ у Београду, где је предавао од 1972, био је декан и једини почасни професор.

Монашки постриг примио је од свог духовног оца Јустина у манастиру Троноша 1960, а Сабор Сабор СПЦ га је 1991. изабрао за епископа банатског. Убрзо је прешао у ратом захваћену Епархију захумско-херцеговачку, са чије се катедре повукао у јесен 1999. на лични захтев. И пре него што је од патријарха Павла пре безмало три деценије примио владичански штап, владика Атанасије као беседник и богослов био је једна од највиђенијих личности у СПЦ.

Атанасије (Јевтић) и Ава Јустин (Поповић)

Због подршке студентским протестима против режима Слободана Милошевића после 9. марта 1991. и његовог историјског интервјуа на Студију Б, који је на касетама дуго кружио по Србији, стари Београђани су тада у њему видели свог кандидата за будућег патријарха. Тај ауторитет пре десет година пољуљала је његова улога у случају владике Артемија, после чије је смене био први администратор ЕРП.

Иако се испрва преварио у процени да је Милошевић „прогледао косовској истини у очи“ убрзо је постао један од његових најоштријих критичара у СПЦ. Због изјава на рачун „дедињског хазјаина, осионог и опаког председника Србије“, тадашња СПС влада жалила се и Синоду тврдећи да његово понашање више приличи „острашћеном политичком опоненту него владики и духовнику“.

Владика Атанасије ништа мање није био критичан ни према садашњем режиму Александра Вучића, због чега је на такорећи државној сахрани покојног патријарха Иринеја у Светосавском храму пре три месеца седео у петом реду. Њему је КиМ „ушло у крв“ још док је тамо служио војску, а своје исповедање косовског завета посведочио је делом током ратних сукоба и после увођења протектората УН на КиМ, кад је често и без пратње спашавао Србе и обилазио уништене цркве у најугроженијим деловима јужне српске покрајине.

Са терена из прве руке давало му је за право да критикује косовску политику званичног Београда од Милошевића преко ДОС-а до Вучића, али и потезе поглавара и Синода кад су се превише приближавали властима. У знак протеста због доделе највишег црквеног ордена Вучићу 2019. патријарху је вратио панагију даровану неколико дана раније у Жичи поводом осам векова аутокефалности СПЦ.

Биографија владике Атанасија није само национални, пастирски и обновитељски рад него и плодно богословско, преводилачко и књижевно стваралаштво, због ког је уважаван у целом православном свету. Иако је био брзе и преке нарави, суштински био је човек љубави према ближњем што је сматрао мерилом љубави према Богу. Опраштајући се од њега дечански монаси поручили су да је и „своју последњу земаљску утакмицу одиграо, како је он то умео да каже, „мајсторски“ и са радошћу може са Апостолом Павлом да кличе „Рат ратовах, трку трчах, веру одржах!“

Духовна деца

Из духовне школе владике Атанасија у актуелном Сабору СПЦ су тројица архијереја – владике Глигорије и Димитрије, као и епископ западноамерички Максим (Васиљевић).

Опрема: Стање ствари

(Данас, 5. 3. 2021)

Categories: Преносимо

Tags: Јелена Тасић, Епископ умировљени Атанасије, на вест о смрти, јустиновци