Уговор потписан још далеке 1992. омогућава чланицама 34 земље да спроводе краткорочне ненаоружане надзорне летове над територијама других држава
Руски авион Ту-214 надлеће 2019. године ваздухопловну базу у Омахи (Фото: Бета-АП)
Москва осудила одлуку Вашингтона поручивши да европска безбедност и безбедност Сједињених Америчких Држава и њихових савезника немају користи од овог потеза
Шест месеци од најаве, САД су се у недељу и званично повукле из међународног споразума „Отворено небо”, који омогућава извиђачке летове ненаоружаних авиона изнад територије 34 земље.
Одлуку Стејт департмента потврдио је Роберт О’Брајен, саветник за националну безбедност Беле куће, написавши на „Твитеру”:
„Више нисмо страна у споразуму који Русија флагрантно крши. Овај потез је део напора да се Америка стави на прво место повлачећи се из застарелих уговора и споразума који су користили нашим противницима на штету наше националне безбедности.”
Уговор потписан још далеке 1992, који је ступио на снагу пре 18 година, омогућава чланицама 34 земље да спроводе краткорочне ненаоружане надзорне летове над територијама других држава, ради прикупљања података о војним активностима оружаних снага. Свака држава има годишњу квоту колико летова може да изврши и до сада је према овом споразуму обављено више од 1.500 посматрачких мисија.
(2/2) @POTUS has never ceased to put America first by withdrawing us from outdated treaties and agreements that have benefited our adversaries at the expense of our national security.” –NSA Robert C. O’Brien
— NSC (@WHNSC) November 22, 2020
Повлачење САД је најновији ударац систему међународне контроле наоружања, који је одлазећи амерички председник Доналд Трамп отворено презирао, жалећи се да је Вашингтон или преварен или неправедно ограничен у својим војним способностима. После напуштања договора о иранском нуклеарном програму 2018. и споразума о ракетама средњег домета отказаног 2019, „Отворено небо” је трећи споразум из којег се Бела кућа повукла.
Поједине европске земље, међу којима Француска, Немачка, Белгија и Шпанија, изразиле су жаљење због те одлуке, иако деле америчку забринутост која се односи на начин како руска страна спроводи споразум.
Из руског Министарства спољних послова у првој реакцији су поручили: „Европска безбедност и безбедност Сједињених Држава и њихових савезника немају користи од овог потеза. Сада се многи на Западу питају каква ће бити реакција Русије. Одговор је једноставан. У више наврата смо нагласили да су нам отворене све могућности.”
Из Кремља су јуче поручили да жале због тога што су се САД повукле из Споразума о отвореном небу, јер без учествовања америчке стране документ губи на одрживости, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
„Ми верујемо да споразум представља важно средство за изградњу међусобног поверења и за одржавање наоружања под контролом”, рекао је Песков, пренео је ТАСС.
Премда критичари кажу да ће изласком САД из договора о „Отвореном небу” највећу штету имати амерички савезници, то још не значи да ће споразум пропасти. Поготову што је Москва до сада показала да је више заинтересована за ваздушни надзор европских држава него за контролу САД. Почетком новембра шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је тражио писмена уверења од чланица НАТО-а да се до сада прикупљени подаци више неће делити са Сједињеним Америчким Државама.
Сергеј Лавров
Осим тога, Лавров је поручио да, упркос изласку Вашингтона из договора, америчке базе неће бити изузете из руских ваздушних надзорних мисија. Када је 22. маја шеф Стејт департмента Мајк Помпео најавио одлуку о напуштању уговора о „Отвореном небу”, оптужио је Москву да крши договор, јер обавља посматрачке летове дуж јужних граница Русије и изнад Грузије, али и руске енклаве Калињинград.
„Русија се понаша као да може слободно по својој вољи да одлучује када ће испуњавати обавезе из споразума”, рекао је тада Помпео.
Експерти за контролу наоружања истичу како неке америчке примедбе на рачун понашања Русије имају основа, али да остале служе за обмањивање јавности. Оваквом Трамповом одлуком америчка војска и обавештајне агенције изгубиће важан извор података тиме што САД неће бити чланица споразума.
„Иако је Русија прекршила уговор, Сједињене Државе су јој на то узвратиле. НАТО савезници подржавају уговор, који је пре свега фокусиран на јачање европске безбедности и желе да САД остану у споразуму”, каже Стивен Пајфер, бивши амерички амбасадор и стручњак за контролу наоружања.
Пајфер сматра да је овај Трампов потез још један ударац за контролу наоружања у свету и преко „Твитера” је позвао новоизабраног председника Џоа Бајдена да по ступању на дужност врати САД у споразум о отвореном небу.
Поготово што је Бајден још у мају критиковао Трампову намеру, рекавши да упркос томе што Русија крши пакт, САД и њихови савезници имају корист од споразума. Председнички кандидат демократа тада је рекао да ће повлачење из споразума само погоршати растуће тензије између Запада и Русије и повећати ризик од погрешних потеза и сукоба.
Иако су амерички извиђачки сателити супериорнији од авиона који се шаљу у надзорне мисије, сам уговор, како објашњава истраживачу „Иницијативе за контролу наоружања и неширење оружја института Брукингс”, има и неке предности.
„Споразум пружа прилику америчким савезницима и партнерима који немају софистициране сателитске снимке да прикупе податке, али и да међусобно изграде поверење”, истиче Стивен Пајфер.
Миленко Пешић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар