Милутин Осмајлић: Као усташки викар Степинац уједно потписао „варварство у име Христово”

Видимо да је војни викар, надбискуп загребачки Алојзије Степинац по својој канонској дужности био (од папе) опуномоћени организатор и духовни инспиратор бруталног прозелитизма и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима

Поглавар НДХ Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац (Фото: Википедија)

Политичка улога загребачког надбискупа Алојзија Степинца, као једног од инспиратора и учесника у верском и биолошком геноциду над православним српским становништвом марионетске НДХ, већ скоро осам деценија представља једно од централних питања које тражи прецизан и аргументован одговор, нарочито ових дана, након отварања изложбе о логору Јасеновац у седишту Уједињених нација у Њујорку, чему се успротивила данашња Република Хрватска.

Улога др Алојзија Степинца као представника високог римокатоличког клера није до краја исцрпљена и оцењена, као ни пуна Степинчева одговорност, а преко њега и одговорност врха Римокатоличке цркве и самог папе Пија Дванаестог. У центру пажње и данас се налазе односи Ватикана и НДХ у време рата. Ватикан је папска држава основана 1924. године, са посебним државно-правним оквиром, на чијем се челу налази папа као суверен ове апсолутистичке монархије. Римокатоличку цркву не треба поистовећивати са Ватиканом – папском државом, и тиме ћемо избећи многе неспоразуме у правном прецизирању њихових односа са НДХ.

Папска држава је по сваку цену одржала, током Другог светског рата, дипломатске односе са распарчаном Краљевином Југославијом, спроводећи политику опреза и остварења мисионарског деловања по сваку цену, а с друге стране успостављала је специјалне црквено-правне односе са НДХ. Ватикан је у Београду задржао свог апостолског нунција, монсињора Фелићија, који је имао ранг амбасадора. У НДХ папа је поставио Р. Марконеа, задуженог за рад у односима са месном црквом, чиме је правно призната ова творевина.

„Јурисдикцију домобранских душобрижника” већ 20. јануара 1942. године потписује надбискуп Степинац као председник Бискупске конференције, чиме је уједно потписао „варварство у име Христово”, прихватајући улогу војног викара усташке војске. Усташке и домобранске јединице имале су свештенике који су спроводили „пастирске задатке”, као део политичке идеологије настале из заједничког интереса врховне власти Римокатоличке цркве на челу са папом Пијем Дванаестим и усташке власти, на челу са поглавником Антом Павелићем, који је на предлог војног викара постављао „душобрижнике” (свештенике).

Из свега видимо да је војни викар, надбискуп загребачки Алојзије Степинац по својој канонској дужности био (од папе) опуномоћени организатор и духовни инспиратор бруталног прозелитизма и геноцида који је вршио са својим „душобрижницима” над Србима, Ромима и Јеврејима широм такозване Независне државе Хрватске.

Милутин Осмајлић, Београд

Наслов: Стање ствари

(Политика, 8. 2. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s