Мирко Колунџић: Којем царству ће се СПЦ окренути или Светосавље нема алтернативу

Српски народ и његова Црква се налазе данас пред великим изазовима. И кога би било најбоље питати за савет? Зар има неког меродавнијег од Св. Саве и Св. Кнеза Лазара

Храм Светог Саве (Фото: Владимир Гогић)

У дане долазећег великог јубилеја, аутокефалности и самосталности Српске православне цркве, коју ћемо славити следеће године, пред српски народ и његову Цркву намеће се историјска одлука, која ће имати исте импликација као осамостављивање Српске цркве пре 800 година.

Ако историја има циклусе који се понављају, онда је српски народ данас, 800 година од постављања темеља своје духовности и 630 година од судбоносне битке на Косову, која представља завршни акт у обликовању српког духовног, националног и културолошког бића, опет у драматичној позицији. Данас српски народ и његова Црква одлучују, као и њихови преци Св. Сава и Св. Кнез Лазар, не само о судбини српског народа него и о васељенском Православљу. Те историјске одговорности су били свесни већ поменути Св. Сава и Св. Кнез Лазар, те је на нама свима, као народу српском и Божијем народу велико бреме и озбиљан историјски задатак, који ће нас или приближити нашим славним прецима или ће нас одвести у амбис.

Када је Св. Сава почетком 13. века сагледао историјски тренутак, за њега није било дилеме, шта му ваља чинити. Имајући свест о томе да је његов народ древан и познавајући његову душу и посебност, али истовремено схватавши и његове слабости, Св. Сава је дошао до резултата, да је једини спас за српски народ Православље. Историја ће га потврдити, јер су управо они Срби, који су кроз векове отпали од Православља, кроз неко време престали да буду Срби. Да ли мислили на Србе северне и источне Европе или на јужне Србе, који су под разним притисцима и утицајима изгубили свој идентитет и прихватили нов национални образац, примера има до данас на претек. Свакако да су Срби и пре Св. Саве били хришћани и православни, али је његов приступ имао за последицу, да се Православље стопило са српским идентитетом, тј. Православље је прешло у ДНК сваког Србина. Зато је православље Св. Саве специфично и посебно скројено за душу српског народа, те га до данас зовемо по његовом родоначелнику – Светосавље.

Но, Св. Сава није имао на уму само српски народ када је, основавши аутокефалну Српску цркву, одлучио да крунише свога брата Стефана за краља, јер у то време није било озбиљне световне моћи, која је могла да се посвети заштити Православља, пошто је Цариград већ извесно време био под окупацијом Латина. Тако је Св. Сава, заједно са својим братом створио православну краљевину, која ће од тог тренутка постати бастион и одбрамбени стуб Православља све до пада српске државе под Османлије. А и после тог историјског тренутка, свест о светосавском и истовремено косовском завету остала је до данас жива у српском народу. Подсетимо се да Цариград, и после окончања латинске окупације, није више био у стању да се истински опорави, те је пад под Турке био само питање времена. У то време Немањићи су чували и културолошки развијали православну свест код Срба и других народа. Резултате тих активности видимо и данас, оличене у стотинама велелепних манастира широм Балканског полуострва, који поготово на Косову и Метохији немају премца. Али поред манастира ми имамо на Балканском полуострву, и поред силних окупација, очувано Православље, за чије очување је српски народ до данас дао највише жртава.

Мирко Колунџић

Као што смо на почетку рекли, српски народ и његова Црква се налазе данас пред великим изазовима. И кога би било најбоље питати за савет, шта нам ваља чинити? Па логично оне, који су поставили стубове нашег историјског и духовног постојања, који су нас определили за Истину и Царство Божије. Зар има неког меродавнијег од Св. Саве и Св. Кнеза Лазара?

Када је Кнез Лазар изашао на Газиместан, да се супростави надмоћној муслиманској војсци, он је то урадио првенствено за српски народ и за свеколико Православље, јер је знао да је српски народ бастион, предодређен Светосављем, да брани васељенско Православље. Из тих разлога крвљу натопљено Косово и Метохија представљају и данас бастион у одбрани српског народа и васељенског Православља. Тога морају бити свесни Срби, али и сви други православни народи, посебно Руси. Сведоци тог континуитета и непрекидне борбе су Пећка патријаршија, Грачаница и Дечани, који нас и данас опомињу и подсећају који су нам завет преци у аманет оставили.

Други изазов за нашу Цркву и наш народ је предстојећи раскол, који се већ сада осликава. Нема сумње да ће Патријарх Вартоломеј, на овај или онај начин, доделити тзв. Украјинској цркви „аутокефалност“, те ће РПЦ преостати само један пут, а то је пут у потпуни прекид општења са Цариградском патријаршијом. У том тренутку, а он је неизбежив, бреме нове историјске одлуке се ставља пред српски народ и Српску цркву. И опет нам се намеће да питамо нашег славног и светог претка Св. Саву шта нам ваља чинити.

Као и у вези са Косовом и Метохијом, и у овом контексту је светосавски завет јасан. Као и пре 800 година, и сада је Православље у опасности због слабости Цариграда и његове сада невидљиве окупације. И данас, као и пре 800 година, наша црква нема други избор него да спасе Православље, независно од Цариграда. Наш пут је Христов, а Он нам каже: „Ја сам пут, истина и живот!“ Овим речима се водио и Св. Сава када је одвео Србе у црквену самосталност и тако спасао не само њих, него и васељенско Православље. Из тих разлога га славе сви православни, поготово сви словенски православци.

Зато, када се надвијају црни облаци над Србијом и Православљем, следимо једини истинити пут, пут Христов, пут Св. Саве и Св. Кнеза Лазара, јер само тај пут нема алтернативу, јер Светосавље нема алтернативу!

Аутор је портпарол Православне епископске конференције у Аустрији и оснивач платформе „Loveorthodox.rs“

Advertisements


Категорије:Српско православно стање

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s