Попут француских, српске и друге православне светиње су попришта апокалиптичког уништења – 2004. изгорео је комплекс манастира Хиландар, а 2016. су чак четири православна храма спаљена баш за ускршње празнике
Хиландар у пламену (Фото: Задужбина светог манастира Хиландара)
“Пламена готика” (фр. flamboyant, у пламену) је архитектонски стил касне готике настао у 14. веку. Обележен је обиљем камене декорације у обличју кривих, вијугавих линија које подсећају на пламене језичке и пренаглашено дочаравају илузију ових грађевина као да су захваћене ватреном стихијом. Идеје староградитеља стила готике да представе монументална здања на експресиван начин, у пламену, недавно су примиле сурову реалну слику. Раноготичка катедрала Нотр Дам у историјском средишту Париза, чија је градња започета у 12. веку, девастирана је у незапамћеном пожару. Али, у новијој историји, свет је често суочаван са масивним уништавањем културно-историјске баштине. Још увек памтимо минирања из 2001. када су Талибани у Бамијану у Авганистану у прах претворили чувене гигантске статуе Буде. Многи у свету и данас жале због неповратног разарања и крађе незапамћених размера јединствених античких културних добара Ирака и Сирије од стране Исламске државе и окупатора са Запада, које се одиграва од почетка 21. века, до данас.
Иако су очи медија, који преиспитују могући узрок пожара у Паризу, упрте у радове на реконструкцији катедрале, тешко је искључити сумњу у намерно паљење овог француског културног и сакралног бастиона. Оно што није учињено током Француске буржоаске револуције или Другог светског рата, догодило се у 21. веку, упркос високом развоју технологије и заштите овог националног симбола Француске. Аналитичари упозоравају да су цркве у Француској све чешће суочене са подметањима пожара, вандализмом, скрнављењем и уништавањем светиња. У протекла три месеца, у већем броју вредних цркава у овој земљи изломљене су средњовековне статуе, спаљена олтарска платна, а у једном случају је на зиду храма нацртан крст људским изметом.
Попут француских, српске и друге православне светиње су попришта апокалиптичког уништења – 2004. изгорео је комплекс манастира Хиландар, а 2016. су чак четири православна храма спаљена баш за ускршње празнике. Пожар је прогутао српску неоготичку Цркву Светог Саве на Менхетну, у средишту Њујорка, док су на другом крају света, у Мелбурну и Сиднеју, запаљене још две православне цркве. Претходно, већи број српских храмова у Аустралији био је под ударом усташких екстремиста, у мржњи наружени нацистичким симболима и графитима, међу којима и натписима “Србе на врбе”. Али, најстрашнији погром у новије време забележен је марта 2004. на Косову, упркос међународној заштити ове територије. У нападима Албанаца на Србе уништено је 35 српских цркава и манастира, међу којима и 18 споменика културе. Недавни догађај у Паризу је опомена и нама и треба да промени наш однос према националној културној заоставштини. За један дан, Француска је за реконструкцију катедрале скупила милијарду евра. За своје уништене споменике, Србија то не може.
(Вечерње новости/Фејсбук страница Слободана Малдинија)
Categories: Преносимо
Оставите коментар