Александар Головашкин: Желим својим српским пријатељима мирно небо и економски процват

Александар Головашкин, херој Русије, који је 2008. године добио медаљу за храброст и хероизам из руку Председника Русије Владимира Путина, у интервјуу за Центар за геостратешке студије

Драгана Трифковић и Александар Головашкин (лична архива)

Поштовани господине Головашкин, имате две дипломе о високом образовању – завршили сте Правни факултет и Руску академију државне службе при Председнику Руске Федерације. Упоредо са тим, Ваша професионална делатност  је борба против криминала. Шта Вас је подстакло да направите управо такав избор?

Рођен сам 1972. године у СССР-у, земљи где је друштво поштовало хероје који су бранили своју Отаџбину у време Великог Отаџбинског рата (1941-1945. г.). Осећај патриотизма, поштовање према сопственој историји, били су социјална норма фактички у свакој совјетској породици. Мој деда је ратовао на фронту, отац је постао официр милиције. Људи који су ми били блиски били су очигледан пример који је утицао на мој животни избор. Кренуо сам стопама свог оца – запослио сам се у органима реда и почео сам да се борим против криминала. Стицање правног и економског образовања било је обавезно за моју професију.

Изводили сте анти терористичке операције на Кавказу. Зна се да је 90-их година у Русији било много проблема са исламским тероризмом и екстремизмом. Одакле потичу ови проблеми?

Док сам служио на Северном Кавказу, ја сам извршавао борбене задатке, чији је циљ била одбрана територијалне целовитости Руске Федерације. У региону тих година није било мирно. Стотине терориста који су дошли на Кавказ, између осталог из других земаља, прикривале су се идеолошким паролама, вршили кривичну и антидржавну делатност. Тероризам, чији се епицентар налазио у планинама Северног Кавказа, постао је права претња за руско друштво. Упоредо са тим, корени овог криминала налазили су се ван граница Северног Кавказа. Данас више није тајна чињеница да је регион у то време био инструмент помоћу којег су страни координатори покушавали да ослабе политички и војни систем Руске Федерације.

Александар Головашкин (Фото: http://www.fotofirma.ru)

Били сте рањени 2007. године, за време извођења анти терористичке акције у Дагестану. Тада сте извршили херојски подвиг и одбранили своје потчињене. Испричајте нам, молим Вас, о том догађају.

У мају 2007. године сам се налазио на службеном путу у Републици Дагестан. Борили смо се против терориста, често су нам се супротстављали искусни терористи који су прошли озбиљну обуку. Једном је наш одред кренуо у планинско село и блокирао је у једној од кућа злочинце. Почела је жестока борба. Наша јуришна група је доспела под ватру, ја сам донео одлуку о повлачењу групе и почео сам да штитим одступницу својим ратним друговима. На крају је задатак био извршен – војници су остали живи, терористи су били ликвидирани. Живот је показао да је моја одлука била исправна. Ликвидирали смо терористе и спасили животе стотина, а можда и хиљаде живота цивила! Свој поступак оцењујем пре свега као извршење службеног задатка! Ја сам учинио управо оно што је дужан да уради прави официр – командир јуришне групе.

У фебруару 2008. године сте добили медаљу за храброст и хероизам из руку Председника Русије Владимира Путина. Шта за Вас значи то признање?

Заиста, 2008. године било ми је додељено звање Хероја Русије и добио сам награду – Златну звезду из руку Председника земље. То је главни догађај у мом животу. У том тренутку ја не само да сам могао да разговарам са Владимиром Путином, већ сам почео и да бивам свестан велике одговорности која је легла на моја плећа. Херој Русије се стално налази под будним оком јавности, истичу га као пример, он је дужан да одговара свом посебном социјалном статусу. На свечаној церемонији још једном сам се уверио да 2007. године, за време специјалне операције, мој избор је био исправан. Прво сам обезбедио одступницу мојим ратним друговима, а затим су они спасили мене. Ми смо се сви вратили кући и то је главно! Задатак је био извршен. То ми даје снаге и мотивише ме да се не заустављам пред тешкоћама и да идем даље – да обављам своју војничку дужност. После награђивања ја сам наставио да служим у органима безбедности у корист руског друштва.

Владимир Путин и Александар Головашкин

Како оцењујете актуалну безбедносну ситуацију на Кавказу и у Русији у целини? Да ли су још увек актуалне исте претње које су постојале 90-их година прошлог века или су оне сада потпуно отклоњене?

Данас је ситуација на Северном Кавказу релативно мирна. Међутим, Русија је веома велика земља и у различитим регионима увек могу да се појаве политички провокатори, који подржавају спољне силе и да покушају да дестабилизују систем, започну међунационални конфликт и раздробе јединствену државу на комадиће. Несумњиво, у поређењу са 90-им годинама прошлог века, ситуација се битно поправила. Појавиле су се специјалне службе које се баве не само војним, већ и безбедносним радом – реализују превентивне акције, делују у правцу спречавања конфликата. За мене је очигледни пример суседна Украјина: у извесном тренутку социјални процеси у тој земљи били су препуштени судбини. На крају је дошло до озбиљне дестабилизације политичког система, десио се хаос, који влада до дана данашњег.

Поред вашег редовног посла, веома активно се бавите друштвеном делатношћу у оквиру организације „Снажна Русија“ и „Официри Русије“. Испричајте нам нешто више о тим организацијама и Вашој друштвеној делатности.  

Веома је важно то што сарадници органа реда, као и активна или пензионисана војна лица имају могућност да поделе искуство, да организују патриотске манифестације, да васпитавају генерацију која стасава, реализују своје стваралачке или организационе идеје у цивилном животу. Захвалан сам људима који су пре десетак година створили Друштвену организацију „Официри Русије“. За ово време организовали смо бројне сусрете, разговарали са огромним бројем људи, који живе у разним градовима Руске Федерације, снимили стотине јединствених фотографија које су постале жива историја и одраз читаве једне епохе.

У оквиру пројеката које реализује организација „Официри Русије“ имамо могућност да се на кратко одвојимо од сурове реалности и да уживамо у мирнодопском животу. Упоредо са тим, не може се све време радити на војном дневном реду. Треба решавати социјална питања, различите нијансе образовних, економских и културолошких процеса. Зато учешће у пројектима Савезног покрета „Снажна Русија“ пружа могућност војним лицима да проуче и схвате социјалне проблеме обичних грађана Русије.

Српска јавност прати догађаје у Русији. Као што знамо, већина Срба са великом благонаклоношћу гледа у страну Русије. Шта бисте желели да поручите нашим читаоцима у Србији?  

Александар Головашкин (Фото: @mvd.russia)

Између Русије и Србије постоји много тога заједничког. Наши народи су много ратовали и бранили интересе својих држава. У тим ратовима рађали су се прави хероји, који су заузели важно место у светској историји. Руски и српски народ везује вековно пријатељство и топли међуљудски односи.

Упоредо са тим, сматрам да је на данашњи дан Србија недовољно заступљена на информационом и културном пољу Русије. На нашим каналима треба приказивати више српских играних и документарних филмова, треба организовати наступе српских музичких колектива, организовати фестивале посвећене српској култури. Али у том циљу српске државне и друштвене структуре треба да испоље одређену активност, треба изјавити намеру за јачање културних веза међу нашим земљама.

Радује што данас постоји таква сарадња, између осталог и у оквиру Координационог савета некомерцијалних организација Русије.

На крају разговора, од свег срца хтео бих да пожелим својим балканским пријатељима мирно небо над главом и економски процват!

Чувајте се у овом сложеном историјском периоду!

Интервју водила: Драгана Трифковић

Са руског посрбила: Татјана Стојановић

(Geostrategy.rs, 30. 4. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Србији би заиста добро дошао „економски процват“.
    Али за сада у Србији једино „цвату“ издајници и Велики Диктатор ******* ****** и његова банда.
    Хвала на лепим жељама.
    И ми србски пријатељи Русије, Вама и братској Православној Русији, желимо од срвца све најбоље.
    И нека пре свега Правослаље победи и у Србији и у Русији па ће све бити добро за оба народа!

  2. Постојала је некад (у нас и производна) компанија ИМТ, после је тај акроним добио другачије тумачење.

    #
    https://secure.diary.ru/userdir/1/0/1/1/10118/1483392.jpg

    …“Устоличена глобална идеологија, како год да је назовемо, било менаџерска или корпоративна, било сајбер или селебрити, уз ерозивне друштвене тенденције, промовише и нове индивидуалне „слободе“ како би се лакше уградила у локални друштвени поредак. То је често најефикасније учинити у оквирима образовања. Када тамо обезбеди место, постаје невидљива и недодирљива. Глобална свест се тако репродукује у локалу.

    Прокламована слобода од традиционалних ауторитета у виду родитеља, наставника или јавних ауторитета карактерише прву глобалну генерацију. Генерација Y, другачије називана и Миленијумска, Нет генерација или Ехо бумери, тренутно обухвата социјалну групацију приближне старости од 25 до 35 година. Име „Y“ потиче од сличности у изговору са енглеском речју “why” („зашто“). Прихватају се одговори које углавном нуди Интернет. Грубо говорећи, нешто старији припадају такозваној генерацији X, коју претежно чине „превазиђени“ ауторитети. Млађи су стрпани у наредни кош / код са словном ознаком Z, и похвалном етикетом „дигитални урођеници“ (digital natives)…“

    http://thegroomingguide.com/wp-content/uploads/pedicurepic-695×400.jpg
    v
    https://s3.amazonaws.com/learnapt/uploads/item_image/image/2047/compressed/Untitled-4.jpg

    https://i.pinimg.com/736x/1e/dc/85/1edc85927930e4c0e40cf4f2bbb16278–famous-novels-the-master-and-margarita.jpg

Оставите коментар