Политика: Свако четврто дете ванбрачно

Национална статистика сведочи да највећи број ванбрачне деце долази на свет у Костолцу, а најмање у Ивањици

Фото: Фелипе Труеба/ЕПА

Свако четврто дете у Србији роди се ван брака, показују најновији резултати Европског статистичког бироа, који говоре да је од 64.399 беба које су дошле на свет прошле године, чак 26,8 одсто њих рођено ван брака. Да ветрови еманципације све снажније дувају овим делом Балканског полуострва говори и податак да је 2000. године тек свака пета жена отишла на порођај без бурме, што значи да је за мање од две деценије значајно порастао број мајки које се одлучују на ванбрачно рађање. Статистика Европског статистичког бироа сведочи да број ванбрачно рођене деце расте на целом старом континенту, а током протекле године чак 42 одсто свих новорођенчади у Европи спада у ову категорију.

Чак у осам држава чланица Европске уније више од половине деце рођено је ван брака – у Бугарској, Словенији, Португалији, Шведској, Данској, Естонији и Холандији, а Француска је европски „шампион“ када је у питању број еманципованих мајки. У овој земљи се чак 60 одсто малишана данас рађа ван брака. Са друге стране су земље у којима влада култ породице и традиционално схватање брака – у Грчкој, Хрватској, Литванији и Чешкој више од 70 одсто деце рађа се у браку.

Ко су жене које се одлучују да роде дете ван брака? Истраживање Биљане Станковић, научне сараднице Института друштвених наука говори да се у скици за портрет жене која рађа дете ван брака (најчешће) налази мајка која је млађа од 25 година, која је незапослена или има статус издржаваног лица и има средњу стручну спрему – то су обично младе девојке којима се трудноћа десила док су правиле планове за будућност. Међу запосленим женама које доносе дете на свет ван брака највећи је проценат оних које обављају једноставне физичке послове, а најмање има жена које су стручњаци у свом послу. Занимљиво је да образованије жене имају конзервативнији однос према рађању ван брака – оне неупоредиво чешће улазе у брак и рађају дете у брачној заједници.

У другу категорију жена које одлазе на порођај без венчаног листа налазе се даме на почетку четврте деценије живота које су свесно донеле одлуку да желе да одгајају дете независно од воље свог партнера. Ипак, бројна социолошка истраживања сведоче да се многе ванбрачне везе завршавају браком након рођења детета – најчешће између дететовог првог и трећег рођендана.

Национална статистика сведочи да највећи број ванбрачне деце долази на свет у Костолцу, у коме чак 56 одсто мајки рубрику „брачно стање“ попуњава са „неудата“, а најмање у Ивањици, где свега пет процената мајки рађа дете ван брака. Иако је у великим градовима Србије проценат ванбрачно рођене деце испод националног просека, чињеница је да расте број мајки које на порођај одлазе без бурме. У Београду је 1991. године свега 12 одсто жена родило дете ван брака, да би две деценије касније свака пета породиља донела на свет ванбрачно дете. Осим тога, већи број ванбрачних малишана рађа се у приградским општинама него у кругу двојке.

Др Невена Чаловска Херцог, брачни и породични терапеут, која на Факултету за медије и комуникације предаје Породицу и породичне односе, подсећа да класична породица коју чине мама, тата и дете полако одлази у историју.

„То није српски феномен, већ европски тренд – у скандинавским земљама, примера ради, половина партнера живи у ванбрачној заједници, а бележи се и знатан пораст једнородитељских породица. Наиме, широм света расте број „веза без везе”, самохраних родитеља, деце која су дошла на свет уз помоћ сурогат мајки или захваљујући анонимном донатору из банке сперме, хомосексуалних породица са усвојеном децом, парова који живе одвојено, као и оних који су одлучили да немају децу. У Америци постаје тренд да људи који су формално у браку живе паралелне животе, а у западним земљама расте број парова који живе заједно на две адресе, односно свако у свом домаћинству, као и број дружбеничко-пријатељских бракова. Посебну категорију чине партнери који су одлучили да немају децу, али не из биолошких разлога, већ због тога што су одлучили да се посвете каријери и нису спремни на посвећеност и одрицања које родитељство подразумева. Због тога се у психологији више не говори о категорији потпуних или непотпуних породица, већ о функционалним или нефункционалним породицама”, објашњава др Невена Чаловска Херцог, брачни и породични терапеут.

Катарина Ђорђевић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 3. 8. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар