Драгослав Пакић: Отац нације и мајка Друге Србије

Зато је за не веровати јер се чуло онако како се чуло да Жарко Лаушевић у лику Аћима Катића изговара речи за свог сина Вукашина где каже да ће његов Вукашин у далеком Београду оженити ћерку тамо неког либерала

Добрица Ћосић је сматрао да су долине трију Морава аутентично станиште српског бића и српског језика. У његово време у тим крајевима девојке су се удавале, а младићи женили. Као што се његова мајка Радмила–Милка удала за оца му Живојина–Жику, обоје, како рече Латинка Перовић, сељаци. Жика се, како се тада правилно говорило, оженио са Милком, а не оженио Милку.

Зато је за не веровати јер се чуло онако како се чуло да Жарко Лаушевић у лику Аћима Катића изговара речи за свог сина Вукашина где каже да ће његов Вукашин у далеком Београду оженити ћерку тамо неког либерала.

Ако би то било на месту онда се поставља питање оправданости Мијачевог напора да Стеријино дело „Удадба и женидба“ уопште постави на сцену ЈДП. По правилима новоговора обојица, и Стерија и Мијач, би морала бити протерана из српске културе. Заједно са Добрицом ако је стварно написао онако како му приписује сценариста „Корена“

По нашем најдубљем уверењу, да је, којим случајем, Добрица то могао чути, сигурно би се окренуо у гробу.

Још је фалило да и Тола Дачић каже како га је јуче, док је био код оваца у бек стејџу своје штале, толико пробио зној да је претила опасност да се упропасти укупан стајлинг чувеног модног креатора, такорећи намбр ван терзије из Прерова. Још да је Дачић и запевао „Ко би рек’о чуда да се десе, да Миљацка мостове однесе…“, Добрица би, ни крив ни дужан, почео толико да се окреће да би постао обичан вентилатор.

Једина која би устала у његову одбрану у циљу да се настала промаја донекле ублажи, засигурно би била Латинка Перовић која је у својој књизи „Доминантна и нежељена елита“, Добрицу, „Геџу“, као и родитељи што су му, бранила од супериорног словеначког интелектуалца, Душана Пирјевца .

Иако су обојица били повезани агрикултуром, Пирјевац је студирао агрономију у, помислите, Загребу, а Добрица завршио нижу пољопривредну школу у забитом Александровцу, Ћосић се усуђује да уђе у полемику са Пирјевцем чији су родитељи интелектуалци из приморја, отац му научник, слависта. Пирјевац је представник већ четврте генерације словеначких револуционарних интелектуалаца, док је Ћосић фалш производ тадашњих комуниста који су тражили замену за буржоаску интелигенцију. Бар тако у поменутој књизи пише „мајка Друге Србије, ћерке из ванбрачне везе г-ђе Перовић и г-дина Константиновића.

И поред свих тако упадљивих и суштаствених разлика у нивоу образовања и порекла, јер је Душан Пирјевац сматран једним од „највећих Словенаца ХХ века“, док је Добрица Ћосић, без задршке, проглашен за „оца нације“, што неодољиво подсећа на данашње купљене докторате, овај се други усуђује да полемише са највећим Словенцем иако би му прави саговорник могао бити једино Словенац који наискап испије два литра киселог цвичека и отрчи да јодлује по сунчаним странама Алпа.

Пирјевца су, поред тога, веома привлачили тадашњи Загрепчани, Тито и Крлежа због којих је преузео улогу курира на релацији Загреб – Љубљана.

И док је Пирјевац куририсао, Крлежа је о Ћосићевим јунацима из Великог рата писао:

„Беч гладује. Аустрије нема. Руља је завладала свијетом, рат су добили ови балкански цигани, каква ли срамота.

А тко нас је побиједио? Ови ушљиви балкански цигани, који читаве дане жваћу лук и пљуцкају по апсанама, ова неписмена багра за вјешала, тој данас Европа вјерује и дала јој је у руке некакве барјаке. No also serbus. Gut maun kraus.“

Као да су, Боже ми опрости, писали Теофил Панчић, Лекић, или две даме из Пешчаника.

Срећа је ипак што тој „ушљивој и неписменој багри за вјешала“ Европа више не верује. Бар не колико Другој Србији. Ми, са наше стране, верујемо да се ова просвећена и новоинтелектуална Србија неће мешати у новоговорне накарадне уметке у оригиналне текстове српског писца.

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:, , ,

7 replies

  1. Треба добро знати српски да би се другом замерало.

    „Жика се, како се тада правилно говорило, оженио са Милком, а не оженио Милку.“

    Нетачно!

    Жика се оженио Милком, а не СА Милком!
    Милка се удавала, а не женила заједно са Жиком.

    Свиђа ми се

  2. Не треба се више враћати у прошлост.
    Сада се Ивана ожени са Виолетом, Стефан са Јованом па онда траже да се то легализује као брак и призна по сви божијим и људским законима.
    Ни политичка припадност није битна, важно је да су се оженили за њима драге и миле.

    Свиђа ми се

  3. Да би се боље разумело шта је исправно а шта није, треба видети како би женска страна то изговорила. Ако би Жика оженио Милку, онда би Милка удала Жику. Зато је боље рећи да се Жика оженио Милком, а Милка се удала за Жику!

    Свиђа ми се

  4. Веома би све то било лепо, да је аутор користио огледало, не би ни помислио да пише текст у коме употребљава предлоге уз глаголе: ~ Зато је за не веровати~… Има мнооого другог, али је крајња непристојност преименовати човека, па још на томе инсистирати, уместо Душан ПирјевЕц. … Искрено, можда је идеја за текст била добра, али се не може сагледати услед неписмености. Народ каже: корила коза овцу… или ne sutor supra crepidam.

    Свиђа ми се

  5. Драгослав као Давид Штрбац 😉 Правила, усвојена, крута убијају врцавост духа. Ко ј еразумео – разумео је, за остале наде нема.

    Свиђа ми се

  6. Поштована госпођо Крстић,
    Хвала вам на примедбама. Плашим се да у неким стварима име и извесног неспоразума. Изрази „за неверовати“ или „да се чуло онако ако се чуло“ су још једно масло које се подмеће нашем лепом језику. Због тога су и одштампани масним словима, а требало је, највероватније, употребити наводнике. Са сличним проблемима се сусреће и израђени, однеговани и непрестано исправљани француски језик. И тамо се, као и код нас, користе неприкладни англицизми. За оне који их употребљавају, Французи, наравно не бет пежоративне конотације, кажу да говоре „франгле“.
    Надам се да се слажете да је неправилно рећи како је Жика оженио Милку, него да се, како рече АСОЦИЈАТОР, каже да се Милка удала за Жику, или Жика оженио Милком.
    ПиреавЕц, уместо Пирјевац је lapsus calamus.

    Свиђа ми се

  7. Очевидна је добра намера писца текста и тачно примећена језичка деформација на коју указује. Омашке , наравно, треба исправљати „у ходу“.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s