Данас: Да ли ће Србија изручити САД 11 својих држављана

Изручење ових 11 држављана Америци, где постоје доживотне казне и сабирање казни, у пракси би се претворило у протеривање, оцењује адвокат Бошко Ристић

Извор: Shutterstock

У Србији је започео први поступак екстрадиције наших држављана страној земљи – не рачунајући изручења Хашком трибуналу, који је правно изузетно споран, казали су за Данас неки од правних заступника 11 грађана Србије против којих је у САД подигнута оптужница због дигиталне финансијске преваре.

Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду је тим грађанима 24. јула, на захтев Министарства правде САД, који је поднет десет дана раније, одредило привремени притвор „у циљу изручења правосудним органима САД“, на шта су њихови браниоци уложили жалбе.

Свих 11 грађана Србије, међу којима поједини имају и држављанство Аустралије, Филипина, Бугарске и Црне Горе, ухапшено је 23. јула у Нишу, где сви имају стварно или формално пребивалиште, а у акцији припадника МУП-а Србије изведеној у сарадњи са америчким ФБИ.

Према писању медија, они се терете да су од 2011. године као организована криминална група направили 16 лажних инвестиционих платформи, односно брокерских портала, преко којих су инвеститорима из целог света, међу којима „већини из САД“, продавали фиктивне акције предузећа а новац усмеравали на своје рачуне у иностранству, противправно зарадивши „најмање 70 милиона долара“.

Наводно су комуницирали са инвеститорима преко интернета или видео-конференцијских позива, користили „лажне идентитете и лажне титуле“ како би оставили утисак да су брокери и финансијски стручњаци, те „издавали лажна документа о куповини акција и потврде о трансферу новца“.

У решењу Посебног одељења Вишег суда у Београду којим им се одређује притвор у циљу изручења, у које је Данас имао увид, а које је „потписала“ суткиња за претходни поступак Ивана Бурсаћ, наводи се да се оно доноси на основу захтева Министарства правде САД, а пре подношења замолнице за изручење од стране те државе.

Ресорно министарство САД је захтев поднело с обзиром да је 7. јула 2020. федерална велика порота Северног округа државе Тексас потврдила оптужницу против ових грађана Србије, која их терети „за уроту за почињене преваре са пребацивањем новца“ и „за уроту за почињено прање новца“. У захтеву се наводи да је Окружни суд САД за Северни округ Тексас 8. јула издао и налог за њихово хапшење.

Суткиња Бурсаћ је навела да одлуку о привременом притвору, који иначе може трајати најдуже 60 дана, доноси на основу Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима (2009) и уговора између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава о изручењу (2016), који је потврђен законом о потврђивању овог уговора (2019).

Закон о међународној правној помоћи прописује да истражни судија може одредити притвор лицу чије се изручење захтева ако постоје околности које указују да ће се она сакрити, побећи или ометати прикупљање доказа. Уговор између Србије и САД и закон који га потврђује прописују да „држава молиља“ – у овом случају САД, може захтевати привремено притварање лица чије се изручење тражи и пре него што је поднела молбу за њихово изручење само „у хитним случајевима“.

Адвокат Бошко Ристић, који заступа једног од притворених, каже за наш лист да се у овом случају екстрадиције, за који оцењује да је „склоњен“ од очију јавности а погрешно се представља као „међународна правна помоћ“, доводе у сумњу неки од основних правних стандарда, људска права, дух Устава Србије, домаће законодавство, као и суверенитет земље.

„Стиче се утисак да кључне одлуке не доносе органи Србије већ ‘трећа страна’, а да су одлуке наших органа изнуђене по притиском великог ауторитета. Актуелна власт се противила изручењу хашких оптуженика, а уговором између Србије и САД о изручењу и законом који га потврђује, пристаје да оберучке изручи свакога, одричући се дела суверенитета, што је супротно Уставу. Србија је у том уговору, заправо, преузела обавезу да штити америчке интересе у кривичном поступку пред домаћим судовима против својих држављана. Такав уговор је, уосталом, и закључен под притиском – због случаја Миладина Ковачевића, браће Битићи, Горана Радосављевића Гурија…“, каже Ристић.

Он каже да свако има право да му се суди у земљи чији је држављанин, посебно када је реч о делима која су предвиђена домаћим законодавством, а он оптужен да је кривично деловао у својој земљи, где је и ухапшен и притворен, као што је било у овом случају. Пита и зашто је у овом случају извођење доказних радњи наложила суткиња за претходни поступак, када у Србији постоји тужилачка истрага, те је логично да тужилаштво преузме гоњење.

„За разлику од претходног Устава Србије, који је забрањивао изручење наших грађана, актуелни Устав га не забрањује, али забрањује ‘протеривање’. Изручење ових 11 држављана Америци, где постоје доживотне казне и сабирање казни, у пракси би се претворило у протеривање, јер они у том случају не би никада могли да се врате у земљу. Такође, наш Устав гарантује претпоставку невиности, а у овом случају је започео поступак екстрадиције за лица чија кривица није утврђена“, каже он.

Ристић додаје да у поступку пред Вишим судом „није доказана хитност“ која је неопходна за привремени притвор, а да у захтеву Министарства правде САД „није јасно да ли се сви терете за дела која су наведена“.

Притворени грађани Србије „нису ни знали да се у САД води поступак против њих“. Они би у САД имали отежану одбрану, због страног језика, скупих адвоката и ограничене могућности за посету породица, каже Ристић.

Министарство правде: Надлежно је правосуђе

У Министарству правде Србије кажу да су у овом и свим другим случајевима међународне правне помоћи они задужени за комуникацију између правосудних органа две земље, а да су за поступање надлежни правосудни органи.

„Министарство правде у случајевима међународно правне помоћи има улогу централног органа за комуникацију органа између надлежних правосудних институција две земље. Узимајући то у обзир, као и чињеницу да се поступци воде пред надлежним правосудним органима, Министарство не може да коментарише конкретне поступке, рекли су они за наш лист. У Министарству су још казали да је Министарство правде САД 17. јула ове године доставило Министарству правде Србије захтев за одређивање привременог притвора за 11 лица.

„У истом кривичном предмету надлежни органи САД су Министарству правде доставили замолницу за међународну правну помоћ и допуну замолнице, којима је затражено предузимање више радњи на територији Републике Србије, између осталог – саслушање лица, претрес просторија и лица, прибављање доказног материјала и друго. По замолници поступа Тужилаштво за организовани криминал“, рекли су они.

Амбасада САД поносна на сарадњу са Србијом

„Не можемо да коментаришемо ниједан кривични поступак који је у току. Оно што можемо рећи је да је Амбасада САД изузетно поносна на досадашњу и текућу сарадњу између Министарства унутрашњих послова Србије и америчких институција за спровођење закона“, рекли су у Амбасади САД у Београду за Данас.

Вучићев кабинет: Био би скандал када би се председник мешао

„Председник државе није министар правде, не сме да се меша у судске одлуке, а поготову не да на основу новинских написа, или градских рекла-казала, коментарише рад судских органа. То би заиста био скандал“, рекли су за Данас у кабинету председника Србије Александра Вучића поводом овог случаја.

Двоструки стандарди

Уговор између Србије и САД о изручењу, и закон који га потврђује, имају ретроактивно дејство, те се могу применити и за дела извршена 2015. године, што је супротно Уставу. Изузетак је да држава Србија може ставити примедбу на захтев за изручење уколико се ради о безбедносно интересантној особи која би на тај начин могла угрозити њене интересе. Тако да грађани као што је рецимо Гури, имају значајно већу шансу да не буду испоручени него они коју су осумњичени за дигиталну превару, каже адвокат Бошко Ристић.

Зорица Миладиновић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 6. 8. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

2 replies

  1. A kad ce nama vlasnici amerike da isporuce ratne zlocince klintone, madlenu odvrajt i ostale sataniste ?

  2. Кад су изручили часне патриоте и борце, не трепнувши, да ли постоји и један разлог да ову преварантску багру не изруче? Тим пре што смо под „Западном“ окупацијом и ко нас шта пита.

Оставите коментар