Вечерње новости: Карциноми у Србији за 29,3 одсто учесталији него пре бомбардовања

Умирање од карцинома увећано за 19,1 одсто према званичним подацима Регистра за рак Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“

Фото: Н. Фифић

Од бомбардовања 1999. године, закључно са 2015. годином оболевање од малигних тумора повећано је за 29,3 одсто, а умирање за 19,1 одсто! То су званични подаци за централну Србију из Регистра за рак, који води Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.

Током тог периода дошло је и до кумулативног, укупног пораста стопа инциденције свих малигних тумора – код мушкараца за 30,3 одсто, што значи да се карциноми који су се 1999. године јављали код 228,4 од 100,000 мушкараца сада откривају код до 297,6 од 100,000. То је повећање за 1,8 одсто годишње! Код жена је учесталост малигних тумора за 16 година повећана за 25,6 одсто, односно са 204,4 случаја на 100.000 жена на до 256,7. То је повећање 1,5 одсто годишње!

Забележен је и кумулативни пораст стопе морталитета од свих малигних тумора, код мушкараца за – 7,6 одсто (од 153,2 на 100.000 становника до 162,9 на 100.000) и код жена за – 2,3 одсто (од 100,4 на 100.000 становника до 102,8 на 100.000). Значи, сваке године је у претходних 16 од карцинома умирало по 0,45 одсто мушкараца и 0,14 одсто жена више него претходне.

Према подацима Регистра за рак, сваке године, од малигних тумора, у просеку у централној Србији оболи приближно 25.000 особа (12.922 мушкарца и 11.944 жене), и сваке године је, у просеку, умрло 14.159 особа оба пола (8.058 мушкараца и 6.101 жена).

Према учесталости оболевања и умирања Србија се сврстава међу земље са средњим ризиком оболевања, и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи. Према најновијим проценама за 2018. годину, Међународне агенције за истраживање рака, међу 40 земаља у Европи, Србија је са процењеном стопом учесталости оболевања од 307,8 на 100.000 становника на 12. месту! Мушкарци у Србији су са процењеном стопом обољевања од рака од 339,3 на 100.000 на 17. месту, далеко иза Словеније и за једно место испред Хрватске. Жене у Србији су са процењеном стопом инциденције од 248,4 на 100.000 становника на 12. месту, испред Словеније и Хрватске.

Кликните на слику за увећање

По смртности од малигних тумора Србија је, међутим, чак на другом месту у Европи, одмах иза Мађарске, а прате је Хрватска, Босна и Херцеговина и Македонија, у којима су такође регистроване више стопе морталитета од европског просека.

– Мушкарци у Србији су са процењеном стопом морталитета од 190,9 на 100.000 на четвртом месту, иза Мађарске, Молдавије и Словачке, али испред Хрватске, Босне и Херцеговине и Словеније – објашњавају за „Новости“ у Институту „Др Милан Јовановић Батут“. – Жене у Србији су са процењеном стопом морталитета од 118,5 на 100.000 на другом месту, одмах иза Мађарске, али испред Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине. Запажено је да су стопе морталитета и у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини и Македонији више од европског просека.

У Националном институту за јавно здравље кажу да су водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали и умирали од рака плућа, колона и ректума, и простате. Код жена малигни процес је најчешћи на дојци, колону и ректуму, плућима и на грлићу материце.

– Код мушкараца је од 1999. године дошло до пораста свих стандардизованих стопа оболевања и смртности од водећих локализација малигних тумора, изузев малигних тумора желуца где се региструје пад оболевања за 29,4 одсто, и пад морталитета од 46,4 одсто – наводе у „Батуту“. – Највећи пораст стопа оболевања, од 89 одсто, бележи се за рак простате, а имамо и пораст морталитета од малигних тумора мокраћне бешике код мушкараца у нашој средини за 61 одсто.

И код жена је, од 1999. до 2015. године, дошло до пораста стопа инциденције и морталитета од свих водећих локализација малигних тумора осим за малигне туморе грлића материце, код којих се региструје пад учесталости од 22,9 одсто и морталитета за 19,5 одсто. Највећи пораст стопа оболевања од 49 одсто и умирања од 68 одсто бележи се за малигне туморе бронхија и плућа код жена.

СВАКЕ ГОДИНЕ ОБОЛИ 312, А УМРЕ 49 ДЕЦЕ

Малигни тумори код деце су ретке болести, али примећује се пораст оболевања. У последњих 10 година у нашој земљи, у просеку, сваке године региструје се 312 новооболеле деце узраста до 19 година са неким од облика малигног тумора. Две трећине њих је млађе од 15 година. Најчешће заступљене малигне болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга и лимфоми. На основу података Републичког завода за статистику (РЗС) у последњих 10 година, у просеку, сваке године премине 49 деце узраста до 19 година, а од којих две трећине до 15. године. Најчешћи разлог смртног исхода у дечјем узрасту су биле леукемије, лимфоми и тумори мозга.

Подаци о оболевању деце од малигних тумора до 2000. године регистровали су се у службама деце и омладине у домовима здравља, и кроз извештаје о хоспитализацијама у здравственим установама које се баве дијагностиком и лечењем малигних тумора у дечјем узрасту. После реорганизације популационог Регистра за рак, од 2007. године, анализирају се и подаци о новооболелој деци од малигних тумора у Републици Србији.

Б. Радивојевић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 19. 12. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s