Никола Варагић: Пинк, Блиц, Вучић и филозофија паланке

Нису сви заборавили какав је Вучић био и шта је радио док је био у опозицији, као што нису сви заборавили ни шта су „жути“ или досовци радили док су били на власти

Никола Варагић

Председник Србије Александар Вучић написао је ауторски текст за Блиц. На почетку тог текста, за омиљени таблоид припадника грађанског блока, бивши радикал цитира никог другог до Радомира Константиновића. Вучић све своје неистомишљенике или политичке противнике „и слева и здесна“ назива „квазинационалисти и квазиграђанство, који живе на митовима и од њих“. Међу њима, пише Вучић, „изгледа да је ретко ко и стварно прочитао“ Филозофију паланке?! Даље, за оне који се нису дивили Вучићу и хвалили његов говор на Косову и Метохији, Вучић каже да су њихове реакције „израз страха да се неко суочи са самим собом“. Шта ће Вучић да напише о критичарима текста у Блицу? „Када томе додамо да је, за све њих, по истој паланачкој поставци, много важније да њихов противник не успе, него да се заиста постигне решење, негде смо заокружили реакцију те памфлеташке заједнице“ – написао је Вучић у Блицу, а напредњаци су одмах, на критику која је дошла из фондације Подржи живот, баш паланачки одговорили тако што су глумца који води ту фондацију уваљали у блато преко својих таблоида и памфлета које они објављују. Да је Вучић то што се представља да јесте у Блицу, он би био онај паметнији који попушта, пре свега, стварао би услове да се деца лече у Србији, и тако би свима дао прави пример.

За похвалу је то што је Вучић „јасно рекао“ да жели „да ‘освајамо’ лаптоповима, знањем, књигом, оловком, и то не Балкан, већ будућност“, али је проблем што иза тих речи не стоје дела. Вучићева дела нису „у складу“ са његовим речима. Све што се дешава у правосуђу, медијима, полицији, привреди… показује да он једно прича, а да друго ради. Вучић није способан да од Србије направи то што говори, а нема ни такве сараднике око себе. Нема „знања“ и „књига“ тамо где постоје „фантоми“ или где влада мафија, тј. нема „лаптопова“ и „оловака“ у буразерско-кумовској економији. Такође, добро је што позива Србе и Албанце да се више не мрзе, али неозбиљно је да он, као председник државе, напише: „нећу битке, оружје, уз јасну поруку не тражите то од мене, не тражите то ни од себе, искључите то као опцију, као решење, излаз“. Јер, друга страна није искључила рат „као опцију, као решење, излаз“, зато је бесмислено да Србија то уради. Једино мисице на тај начин желе „мир у свету“. Вучић за Србе са КиМ „тражи права, а не територију“. Шта ће Вучић да уради ако Албанци прогоне и убијају Србе на КиМ? Другим речима, ако неко прети оружјем, Вучић је спреман да се одрекне дела територије Србије (и онда то представља као свој план или решење). Али, да ли је исто спреман да уради и када је у питању борба за власт у Србији?

Дакле, Вучић гуши слободу медија и онемогућава развој демократије, спречава стварање правне државе и тржишне економије, спреман је да прода један део територије Србије, а онда пише, „за једне сам издајник Србије, за друге – правде и демократије“, убеђен да он то није. Александар Вучић не може да прихвати реалност, и истину, да он јесте издајник и Србије и правде и демократије. Сви који са њим у томе учествују, јесу издајници и Србије и правде и демократије. Они продају Косово и Метохију, продају привредне и природне ресурсе, продају своје раднике и бебе, ометају рад полиције и правосуђа… У овом режиму, вуку се репови претходних режима. Овај режим је врхунац свих режима од 1990. године.

Сви они, заједно са Вучићем, живе у неком свом имагинарном свету. Како тај свет изледа, више него добро је представио Жељко Митровић. Њихов идол је Медичи, односно Мамон. То што се дешава у тој Задрузи, бахатог Митровића, дешава се у главама и осталих из те екипе. Зар Вулин, његов кум, није доказ тако „богате“ имагинације? Све је то паланачко, кич. Сликали су се са Меркеловом, Јункером, Клинтоном и Соросем, са пар холивудских звезда, и одмах умисли да су космополите. Зато Вучић за своје критичаре пише да живе на „паланачком Балкану“. Јер, Вучић је сада, заједно са Соросем, Клинтоном и Блером, са комесарима ЕУ, припадник светског „џет сета“. Ту су, наравно, и арапски шеици. У том светском „џет сету“ су и Мило Ђукановић, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај. Вучић нам преко Блица и Задруге поручује да је „космополита“. Само „космополите“ за председника Владе бирају геј особу и организују параде поноса. Сви који га критикују су део паланке.

Да Вучић живи у неком свом свету, и да не може да прихвати реалност, види се и по томе што овај некадашњи члан жирија Гранд параде, где је седео поред Дачића и Веље Илића, и који се највише појављује на телевизији Пинк, самога себе види и јавно представља као некога ко ће да „елиминише паланку“. Али како може да „елиминише паланку“, неко чије је „искуство паланачко“? Како може да буде миротворац, неко ко не дозвољава опозицији да се појави у медијима (тј. жели да свима цркну краве), и не сме да изађе на телевизијски дуел са неистомишљеницима, али их блати и демонизује преко телевизија са националном фрекфенцијом и таблоида? Зар то није паланачка политика? Паланачка политика је чак и подизање споменика Пекићу или завршетак реновирања и отварање Народног музеја, јер су напредњаци то урадили само да „жутима“ напакосте, само да њима „цркне крава“. Да је Вучић заиста за културу, не би дозволио зидање Задруге, или, у сукобу између министра културе и власника Пинка, јавно би стао на страну министра културе.

Нису сви заборавили какав је Вучић био и шта је радио док је био у опозицији, као што нису сви заборавили ни шта су „жути“ или досовци радили док су били на власти. Као што се представља да је космополита, Вучић се представља и да је способнији од „жутих“ (што и није тешко), али се види да он никада ништа није радио осим што се бавио политиком и да нема тај предузетнички дух (али има паланачки). Вучић не види где греши, а тамо где греши и где му други то указују, убеђен је да је то исправно и да други желе да му цркне крава. Исто то раде и сви који су поред њега на власти. Ако сви виде да је нешто бело, они ће рећи да је црно. Ако сви знају да је није могуће да се живи са платом од 24 000 динара месечно, Вучић ће да тврди да може лепо да се живи и са том платом, иако он и његови пријатељи зарађују много више. Они чак и на добронамерну и конструктивну критику одговарају тако што демонизују тог критичара.

Вучић је, очигледно, доживео пораз са својом плановима везаним за Косово и Метохију. Да не би морао да се бави, да га цитирам, „собом и сопственим промашајима“, Вучић сада од себе прави „жртву“, тражи „дежурног кривца“ и све грађане Србије који нису гласали за њега и не гледају Пинк, вређа и смешта у паланку. Он свуда тражи „неку заверу“, па не би било изненађење да сутра преко Информера, Пинка и осталих медија крене прича како иза погибије грађевинских радника у Београду, стоје, речима Додика, „западњаци, Албанци и део Срба“. Истина је да иза Вучићевог плана да се хитно донесе коначно решење за статус Косова и Метохије (а који подржава и Додик), стоје Немачка и либерали и левичари са Запада, попут поменутих Клинтона, Сороса, Блера и комесара ЕУ, а сви су они и део геј лобија (због тога је Ана Брнабић изабрана за председника Владе). Они чине само један део међународне заједнице, а познати су по томе што су убедили сами себе да су они једини прогресивни, модерни, космополите и слично и да као такви имају историјску мисију да се обрачунају са свим „датим, непромењивим и вечним истинама“. Вучић је ушао у њихово друштво и понаша се исто. Он је остао и у друштву Жељка Митровића, њега у скупштини заступају Ристичевић и Мартиновић, и понаша се исто као и они.

Поред неуспеха што се тиче политике око Косова и Метохије, Вучић је доживео неуспех и што се тиче развоја економије и бољег стандарда. За време његове власти јесте мало боље него за време последње две године власти Демократске странке, али већина људи и даље лоше живи и све су дубља социјална раслојавања. Бирократија је и даље лоше. Када се шире гледа, сада је у неким стварима стање у привреди и државној управи још горе него за време ДС-а. У овој власти има најмање правих и добрих стручњака, у односу на све власти до сада. То су све последице купљених диплома и доктората, негативне селекције, корупције, непотизма… Ако револуцију, како пише Зоран Ћирјаковић, „могу извести само они и оне који пију ракију и пиво, слушају Цецу и Ацу Лукаса, сањају силиконе и ботокс, воле Србију и Србе и обично не љубе гејеве, ни у буквалном ни у преносном смислу“, не пише нам се добро. Вучић не може још дуго да купује гласаче, они који му слепо верују на крају ће почети да верују свом новчанику. Већ се један део његових досадашњих гласача освестио када су схватили шта је Вучићево решење за статус Косова и Метохије и посебно након напада функционера СНС на духовнике СПЦ, а сада све више њих схвата да нема ништа од привредног препорода и бољег животног стандарда, зато што нема ништа од борбе против корупције и криминала. „Револуцију“ морају да изведу они који су другачији од њих и који су од почетка знали ко је Вучић и шта нас очекује са тим режимом и таквим шундом, силиконима и ботоксима. Све су то облици трансхуманизма и то спаја Пинк и геј лоби. Са таквима на власти, рушиће се све више потпорних зидова поред аутопутева.

Вучић и његови сарадници верују да су спознали „непромењиве и вечне истине“. Они ће и даље убеђивати све људе да су они дошли до „истине“. Свакога ко се са њима не слаже, демонизују и понижавају. На сваку истину, одговарају лажима и нападима, на оне који кажу истину о њиховој „истини“, и очекују да сви људи поверују у те лажи. Одређен број људи чита таблоиде, гледа ријалитије, слуша Цецу и Лукаса, сања силиконе и ботоксе и слепо верује Вучићу у коме виде „великог вођу“. У том свету, Лазански је прави пример за интелектуалца и господина. Они су се затворили у том свом имагинарном свету. Све ту то одлике – секте. Из њиховог угла, сви смо ми секта, сама СПЦ је секта. Вучићева секта је још једна у низу њуејџерских или масонских секти, још један (неуспели) покушај да се уништи светосавска, односно православна, односно хришћанска Србија. Одређена штета ће, наравно, остати, неке душе ће и ова секта повући за собом.

Ауторски текст председника Србије у Блицу је текст вође секте. Цео текст је у том духу и све што је Вучић написао о себи и својим критичарима, има одлике секташке пропаганде. Да ли они разликују истину или лаж, реалност или машту, или само желе да ми верујемо у њихове лажи, и да живимо у њиховом свету (у коме су они најпаметнији, мирољубиви, демократе, способни државници и привредници, праве космополите у односу на све нас из паланке, у коме су покварени „инвеститори“ добри момци, а бака или мајка Стојанка је криминалац…), није ни толико важно. Важно је да ми желимо да живимо у Србији, а не у њиховом свету. Наши светови се разликују, сударају – нема никаквих веза између та два света. Ми не смемо да дозволимо да Србију уреде према својој мери, тј. да сви живимо у њиховом свету. Не иду заједно лаптопови, знање, књиге и оловке, и Задруга, Информер, Блиц, „фантоми“ из Савамале и објекти без дозвола на Панчићевом врху.

Секта којој Вучић припада, у наредних неколико година, изгубиће већину „верника“ и нестаће као и толико других секти. Овај текст у Блицу показује да је све мање људи који верују тој секти и до којих Вучић може да дође са својим триковима и глумом. Домет је исти као и са говором на Косову и Метохији. Вучићу су сада остали као савезници само опскурни ликови са левице и деснице. Овај текст у Блицу је покушај да се прошири база на левици, у грађанској Србији. Доста лоше је то урађено, тај текст могу да хвале једино Беба Поповић, Чеда Јовановић, Петар Луковић, Предраг Аздејковић… А када етничко чишћење из 1995. пореди са геноцидом у НДХ, Вучић покушава да прошири своју базу на десници, али ће у најбољем случају задржати постојећу базу, подршку ће му пружати само Вацић, Шешељ, Стаменковски и слични. На крају, сви ти ликови „и слева и здесна“, завршиће у Задрузи код Митровића, или код Марића. Вучић и Митровић на исти, паланачки начин, одговарају својим критичарима и обојица тврде да знају шта „народ воли“ и да њих народ воли. Ана Брнабић их у свему подржава. А све њих заједно подржавају Сорос и слични из света. У овој влади су се окупили геј лобости „и слева и здесна“. Да ли ће Вучић, и даље, имати подршку Русије и Путина? Да ли је Вучићев сукоб са СПЦ део неког вишег плана?

Вучић прави све више грешака, нема план за Косово и Метохију, убрзано губи подршку народа, нема више подршку целе међународне заједнице, а добро зна шта је обећао пре доласка на власт, шта је радио док је био на власти и какве су казне за то, тако да може да постане опасан по своју околину, односно, није искључио „битке, оружје“ „као опцију, као решење, излаз“ за опстанак на власти. Он је на све спреман, и то је више него јасно Вучић поручио у овом ауторском тексту за Блиц. То је оно што пише између редова. Он је јасно ставио до знања да је његова дужност да се супротстави свима који желе да га оборе са власти и зауставе прогрес и еманципацију („промену свести“). Он је спреман да се свим средствима бори да остане на власти. У томе ће имати подршку најближих сарадника. Пинк је преживео све власти, али пад Вучића тешко да може да преживи.

Таблоиди и ријалитији нису настали за време Вучићеве власти, естрадизација Србије је процес који дуго траје, он је само усавршио технике контроле јавног мњења, тј. оног дела народа који је подложан таквој пропаганди или где таква манипулација може да прође. Да је искуство једног дела народа „паланачко“ није спорно, ту је Константиновић био у праву, ту је и Жељко Митровић у праву, али то никада није била већина у српском народу, они су само гласнији. Поред тога, и међу комунистима некада, и данас међу бившим јуловцима и другосрбијанцима, постоје људи чије је искуство паланачко. Како је, на пример, изгледала промена власти на општини Врачар на последњим изборима? Демократску странку је са власти срушила екипа биших чланова Демократске странке и ДОС-а, онај део који је сада међу напредњацима. Све је то изгледало као да је Врачар паланка. Међутим, Врачар није паланка, искуство већине становника Врачара није паланачко.

Константиновић је следио оне који су мислили да је „религија опијум за народ“ и слично, па је међу оне чије је искуство паланачко сврстао, практично, и све православне Србе. За њим, то понављају и сви другосрбијанци – за све су криви националисти, а већину међу националистима чине православци, а већина међу православцима користи ћирилицу. Ко пише ћирилицом и слави славе, има паланачко искуство. Они спречавају модернизацију Србије и желе да нас врате у „мрачни“ Средњи век. Вучић исто то пише у Блицу, само што је он, поред „квазинационалиста“, додао и „квазиграђанство“, тј. и све оне из Демократске странке и „круга двојке“ – који нису део напредњачке власти. Или, према Вучићу, Горан Весић је прави представник непаланачког грађанства (космополита), а Зоран Лутовац је прави представник паланачког „квазиграђанства“?! Међу другосрбијанцима има и оних чије је искуство паланачко, отуда и текст у Блицу. Ипак, већину у грађанском блоку чине космополите и демократе, а посебно у односу на Вучића и остале напредњаке и њихове коалиционе партнере. Такође, већину у православном делу српског народа чине хришћани чије је искуство православно, а не паланачко. Зато и Вучић и Константиновић, и сви они који следе Константиновића, греше за православни блок и СПЦ. Православним Србима узор није Медичи. Вучић, у суштини, на исти начин као и другосрбијанци, оптужује, на пример, и потписнике Апела за одбрану Косова и Метохије, који су и међу критичарима његовог говора на КиМ, да су митомани из паланке, који живе у прошлости. На кога је другог Вучић мислио, када је написао „квазинационалисти“, пошто је Шешељ уз њега?

Хришћанство човека издиже изнад националног, локалног, до универзалног, као што га издиже изнад пролазног, до вечности. Управо из тог дела Србије долази и најозбиљнија критика ријалитија и Пинка. За већину православних Срба, разврат на Пинку је исти као и разврат на парадама поноса и све то изгледа паланачко. Прошле године је био протест испред зграде телевизије Пинк организован од стране Двери и Здраве Србија, а сада је најављен протест испред Пинка од стране покрета Чувари Србије 1244. Дакле, најгласнији у критици ријалитија и Пинка су они који користе ћирилицу и славе славе. Они то раде мирно и културно. (Неке међи њима познаје и министар културе, који је једини из Владе критиковао Митровића и Пинк. Па се министар ућутао, да га Вучић и Ана Брнабић не би „наградили“ местом директора дома културе Бачке или Смедеревске Паланке.) Они који су до 2012. године изазивали немире и спречавали одржавање параде поноса, не долазе на протесте испред Пинка. Они сада обезбеђују одржавање параде поноса и штите Пинк.

Прави политичар не користи ниске страсти и оно лоше у људима, него помаже људима да победе и велике и мале страсне склоности и да покажу добру страну своје личности. Није политичар онај који користи незнање и слобости људи и влада уз помоћ страха, као што није привредник онај који зарађује на несрећи људи – то су преваранти из паланке. Такви људи немају културу дијалога и правну свест. Митровић је слика и прилика Вучића, а Митровићева слика и прилика је садржај програма телевизије Пинк, а посебно Задруга. Вучићу ништа не помаже текст у Блицу и позивање на Константиновића. Блиц је исто тако таблоид као и Информер и подржава ријалитије као и сви остали таблоиди. Само што Блиц у односу на Информер, више подржава Ану Брнабић и параду поноса, па је због тога, као, више „светски“, па због тога, надају се они, и Вучић више делује „светски, а наш“, када напише овакав текст за Блиц. Вучић има лоше саветнике (изгледа да су му у писању овог текста помагали исти као и у припреми за ону изјаву о смрти перача прозора у САД), а све њих је „прегазило време“. Окупатор ће имати проблем да замени Вучића, пошто је Вучић најбоље што су до сада створили. То што нема замену, Вучића одржава на власти. Да ли ће опозиција, ако није под контролом странаца, умети то да искористи и победи СНС?

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:,

7 replies

  1. Која опозиција у Србији није под контролом странаца?
    Имамо Савез, то је скуп ДС фракција и лажних националиста. Зар неко заиста мисли да су они ишта друго до резервни играчи на бриселској клупи?
    Ни једна друга опозиција, која би имала неке шансе на изборима, не постоји. О српској опозицији, да не говорим. Нема ни једне једине озбиљне српске странке.
    Уосталом, сама идеја да се земља може ослободити окупације, изборима, је бесмислена.

    Свиђа ми се

  2. Варагић се поправља. Сваки човек треба да има своје мишљење, које не зависи од мишљења других, а посебно не од мишљења већине. Наравно, то важи за Варагића. Али требало би да се одлучи шта је његово мишљење о деловању запада међу Србима. Неће бити да су протести у Бањалуци прави народни бунт (један од ранијих Варагићевих текстова) због неправде у друштву, који немају везе са роварењем и агитовањем страних служби, а да истовремено тај исти запад са својим службама уз помоћ лакрдијаша Вучића руши српску државу. Те две ствари не могу истовремено бити тачне. Значи, драги Никола, или увек пиши афирмативно о Србима и јасно одреди шта је режија, а шта живот или почни и ти да пишеш за Блиц.
    Надам се да ћеш уз помоћ оријентира које јако добро препознајеш и о којима читаоцима приповедаш, наћи могућности за прави избор.

    Свиђа ми се

  3. @Добронамерни критичар

    Хвала на добронамерној критици. Написали сте да “запад са својим службама уз помоћ лакрдијаша Вучића руши српску државу“, али тог лакрдијаша Вучића подржава Додик, и Вучић подржава Додика. Како то објашњавате? Шта је онда Додик? Да ли у опозицији у Републици Српској има Срба, или су Срби само они који су за Додика? Да ли је тај момак Давид био лош или добар човек и Србин? Зашто и ко га је убио? Да ли се за истину о њему боре Срби који не сањају силиконе и ботокс? Да ли је то афирмативно писање о свом народу? Ко руши државу – полиција која убија своје грађане или отац убијеног младића који тражи истину? Да ли је Запад преко људи у полицији РС убио Давида да би Давор постао лидер опозиције? Откуд агенти Запада у полицији коју контролише Додик? Зашто Додик не открије те агенте и не каже да су они криви? Шта ако Додик више нема тако велику подршку у народу (без намештања избора, куповине гласова и слични ствари, које и Вучић у Србији ради)?

    Не знам да ли сада иза протеста Правда за Давида стоји нека висока политика и да ли су под контролом странаца, али свакако да се ти протести нису морали ни одржавати, или, сада се могу једноставно прекинути, тако што ће Додик рећи истину о убиству тог момка и казнити све који су одговорни и за убиство и за прикривање злочина и за све пропусте у истрази до врха полиције и тужилаштва. Зашто то Додик не уради, шта га спречава да напокон каже истину о том случају?

    У овом тренутку подржавам само напоре Давора Драгичевића да сазна истину о смрти свог сина, и ништа више од тога. Сваки грађанин има право то да тражи и да критикује власт која дозволи да се тако нешто догађа и која не може да реши такав случај. Ако Давора злоуптребе стране службе и стварно крене да руши РС, сигурно да неће имати моју подршку, а верујем ни већине Срба који га сада подржавају.

    Да ли сте приметили да су скоро сви из православног дела опозиције у Србији критиковали Додика у последњих пар месеци због његове подршке Вучићу око решења статуса КиМ? Да ли због тога и Марко Јакшић треба да почне да пише за Блиц? Шта бисте рекли ако би се неко слично убиство догодило у Србији, па отац убијеног младића направи протест против полиције и Вучића?

    На крају, као што сам написао у том тексту који помињете: “Верујем да је српски народ који живи у Републици Српској довољно зрео и мудар и да ће сачувати Републику Српску. Верујем да међу онима који долазе на протест „Правда за Давида“, има много оних који не би пристали на поделу или предају Косова и Метохије.“ Мислим да је и ово афирмативно писање о Србима.

    Свиђа ми се

  4. Једно је,Варагићу, н а р од преливен у
    м а с у, а д р у г о је НАРОД…

    Свиђа ми се

  5. Пријатељу Никола,
    То што ти не персирам није одраз ниподаштавања или било чега сличног, него израз блиског опхођења са неким млађим. Сви ми који читамо и ви који пишете текстове за „Стање ствари“ смо опредељени за промену стања ствари. У том смислу моја идеја није да етикетирам било кога, па ни тебе. Међутим, има међутим, које ме подстиче на одговор.
    Твој ранији текст, а и твој последњи коментар, је заснован на ставу да се у вези са убиством несрећног Давида све зна, односно да власти све знају, али то крију од јавности. Можда је и тако, али како ти то можеш знати? Наравно, не могу ни ја. Треба да прихватиш да, за разлику од тебе, који си уверења да власти Републике Српске морају да изнесу неки податак као своју истину, постоје и други људи (Срби), који мисле да те исте власти не морају знати одговоре на сва питања. Оно што они морају је да покрену истрагу о томе, што су и учинили. Ја сам рецимо склон да прихватим као прилично реално то да су Давида убили људи који немају везе са властима Српске и да то желе да злоупотребе. Ни твој, ни мој став немају утемељење на доказима, па сходно томе заснивају се на уверењима и претпоставкама.
    Отац завијен у црно свакако има права да тражи правду и то му право нико не може оспорити, чак се томе треба и прикључити, али кад се томе прикључе десетине хиљада људи који због свега траже политичке промене, то више нема благе везе за правдом за Давида, него са сорошевским намештаљкама. Ако не верујеш, покушај да замислиш најплеменитији повод и да тим поводом позовеш што већи број људи. Моћи ћеш да напуниш један аутобус одазваним бројем и то је све. Пријатељу, то смо, после свих ових година и догађаја, научили – нема спонтаних окупљања народа. Увек постоје стране са различитим интересима које стимулишу или дестимулишу такве ствари. И те стране имају моћне механизме за своје деловање. Појединац је ништа и ништа није спонтано.
    Зато, треба критиковати Додика што се слизао за вуцибатинама и тиме и сам постао једнак њима, али не треба свему што је против њега давати подршку, јер је то контрапродуктивно. Нити је Вучић Србија, нити је Додик РС, они нису свете краве (него су волови) и њих свакако за све што не ваља, а не ваља ништа, треба критиковати, али то не смемо радити на штету наших општих интереса. Суштина је у томе да више морамо волети Србију и Српску, него мрзети њихове власти.
    Није у реду да се повезују солидарност са оцем који тржи правду и рушење власти због тога. Ако треба да се спроведе побуна, онда треба да се маркирају лоповлук, корупција, непотизам, јавашлук, издаја, скрнављење вере и духа народа и ДОКАЗАНА убиства. Прво значи сменити Додика због других доказаних греха (или једноставно због такве воље грађана), па утврдити његову евентуалну одговорност за убиство (кад више није на власти и није у прилици да прикрива доказе), па га онда обесити. Али користити убиство да би се он сменио је недостојно без доказа.

    Свиђа ми се

  6. @Добронамерни критичар

    Управо сам видео вест да је подигнута кривична пријава против патолога. Чека се званична потврда. Утврђено је да је патолог, без лиценце, написао у извештају да је у крви Давида био ЛСД, а нема опрему у лабораторији која то може да утврди, па је накнадним испитивањем утврђено да у крви није био ЛСД. Пре тога су поднете пријаве против полицајаца који су одговорни за нестанак гаћа као доказног материјала. За сада, потвђује се умешаност полиције у цео случај, и оно што Давор говори. Поменути патолог је био на оној првој конференцији полиције, у друштву полицајаца.
    Што се тиче тог колико ко може да окупи људи, то зависи какав си човек. Некоме на свадбу или сахрану нико не дође, некоме дође 50 људи, некоме 500, а некоме 5000. Очигледно је да су и Давид и Давор имали доста родбине и пријатеља, они су први долазили, временом су се окупљали и други људи. Сасвим могуће и ти и такви о којима говорите. Међутим, сигуран сам да већину чине обични људи које је потресла смрт Давида и осећају бол његовог оца Давора и диве се његовј породици и пријатељима што су тако храбри и упорни у тражењу истине. Чини ми се да неки (не само додиковци) који су против тих протеста Правда за Давида, уопште нису себе ставили у позицију оца коме су масакрирали сина и нису покушали да га разумеју као човека.
    Данас сам видео да је на неком сајту у Србији, у коментарима испод вести о погибији радника на мосту у Новом Саду, један човек написао “туга, саучешће породици“ а онда је добио 4 000 минуса! То су минуси ботова СНС који чак и у обичној изјави саучешћа породици виде политику и заверу. То је болесно. Напади на Давора и оне који му изјаве саучешће и подрже га, подсећају на тај случај. Шта мислите о томе?

    Свиђа ми се

  7. Postovani….Gdine Vargicu…mozda ste voljni procitati ,eventualno pomoci…NEutesnim roditeljima….
    http://hronika-nikolajovanovic.com/ Hvala na posvecenom vremenu u svakom slucaju….Poz Dragan Nikolic iz Nisa,inace drug ozaloscenog Vojislava….

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s