Ознаке

Ових дана сведоци смо препирања српских националиста и родољуба око музичке фонтане на Славији. Једна страна је куди, а друга је брани. И док траје та безначајна свађа која из дана у дан бива све већа и озбиљнија, на само два километара од фонтане на Славији налази се Филозофски факултет на коме се ових дана полако али сигурно убија дух националне свести и српског идентитета.

Милош Ковић

Наиме на Филозофскм факултету ових дана спрема се чистка професора који нису подобни. Када је неком друштву најтеже, увек су ослонац интелектуалци, професори, доктори који својим књигама и јавним наступима морају да тргну свој народ и да га усмере на прави пут, али то није случај и са нашом интелектуалном елитом која се сакрила у своје кабинете као у мишију рупу и из тих рупа не жели да изађе не би ли на тај начин сачували свој положај.

Један од оних који је изашао из свог кабинета и ко скоро свакога дана држи јавне наступе, предавања, и промоције својих књига и на тај начин утиче на очување и одбрану српске националне свести је проф. др Милош Ковић. Због свог ангажмана у јавности постао је неподобан и сада Филозофски факултет жели да га се отараси.  О професору Ковићу не треба пуно говорити довољно је само рећи да се ради о врхунском интелектуалцу, о човеку који је глас српске националне свести, тачније оно што су били Стојан Новаковић и Слободан Јовановић у 19. веку, то је Милош Ковић у овом.

Овим путем позивам све искрене патриоте, родољубе и националисте да се оставе трулих и безначајних расправа о фонтанама него да се уједине и не дозволе да се на Филозофском факултету угаси глас националне свести.

Зато вас молим да својим потписом подржимо професора др Милоша Ковића и спречимо његов одлазак са Филозофског факултета у Београду.

Старешина СОКО организације
Александар Рацић

Сви смо ми Ковић!

Универзитет у Београду на своју срамоту баштини традицију избацивања идеолошки неподобних кадрова. Традицију коју је започео на Правном факултету са познатим случајем Михаила Ђурића и свих коју су покушали да га заштите; коју је наставио Филозофски, па обновио Правни 1999-2000 године за време Оливера Антића; чини се да је ред поново на Филозофски.

Милош Ковић је пре свега један од најбољих младих историчара, објавио је књигу за чувени Oxford University Press – као један од ретких са Балкана из реда хуманистичких наука, број радова и чланака му далеко превазилази „норму” за избор у звање, омиљен је међу студентима, благ, одмерен, објективан, родољуб. Све особине које би прави професор требало да има. Зашто му се ово дешава?
Зато што је истински родољуб, не само на речима, већ и на делу. Зато што се бескомпромисно супротставља неутемељеним и малициозним ударима на наш народ и брани га пером, као што су га наши преци бранили мачем.

Сведочио је пред ”Хашким трибуналом” у процесу против генерала Младића, што му аутошовинистичке структуре никада нису опростиле и због чега су се и на овај начин обрушиле на њега. Али ти напади га нису натерали да се повуче, напротив, ојачали су његову одлучност.

Читати Ковићева ”Упоришта”, слушати га како разложно, смирено, аргументовано, а поврх свега родољубиво говори, може само да нас чини поносним што смо његови савременици. То вероватно не схватамо, али схватиће наши потомци док буду читали Ковића и о Ковићу.

Ако не одбранимо Милоша Ковића данас – препуштамо све нас на милост и немилост судбини сутра. Данас је свако од нас Милош Ковић!

(Фејсбук страница „Подршка Милошу Ковићу“)

ПОТПИШИТЕ ПЕТИЦИЈУ

Advertisements