Миленко Пешић: Закулисна борба за наследника грузијског патријарха

Заплет којег се не би постидео ни писац бестселера „Конклава”, истинити је политички трилер са мирисом тамјана који се дешава у Грузијској православни цркви у последње време

Председница Са­ло­ме За­ру­би­шви­ли на све­ча­ној ина­у­гу­ра­ци­ји узи­ма бла­го­слов од па­три­јар­ха Или­је (Фото: EPA-EFE/Ira­kli Ge­de­nid­ze/Pool)

Све је почело када је један свештеник пре две године завршио у затвору због сумње да је планирао убиство јер је на аеродрому ухваћен са цијанидом. Касније је један епископ у директном телевизијском наступу оптужио премијера и најбогатијег човека у држави да су планирали да ликвидирају патријарха. Наставило се тако што је други епископ у бесу напустио црквено заседање и јавно оптужио духовног поглавара за „грех содомије и педерастије”…

Заплет којег се не би постидео ни Роберт Херис, писац бестселера „Конклава”, истинити је политички трилер са мирисом тамјана који се дешава у Грузијској православни цркви у последње време.

Верници и јавност били су шокирани када је митрополит Петар (Цава) напустио црквени сабор и оптужио патријарха за хомосексуалност. То се десило пошто је првојерарх одлучио да овог владику по казни пошаље у један забачени манастир да остатак времена проведе у покајању. Отворени напад на Илију Другог (86), духовног оца Грузијаца, изазвао је прави скандал у овој јужнокавкаској земљи од скоро четири милиона становника.

Патријарси Илија Други и Вартоломеј Први (Фото: Викимедија)

Последњи у низу догађаја само је оголио закулисну борбу која се води међу црквеним великодостојницима за патријарховог наследника у коју су умешани и политичари и бизнисмени. А има индиција да целу интригу вешто користе и поједини страни фактори имајући у виду да Грузијска православна црква још није формално признала „расколничку” украјинску цркву иако је то најавила крајем прошле године.

Свесни неприкосновеног ауторитета који у народу има, времешни и не баш доброг здравља Илија Други који је устоличен за патријарха 15 година пре колапса Совјетског Савеза, званичници Грузије су се утркивали да га узму у заштиту.

„Патријарх је симбол прошлости, садашњости и будућности Грузије. Овакви напади на Илију Другог, наш духовни симбол, представљају напад на нашу земљу и њену државност”, изјавио је грузијски премијер Ђорђи Гахарија.

Али тог истог премијера је крајем октобра, неколико дана пре почетка сабора, други утицајни епископ Јаков (Јакобишвили) на телевизијској станици Пирвели заједно са милијардером Биџином Иванишвилијем оптужио да су ковали заверу да убију патријарха Илију. Овај утицајни владика који је врло брзо дао оставку на место шефа црквеног ресора за економију и финансије у телевизијском разговору је тврдио да је 2016. на састанку у згради владе на којем је и он присуствовао одлучено да архиепископ Шио (Муџури) буде нови црквени поглавар. Овог педесетогодишњег владику је Илија годину дана касније и овластио да га после смрти замењује на месту црквеног поглавара 40 дана до избора новог патријарха.

Али владика Шио је, по тврдњи епископа Јакова, на овом завереничком састанку одређен да буде нови  патријарх пре свега због своје блискости са Московском патријаршијом и везама са Русијом. Оваква шокантна оптужба била је прст у око јавности, јер многи Грузијци посла ратног сукоба 2008. године све мање гаје пријатељска осећања према Русији.

Гахарија, који је у то време био министар економије, каже да су овакве оптужбе глупе и да се такав састанак о којем прича епископ Јаков никада није ни догодио.

„Они који не могу да контролишу свој его, доводе нашу садашњост и будућност у велику опасност”, написао је грузијски премијер на „Фејсбуку”.

Патријарх Илија Други и грузијски премијер Ђорђи Гахарија (Фото: 1tv.ge)

Оптужбе епископа Јакова, који је, како пишу грузијски медији, на сабору тражио опроштај од патријарха за свој непримерени иступ, вратиле су поново у жижу случај протојереја Георгија Маламдзеа, који је ухапшен 2017. године на аеродрому док се укрцавао на лет за Берлин. У његовом пртљагу је пронађен цијанид, а у кући непријављени пиштољ. То се дешавало у време када је патријарх Илија био у Немачкој на лечењу.

Свештеник Георгије, који је био на челу црквеног одељења за имовину, у судском процесу је осуђен на девет година затвора. Али, првобитна оптужница је преиначена. Тако је испало да је Георгије није планирао да убије патријарха, већ његовог личног секретара Шорену Тетруашвили.

После Мамалаџевог хапшења, грузијски телевизијски канал Рустави 2 је објавио писмо које је он наводно написао и које је упућено Илији. У овом допису, који није званично потврђен, он је оптужио црквене старешине да су надгледале неизмерну мрежу проневера, корупције и нелегалне куповине имовине.

Да заплет буде још интригантнији, на овогодишњем црквеном сабору, баш на предлог архиепископа Петра, који је оптужио патријарха за содомију, усвојена је петиција са молбом председници државе Саломе Зарубишвили да помилује протојереја Георгија.

Црквени аналитичар Бека Миндијашвили за портал „Јуразијанет” каже да Грузија својим очима гледа све жешћу битку ко ће бити наследник патријарха Илије.

„Та борба би могла имати далекосежне последице по грузијску и унутрашњу и спољну политику. Све политичке снаге у земљи имају међу епископима кандидате за  које би волели да буде нови патријарх”, објашњава Корнели Какачија, директор Института за политику у Тбилисију.

На основу опречних изјава и међусобних оптужби за заверу и злоупотребу велике црквене имовине, Бека Миндијашвили каже да овај „свети рат” није више само унутрашња ствар Грузије: „Не само домаће политичке снаге већ и геополитичке силе имају улог у овој борби.”

Иако је Грузија у сукобу са Русијом, јер Москва подржава отцепљене области Абхазију и Јужну Осетију, многи грузијски црквенодостојници виде природног савезника у Русији с којом деле исту православну веру. Грузијци су иначе хришћанство примили још 326. године. А садашњи католикос-патријарх Илија, који не кокетира са екуменизмом (Грузијска црква је иступила из Светског савета цркава 1997. године) баш због тога ужива велико поштовање у православном свету.

Зато многи грузијски свештеници брину да би западна либерална демократија са својим вредностима, којој су грузијске власти наклоњене, после смрти патријарха Илије могле да поткопају утицај Грузијске патријаршије, која је била међу малобројним аутокефалним црквама које су одбиле да учествују на неуспелом Критском сабору који је Царигардска патријаршија сазвала 2016.

„Ако проруски лоби победи у трци за новог патријарха спољнополитичко приближавање Москви ће се појачати”, сматра Корнели Какачија.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 11. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s