Андреас Кинегинг: Основне црте европског конзервативизма и критичка мисао Леа Штрауса

Андреас Кинегинг је, на предавању у просторијама Института за европске студије, тражио начин да савремену Европу врати хришћанској етичкој традицији, коју доживљава као Платонову филозофију прилагођену ширим масама

Фото: Институт за европске студије

Значајно име савремене политичке мисли, професор Лајден универзитета, један од оснивача Едмунд Берк фондације из Амстердама и истакнути члан Центра за обнову Европе, Андреас Кинегинг, боравио је у Србији као гост Института за европске студије и том приликом одржао два предавања у оквиру којих је нагласио значај који културна и верска традиција имају за очување изворних вредности и друштвеног поретка Западне Европе, који су према Кинегингу данас угрожени. Током првог предавања одржаног у згради Матице српске у Новом Саду (насловљеног „Критика модерне слике човека – основне црте европског конзерватизма”) холандски професор изнео је тезу да је стари поредак у ком је моралну основу европске цивилизације чинила „платонска етика врлине” након Француске револуције замењен филозофско-политичким поретком који почива на утилитаристичком поимању етике и морала, док је током другог предавања одржаног у просторијама Института за европске студије у „Критичкој мисли Леа Штрауса и њеном значају данас“ тражио начин да савремену Европу врати хришћанској етичкој традицији, коју доживљава као Платонову филозофију прилагођену ширим масама.

Кинегинг сматра да је стари предреволуционарни поредак почивао на два погледа на живот и свет, као прво на грчкој филозофији заснованој на етичкој мисли Платона и Аристотела, а потом и на хришћанству, оном заснованом на тумачењу Светог писма у складу са учењима Августина и Томе Аквинског. Радикална промена у размишљању појавила се са просветитељством. Амерички рат за независност и Француска револуција, према његовом мишљењу, нису ништа друго него спровођење у политичку праксу просветитељског погледа ни живот и свет. Међутим, иако су се два поменута политичка преокрета догодила крајем осамнаестог века, најранији творци просветитељског погледа на свет живели су у седамнаестом веку, а ту се пре свега издвајају Франсис Бејкон, Рене Декарт и Томас Хобс. Кинегинг Хобса сматра најодговорнијим за „коперникански обрт“ у начину поимања света, човекове улоге у њему и начина на који би требало живети живот. Међутим, такође сматра да ако је Хобс Платон модернистичког просветитељског погледа на свет, онда је Русо – који је идејни творац романтизма, такође модернистичког али нешто другачијег приступа стварности – Аристотел тог доба; доба које обележава идолопоклонство према идејама слободе и једнакости.

Насупрот тим идејама, платонско-хришћанска Европа је као врховне вредности поштовала хијерархију, покорност, дисциплину, обавезу и заједницу. Кинегинг сматра да је модернистички покушај рушења тих традиционалних вредности не само штетан, већ и узалудан, јер је хијерархија нужна појава по природи ствари, ма колико се трудили да је искоренимо. Као пример даје демократске системе који пропагирају идеју једнакости, али наглашава да у реалном спровођењу политике и моћи у свакој демократској држави главну реч води до неколико стотина људи, такозвана елита, која је на врху хијерархијске пирамиде без обзира на политички систем који се примењује. Тако је по њему идеја потпуне једнакости која занемарује врлине које произилазе из природног стања хијерархије (попут дисциплине, обавезе према заједници и покорности) с једне стране штетна, а с друге стране и опасна. Штетна је јер својим неиспуњеним обећањем о друштву потпуно једнаких људи појединца доводи у заблуду да је равноправан у буквалном смислу те речи, иако он то заправо није, а тај искривљени поглед на стварност спречава га да се домогне истинске слободе до које се управо долази на хришћански начин, вером, вредним радом и трудом, поштовањем заједнице и сличним моралним начелима.

Фото: Институт за европске студије

Ипак, пропагирање идеје о једнакости није само штетно, већ може бити и опасно зато што води ка утопистичким идеологијама чија имплементација по правилу доводи до тоталитарних режима. Познати примери таквих историјских исхода свакако су Хитлерова Немачка и Совјетски Савез. Кинегинг сматра да је данашњи Запад упловио у једну нову врсту тоталитаризма, засновану на неолибералном одбацивању традиционалних вредности зарад задовољавања личних интереса појединца. У оквиру београдског предавања надовезао се на филозофско-политичку мисао Леа Штрауса како би додатно елаборирао своју тезу.

Штраус је сматрао да утилитаристичка етика доводи до нихилизма, која последично заступа идеје вредносног релативизма и субјективизма (вредност је оно што појединца чини најсрећнијим, што значи да су вредности субјективне, а не објективне). Последица свеопштег друштвеног нихилизма мора бити тоталитаризам неке врсте, јер једино што остаје нихилисти који не верује у постојање објективних моралних стандарда је да покуша да сâм створи те стандарде и наметне их другима, односно да сâм креира свој смисао постојања. Кинегинг сматра да је двадесети век најбоље указао на последице нихилистичке (а у свом корену просветитељске) мисли. Оно што га брине је чињеница да западна цивилизација није идентификовала модернистичку просветитељску мисао као узрок тоталитарних пројеката двадесетог века који су за собом оставили на милионе мртвих. Напротив, она се држи њених постулата, убеђујући себе да је тоталитаризам последица погрешне интерпретације и примене просветитељске мисли. Због тога Кинегинг – говорећи о будућности западног света и цивилизације – није могао а да се не запита да ли ће Запад успети да спречи појаву неолибералних тоталитаристичких режима ако се не окрене својим изворним вредностима, изворном моралном кодексу и етичким начелима.

Јовица Павловић, Институт за европске студије

Advertisements


Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s