Живојин Ракочевић: Слава призренске Богословије – светлост духа и просвете

Богословија је почела са радом 2011. године, а ове године извела је четврту генерацију будућих свештеника. За две године обележиће 150 година од оснивања и 10 година од обнове њеног рада који је прекинут 2004. после потпуног уништења у мартовском погрому

Богословија у Призрену (Фото: Ж. Ракочевић)

Неколико стотина верника прославило је јуче славу Богословије „Свети Кирило и Методије“ у Призрену, а празничну литургију служили су епископи рашко-призренски Теодосије и западноамерички Максим. Ђаци, професори, свештеници, представници различитих просветних институција, Универзитета у Београду, Новом Саду и Приштини, војвођанске владе, дипломатски представници страних мисија у Приштини, као и бројни гости окупили су се јуче тим поводом у Призрену.

У славској беседи у Саборном храму Светог Ђорђа епископ Максим је говорио о просветитељској мисији и светлости што су је у словенски свет донела солунска браћа која су на позив кнеза Растислава дошла међу Словене и превела свете књиге на словенски језик. Он је нагласио да и призренска Богословија светли данас том светлошћу, да надахњује ђаке и професоре, као и да су Свети Кирило и Методије потребни целом свету. Њихову светлост су многи покушавали да помраче.

„С једне стране је у то време била Цариградска патријаршија, а с друге Римска црква, па је постојао извесни антагонизам, а они су, без обзира на разлике, гледали на јединствену благодат Христову и да је пренесу тадашњим житељима Паноније и других области, што је и нама данас пример“, рекао је владика Максим.

Након сечења славског колача епископ Теодосије захвалио је свима који се труде да помажу Богословију и долазе у Призрен. „Молимо се Богу да нам да снаге и храбрости да издржимо, онако како су то наши преци радили у своје време, да сведочимо Христа. Да овде останемо“, рекао је владика и истакао да стижу поруке из целог света школи у Призрену и да се људи  радују њеном постојању и раду.

„Са вером у Бога кренули смо у обнову и она је израсла, не толико нашим трудом, већ божијим благословом. С том надом и славимо овде у Призрену. Наше је опредељење да опстанемо и останемо на Косову и Метохији и да не узмичемо одавде“, закључио је владика. Након службе из цркве Светог Ђорђа верници и гости прошетали су центром Призрена.

У Призренску богословију стигла је и екскурзија студената и професора са Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, научни радници из института у саставу САНУ – Балканолошког, Византолошког, Историјског, као и са Института за савремену историју.

Професор Милош Ковић каже да су ту да би „учествовали у радости и животу наших Призренаца. Ко хоће да се научи храбрости и стрпљењу, нека дође међу призренске Србе, нека упозна малу Милицу Ђорђевић и призренске богослове. Они, заиста, живе Косовски завет. Екскурзија је стручна, али ми не посећујемо само споменике историјске прошлости – нас занима оно што се сада догађа, живот наших сународника на Косову и Метохији.”

Богословија је почела са радом 2011. године, а ове године извела је четврту генерацију будућих свештеника. За две године обележиће сто педесет година од оснивања и десет година од обнове њеног рада који је прекинут 2004. после потпуног уништења у мартовском погрому. У свим временима она је била, у великој мери, једна од најзначајнијих духовно-просветних и културних институција српског народа.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 25. 5. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Зашто ђакон СПЦ носи грчку капу???

    Свиђа ми се

  2. Зашто ђакон СПЦ носи грчку капу.???

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s