Небојша Малић: „Resetka s drskom“ – мала прича о великом језичком понижењу

Небојша Малић

Међ’ хиљаду слика наше муке и невоље, ево једне наизглед безначајне, али која савршено илуструје суштину стања ствари.

Пре недељу-две, у једној продавници овде у Америци, застајем пред неком скаламеријом која изгледа као тигањ од жице. Овде почела сезона роштиљања, па веле да продају народу шта стигну. Речена скаламерија би требало да помогне при печењу америчких пљескавице (што ће рећи, хамбургера). Окренем паковање, кад оно позади пише о чему се ради на једно десетак језика.

Грчки, руски и украјински су исписани својим писмима. На „хрватском“ стоји: „Rešetka za pečenje hamburgera“. Дођем до српског, кад оно:

„Resetka za rostilj sa drskom“

Буквално овако, мачећом латиницом.

Ко то тако пише? Одговор на паковању: Systemus d.o.o. Novi Sad, са адресом „Bulevar Oslobodjenja.“

Ни сопствену адресу не могу напишу поштено!

Јасно ми је да се већина предузећа у Србији (намерно не кажем српских предузећа) определила за извитоперену маркетиншку доктрину „Pišite hrvatski, da vas cijeli region razumije.“ Али у овом случају је то самопорицање и самопонижавање потпуно бескорисно, јер речену решетку за то тржиште већ увози неко из Загреба.

Уби нас ово одсуство самопоштовања, које је почело од лењости о опортунизма – више него сви душмани, намесници, пето- и шестоколонаши. Шта ће нам непријатељи, кад сами себе највише мрзимо, спутавамо, газимо и поткопавамо.

Кусолатиничење је најбољи пример како смо „заробили себе у туђина“, што би рекао Његош. Зато нам је тако како нам је.

(Сиви соко, 11. 6. 2017)

Advertisements

2 thoughts on “Небојша Малић: „Resetka s drskom“ – мала прича о великом језичком понижењу”

  1. Није почело од лењости и опортунизма већ од тајног плана комуниста касније упакованог у слатки Новосадски договор и обланду тзв. равноправности.
    Прогутано и потопљено у незнање, равнодушност, заборав и политику која је носила потмулу претњу.

    Свиђа ми се

  2. Аутору као да смета једино то што је у „српској“ верзији употребљена „куса“ а не права „српска“ латиница? Он каже: „Кусолатиничење је најбољи пример како смо „заробили себе у туђина“, што би рекао Његош. Зато нам је тако како нам је“. Не није тако – зато вам је тако како вам је јер мирно гутате и кусу и „српску“ латиницу уместо српске ћирилице. Могу да се кладим да ако би човек запитао десет Срба/Срп(б)киња да напишу нпр. нешто о боји траве, њих бар 7 би спонтано написало: „trava je zelena“.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s