САНУ: Хајка против Владимира Костића плод лошег тумачења

Са сигурношћу се може рећи да ниједна научна институција у нашој земљи није дала толики допринос у свестраном изучавању КиМ као САНУ, стоји у саопштењу Одељења историјских наука

Извор: N1

Одељење историјских наука САНУ издало је саопштење којим истиче да је хајка против њиховог председника Владимира Костића неутемељена и плод лошег тумачења, као и да Косово и Метохија као средишњи део Старе Србије представља важан део интердисциплинарних научних истраживања Српске академије наука и уметности од њеног оснивања до данас.

Саопштење Српске академије наука и уметности преносимо у целини.

„Током последњих неколико дана развила се читава хајка поводом (нетачно интерпретираног) интервјуа Владимира Костића, председника САНУ, са закључцима који стварају уверење да Академија ништа не ради у вези са питањима везаним за Косово и Метохију. Такви закључци се заснивају или на намерном ширењу неистина или на тоталном непознавању одговарајућег ангажовања САНУ, што би се могло избећи једноставним увидом у сајт Академије и праћењем осталих облика њеног информисања јавности“, наводи се у саопштењу.

Из САНУ-а истичу и да се на њихов рачун изриче паушална оптужба о забрани изложбе о Јасеновцу у САНУ, која није ни планирана под тим насловом.

Владимир Костић: Косово није наше, владика Григорије да се остави парола

Одељење историјских наука скреће пажњу на следеће:

Област Косова и Метохије као средишњи део Старе Србије представља важан део интердисциплинарних научних истраживања Српске академије наука и уметности од њеног оснивања до данас. Не умањујући велики допринос претходних генерација, у средиште посебне научне пажње ово питање је дошло ‘80-их година прошлога века, објављивањем капиталног дела „Задужбине Косова. Споменици и знамења српског народа, што је подстакло истраживачки замах који траје све до данас. Свесна изузетног места ове области у историјској свести нашег народа, Српска академија наука и уметности је последњих неколико деценија континуирано настојала да што дубље научно осветли проблем у његовом балканском и европском контексту. Резултати ових истраживања привлаче велику пажњу широког круга иностраних истраживача.

Само у периоду од 1990. до 2007. године објављено је преко 536 библиографских јединица посвећених Косову и Метохији, чији се попис налази у раду „Косово и Метохија у издањима Српске академије наука и уметности, њених одељења, одбора и института“, Косовско-метохијски зборник 7 (2017), 215-303. Истраживања наведене теме са подједнаким интензитетом настављена су до данас.

Педесетогодишњи упорни рад на прибирању историјске грађе и њеном критичком приређивању резултирао је објављивањем волуминозне (42 тома) збирке „Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914. године“. Унутар VII књига грађе објављено је 15.761 докумената од којих се значајан број тиче прилика на Косову и Метохији. Целокупан материјал (29.279 страница текста) непосредно по објављивању 2015. године је дигитализован и тако постао непосредно доступан јавности.

Дубоко свесна значаја темељних научних проучавања Косова и Метохије за разумевање прошлости и промишљање о будућности тих старих српских земаља, САНУ је још 1983. године основала Међуодељењски (сада Академијски) одбор за проучавање Косова и Метохије. У његовим оквирима одвија се стална истраживачка активност, чији се резултати објављују пре свега у часопису Косовско-метохијски зборник, чија се 8. свеска појавила ове године. Одбор је организовао читав низ округлих столова и научних скупова посвећених нашој јужној покрајини, који су резултирали значајним зборницима радова. Последњи у низу тих научних скупова Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косовa и Метохије одржан је октобра 2019, а зборник саопштења са тог скупа у припреми је за штампу. Чланови поменутог академијског одбора били су најзаслужнији и за организовање велике изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији: идентитет, значај, угроженост“ одржане у Галерији САНУ крајем 2017. године, коју је видело преко 50.000 посетилаца, и пратило публиковање обимног каталога и веома садржајне књиге с низом значајних текстова. У оквиру пројеката Одбора ради се систематски на дигитализацији и проучавању језичке, историјске, уметничке и етнолошке споменичке грађе са Косова и Метохије.

Отворено писмо САНУ

Наравно, на Косово и Метохију се обраћа пажња и у оквиру других одбора на старању Одељења историјских наука САНУ. У оквиру Одбора за историју уметности обавља се већ 14 година прикупљање и дигитализовање старих докумената и фотографија који се тичу уметничких споменика на Косову и Метохији, па та база садржи већ преко 55.000 висококвалитетних скенова. На основу ње у Одбору је припремљена и крајем 2018. издата књига с детаљном грађом о цркви Светог Ђорђа у Речанима код Суве Реке, срушеној минирањем 1999, а у току је припрема још неколико публикација о споменицима уништеним 1999. и 2004. године.

Но, колегијалност нам налаже да поменемо и неке значајније напоре других одељења САНУ, односно њихових одбора у проучавању Косова и Метохије. Тако је, рецимо, при Одбору за ономастику САНУ током више протеклих деценија сакупљена и обрађивана обимна ономастичка грађа са Косова и из Метохије, која се сада преводи у дигиталну форму и припрема за интернет презентацију. Недавно основани Академијски одбор за српско питање организовао је протеклог лета научни скуп Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице, посвећен првенствено сецесији Косова и Метохије, који је резултирао већ објављеним зборником радова. Потпуно је припремљена и велика научна конференција Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђе на Косову и Метохији планирана за новембар 2020, а одложена због епидемиолошке ситуације за пролеће 2021. године. Ваља такође подсетити да је САНУ једина институција која је скорашњи унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, инициран од стране Председника Републике, довела до резултата објављених у публикацији Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији. Прилози чланова и одељења САНУ, Београд 2018. сарађујући на изради ове књиге, Одељење историјских наука је аргументовано осудило незаконитост и насиље приликом отимања јужне покрајине. Овоме свему треба придодати и огроман допринос који су давали и дају институти САНУ – Етнографски, Музиколошки, Византолошки, Балканолошки, Географски и Институт за српски језик – истражујући одговарајуће аспекте нашег националног блага.

Очевидно је да се ради о једном веома ангажованом приступу Академије, нарочито последњих година. Због тога је оспоравање тих напора и постигнућа потпуно неоправдано, исто онако као и сасвим малициозно и неосновано спочитавање САНУ да је неко у њој забранио одржавање изложбе о Јасеновцу. Напротив, у Академији и у Одељењу историјских наука учињено је све да се створе материјални и сви потребни научни и стручни услови за остварење изложбе под називом Тотални геноцид, али она је морала бити одложена пошто није била правовремено припремљена. Изложба, нажалост, никада није одржана, јер је њен аутор убрзо преминуо.

За Одељење историјских наука сасвим је извесно да читаво, овде овлаш описано, научно ангажовање у неколико претходних година, надовезујући се на напоре ранијих генерација, не би досегнуло тако висок ниво активности без трајне подршке Извршног одбора САНУ, на чијем је челу академик Владимир С. Костић. Он је лично био и иницијатор многих активности везаних за проучавање Косова и Метохије и здушно их је подржавао. Последњи гест у овом смислу је успостављање сарадње између САНУ и Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, у оквиру које је започет рад на организовању и остваривању већег броја научних пројеката и других видова помоћи овом универзитету.

Са сигурношћу се може рећи да ниједна научна институција у нашој земљи није дала толики допринос у свестраном изучавању Косова и Метохије колико је то учинила и чини САНУ. Споменуте активности одсликавају уобичајени начин рада једне националне академије, а на политичким и другим друштвеним чиниоцима је да у тако ствараном и створеном врелу проналазе материјал за доношење сопствених одлука. На ову синергију медијске изјаве било ког појединца, као лични чин слободе изражавања, не би требало да имају утицај.

Подсетимо, пре два дана је група од 90 интелектуалаца упутила отворено писмо Српској академији наука и уметности (САНУ) којим захтевају да председник САНУ др Владимир Костић поднесе оставку због изјава о Косову и Метохији.

Протест испред САНУ: Да ли је Академија наука српска, ако Косово није

Испред зграде САНУ јуче су организовани протести са истим захтевом.

Владимир Костић узнемирио је јавност изјавама да „неко овом народу мора да каже да Косово више није де факто нити де јуре у нашим рукама“ и да је у овом тренутку „једина политичка мудрост на који начин са елементима достојанства напустити Косово“.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик/Искра, 17. 1. 2021)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

7 replies

  1. Треба разумети контекст. У току је поступак предлагања нових кандидата за улазак у ову установу. И нико од оних који су се тамо већ нашли (поготову они који се стекли неке положаје у њој) неће учинити ништа што би угрозило њихове рођаке, пријатеље, кумове, љубавнице… који ће сутра осванути као кандидати. Изузетак је један једини, академик Пипер. Свака му част. Овим својим поступком стао је уз раме академику Ђаји, који је својевремено једини био против да се наш славни бравар прогласи за почасног академика. Сви остали из те зграде нису вредни помена.

    18
  2. Уместо да констатују да су изјаве „њиховог председника Владимира Костића неутемељене и плод лошег тумачења“ они лепо побројаше све што је (поново) погазио.

    Дигитализацијом ће одбранити Косово баш као Ана Брнабић здравство, као Закон о дигиталном власништву привреду.

    Непотписаним ауторима треба ипак захвалити на подсећању „да је САНУ једина институција која је скорашњи унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, инициран од стране Председника Републике, довела до резултата објављених у публикацији Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији.“

    Ја сам ову скаредну чињеницу већ заборавио.
    Какво сивило!

    18
    1
  3. Ostavke i kraj. Sve je jasno, nema vise sta da se kaze.

    8
    1
  4. На шта се своди овај проглас Костићевих послушника: Да ми што пре предамо КиМ па ће прецедник са још већим жаром да га проучава.

    15
    1
  5. Da ima države i ljudi, lako bi se ovo riješilo. Ukinuti penzije i donacije akademicima, neka zarađuju ako su sposobni sami na svjetskom tržištu nauke i znanja.

    8
    1
  6. Од академика Тибора Варадија нисам ништа друго ни очекивао, али ме чуди да се академици Василије Крестић и Коста Чавошки нису огласили поводом спорног јавног оглашавања председника САНУ,
    академика Владимира Костића.

    7
    1

Оставите коментар