Александар Беркуљан: У Народном музеју на Цетињу недостаје и други рукопис Горског вијенца

Права слика ће се стећи тек кад предмети добију име и кад се буде знало о чему се ради и шта је све нестало, истиче дугогодишњи радник Народног музеја Црне Горе

Александар Беркуљан (Фото: Српске новине)

Државна комисија за надзор над свим поступцима ревизије у Народном музеју у коначном извjештају констатовала је да тој установи недостаје 2.914 музејских предмета. Том приликом за портал Српске новине говорио је Александар Беркуљан, дугогодишњи радник Народног музеја Црне Горе, који је још 2019. године поднио цетињском основном тужилаштву кривичну пријаву против лица из Министарства културе због сумње у фалсификовање и изношење нетачних података у извештају о реализацији закључака Владе Црне Горе.

„Што се тиче коначног извјештаја Државне комисије, сервираног Влади након 11 година од када је започет процес музејске ревизије која треба да се ради сваких пет година, биће доста ријечи у наставку. У њему се, у ствари, помињу два мањка, такозвани стари из 1919, у вези са 3697 комада посуђа и још пар стотина других предмета који су однесени из Двора и новији мањак, од наведених 2914 предмета, од којих су неки нестали током ревизије (кубуре из Етнографског музеја). Међутим, ово покрива само дио приче. Јер, стари мањак према музејској документацији, коју сам доставио свима и дијелом већ објавио, подразумијева и преко 10.000 предмета који су однесени од Аустријанаца из Државног музеја Црне Горе до 1918. године, комплетно наоружање тзв Војног музеја или Лабораторије, преко 30 трофејних топова испред манастира и тд. Ради се о материјалу који су шездесетих година прошлог вијека потраживали Рако Вујошевић и други директори Народног музеја“, нагласио је Беркуљан и додао:

„Да би било јасније, из опљачканог и спаљеног позоришта Зетски дом, гдје је Државни музеј био смјештен, нестали су и оригинали Октоиха, Псалтир Црнојевића штампарије, као и низ других вриједних раритета о чему постоје извјештаји након Другог свјетског рата. Међутим, то није обухваћено ревизијом, иако је, што сам негдје већ напоменуо, Државни музеј Црне Горе основан 1896, доношењем Закона о Библиотеци и Музеју, а не 1926, како неки тврде, када је у тада већ бившем двору краља Николе основан нови Државни музеј, као институција Краљевине Југославије на Цетињу као центру Зетске бановине. Дакле, почетак приче сеже у мало даљу прошлост од оне коју су господа из Народног музеја и ревизионих комисија узели као референтне“.

Он наговјештава да што се тиче „новијих мањкова“, бројка од 2914 као таква не каже ништа, јер је то само број.

„Ако се сјећате, и ја сам кривичну пријаву из 2017. године поткријепио овом бројком. Некима је очигледно био циљ да ствар на тај начин упросте и тако оставе. Међутим, права слика ће се стећи тек кад предмети добију име и кад се буде знало о чему се ради и шта је све нестало. А ја вам сада могу рећи да, између осталог, фали други рукопис Горског вијенца писан старом ортографијом, низ предмета из легата Његошевог ађутанта Ђука Средановића, Његошев намјештај, печати гувернадура Радоњића проглашени културним добром 1962. године, преко 120 оригиналних литографија Анастаса Јовановића (не 111, по ранијем налазу из 2009.), као и радови других познатих аутора, као што су Марко Брежанин и Дадо Ђурић… Фали око „20 столовача и троножаца“ из Етнографског музеја, за чији транспорт би била потребна камионска каросерија, затим топови и хаубице из Историјског музеја и друго историјско оружје… Све то сам својевремено пријавио и годинама се убјеђивао са „ауторитетима“ како да поступе. У надреалном музејском амбијенту, умјесто колегијалне подршке, добио сам два пута пријаве дисциплинској комисији. Ваљда због „нарушавања угледа установе“ и „неистина“,  подјећа Беркуљан и додаје да је још нестало око 800 културних добара, односно предмета под посебним режимом „заштите“, од чега је преко 90 из библиотеке Двора краља Николе. Не штитили више ништа на тај начин.

Народни музеј на Цетињу (Фото: Упознај Црну Гору)

„Иако сам својевремено доставио музејску документацију о златном печату дворске канцеларије и Његошевој фотељи под старим инв. бројем 304, комисије су упорно одбијале да те предмете уврсте у налаз, а да је било још тога изузетно вриједног, а што је изузето из ревизије, свједочи објављени напис из 30-их година 20-ог вијека о сабљи Бана Кастриоте, која се према ауторима текста налазила у Двору, односно већ обновљеном Државном музеју. О њој данас нико појма нема.

Међутим, о „губицима“ говоре и „отписи“, као што је онај из пописног инвентара Музеја краља Николе из 1964. године, када је поред осталог и занавијек, у једном маху, елиминисано из евиденције 984 комада посуђа, да би четири године касније, у примопредајном записнику, било констатовано да фали још око 630. предмета ове врсте. А задњи извјештај комисије Музеја краља Николе говори о укупно 1999 „отписаних предмета“… И тако даље.

Има у Извјештају и „пренапумпане“ приче о стању фондова, као што је тврдња да у Двору данас има преко 40.000 предмета, јер од тога око 20.000 чини новокомпонована збирка „канцеларијског материјала“, састављена према њиховим тврдњама од празних табака и „визит карти“. О томе сам писао још прошле године. Међутим, нико се није потрудио да сувишно објасни гдје је заглавио највећи дио од 8000 комада филателије, који се помињу у Извјештају бившег директора Станислава Вујошевића 1979. године“, децидан је Беркуљан у разговору за наш портал и закључује:

„Једино с чим бих се стварно сложио је тврдња да музејска документација никад није рађена како треба или није уопште, али ни то нијесам први закључио ја, него бивши директор Државног музеја Ристо Драгићевић. Још прије неких 60. година, када сам ја био дијете, он је рекао да је у музеју много више предмета од онога што су они могли и знали да обраде и инвентаришу. Истини за вољу има тога и данас, али да не би ствари остављали недоречене, имам намјеру да се обратим новој екипи у Министарству културе и покренем ствар из почетка. Имам сасвим довољно аргументације на располагању за тако нешто“.

На крају још један куриозитет: на моју кривичну пријаву у смислу „изузимања битних чињеница из службених списа“, а поводом фамозне конференције за штампу Државне комисије, која је изнијела тврдњу о 130 несталих предмета, из Тужилаштва сам добио одговор у којем стоји да Државна комисија није могла извршити злоупотребу службеног положаја јер „није службено лице“. И то наводећи чланове Закона који, по мени, говоре супротно.

Више тужилаштво сам затим приупитао како то да група људи која „није службено лице“ може да врши надзор над службеном радњом званом „ревизија“ у једној државној институцији културе, кратко ми је одговорено да они не сносе никакву кривичну одговорност. Ето и то је могуће, као што је могуће да маме у саставу Државне комисије нијесу званично биле у конфликту интереса у односу на своје ћерке, као директорке музеја или шефице ревизионих комисија.

За ову нашу стварност заиста је потребна једна „велика метла“.

Подсјетимо, Беркуљан је први открио да у Народном музеју Црне Горе недостаје 10.000 предмета, међу којима су комади од злата, сребра, дијаманта, 13 топова, читаве серије пушака, пиштоља…

Драгана Б. Мијушковић

Опрема: Стање ствари

(Српске новине, 19. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар