Италијанске власти оптужене за скривање докумената о пандемији

Извештај који је описао реално стање у првим месецима пандемије, повучен под притиском другог човека СЗО, Италијана Ранијерија Гвере

Тестирање на корона вирус у Напуљу (Фото: EPA-EFE/Cesare Abbate)

Рим – Да ли је хиљаде жртава ковида-19 у Италији могло бити спасено да су државне институције и владини службеници радили посао за који су били плаћени? Одговор на ово питање покренула је група „Ми оптужујемо”, коју чини родбина особа преминулих од новог вируса корона у Бергаму, где је у првом таласу умрло више од 3.000 заражених, пренео је Танјуг.

Идући трагом ове вести, екипа познате телевизијске емисије „Рапорт”, која се успешно бави истраживачким новинарством, открила је низ података које су италијанске власти чувале као тајну. Документи показују да су државне институције биле неспремне за пандемију која је тешко погодила Италију, али и да су кризу погоршале нечињењем и заташкавањем.

Новинари су утврдили да је документ о томе како је Италија одговорила на пандемију ковида-19, а који је направила група италијанских истраживача по наруџбини Светске здравствене организације (СЗО), прво објављен на званичном сајту СЗО, а дан касније повучен и „нестао без трага”.

Извештај, чију су копију новинари наводно пронашли, пун је описа и речи које су се могле читати и у медијима током првих месеци пандемије: недостатак опреме, незаштићени лекари, непостојање плана, неспремност, конфузија и слично.

Новинари тврде да је извештај, који је описао реално стање у првим месецима пандемије, повучен под притиском другог човека у СЗО, Италијана Ранијерија Гвере. Он је пре посла у СЗО био један од директора у италијанском министарству за здравство и лично је одговоран за то што национални план за заштиту у случају пандемије није ажуриран од 2006. године. Да је антипандемијски план био редовно ажуриран, као што захтева ЕУ, број жртава био би далеко мањи, тврде саговорници емисије „Рапорт”.

Тајном је проглашен и стављен у фиоку још један важан документ о процени развоја пандемије вируса корона и план заштите, који је математичким методама још у фебруару, а на основу кинеског случаја, разрадио млади истраживач Стефано Мерлер. Новинари су утврдили да стручњаци владиног научно-техничког комитета, задужени да прате, анализирају и предлажу мере, целих месец дана нису ни погледали тај докуменат, а када су то учинили, у марту, већ је било касно да примене оно што је млади истраживач предлагао.

Новинари емисије „Рапорт” успели су да разговарају са главним актерима целе афере, и показали да је реч о типичној „нисам ја крив, питајте неког другог”. У тој игри актери су, поред Ранијерија Гвере, и неки актуелни чланови владиних комитета и министар за здравство Роберто Сперанца, који је испитан о случају, али је његово сведочење пред парламентарном комисијом такође означено тајном.

Новинар „Рапорта”, на крају емисије пита, имајући у виду све чињенице и страшне последице у људским жртвама, колико се након свега може веровати СЗО, ако је један њен човек, Ранијери Гвера, толико утицајан да може да нареди скривање важног документа и да прети младим истраживачима отказом. Наиме, у емисији је један од аутора документа, који је објављен на сајту СЗО, а затим повучен, Франческо Замбон рекао, не знајући да је сниман, како се боји да ће бити отпуштен, упркос добро обављеном послу, јер је он ситна риба, а да би се сачувала глава неке крупне рибе.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 13. 12. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: ,

Оставите коментар