Ознаке

, , , ,

Светлана Максовић је, између осталог, преводилац и аутор, сарадник „Стања ствари“. Преносимо један прилог који се односи на њену „Твитер борбу“

Читав свијет обишле су вијести о терористичком нападу у енглеском Манчестеру. Западни новинари се питају: Како неко може убијати дјецу? Тој реченици фали само појашњење коју дјецу? Ради се о дјеци западњака. Кад запад побије стотине хиљаде дјеце од Либије до Афганистана, онда је то за западњаке „прихватљива цијена“ како кажу њихови психопатски политичари.

О лицемјерју запада не треба трошити ријечи. Запад је тај који је створио терористичку државу Косово на србској земљи у срцу Европе. Који је помагао исламске фанатике у Босни када су одсјецали српске главе. Пустио ратног злочинца Харадинаја. Стварао ИСИЛ да би у Сирији срушио Асада и обучавао Талибане у Афганистану да би се борили против Руса (сјетимо се филма Рамбо 3 у којем се Силвестер Сталоне бори раме у раме са Талибанима).

​Америка и њезин сателит ЕУ се правдају да помажући терористе помажу мање зло. А онда се чуде кад ти исти терористи извршене нападе у Паризу или Манчестеру. Занимљиво да Русија никад не помаже мање зло. Запад не поставља руске заставе када терористи изврше напад у Русији, а Русија достојанствено, часно и у духу православља обиљежава и жртве на западу.

Два су то појмања свијета која се никад не могу сусрести. Тоталитаристички, робовласнички дух запада тежи да све стави у шаблоне, да све подчини и контролира. Срби и Руси су потпуно другачији. Њима је слобода дража од сигурности, човјек важнији од закона, предност дају принципима, а не правилима.

Срби су народ који чини мање од 0.1 посто свјетске популације, а дали су чак двојицу од десет највећих умова свијета. Иако чини само 2 посто европског копна, а преко 70 посто свих птичјих врста Европе је Србију изабрало за своје станиште. У Србији је рођено највише римских царева ван Италије. Небројна су научна, културна и цивилизацијска достигнућа тог народа који је вијековима Европу бранио од Турака, народа на којег су кидисала најмоћнија царства, којих одавно нема, а Срби су још увијек ту.

​Деведесетих година Срби су се сами борили против исламског тероризма у Босни и на Косову. И како им је запад захвалио? Послао је бомбе на србску дјецу. Тада за западне новинаре убице дјеце нису били психопати, него хуманитарци. Јер напад на запад је терористички чин, а напад запада на неког другог је „хуманитарна интервенција“. Исламски терористи су у толико мање лицемјерни од запада што своје злочине бар не називају хуманошћу.

Светлана Максовић

Те 1999. на престижном универзитету у Француској једна је студенткиња сваку вијест из своје земље пратила са стрепњом. Попут хиљада Срба расијаних по свијету и она је срцем и душом била уз свој народ над којим је вршена невиђена агресија и неправда. Никад већа сила није напала слабију земљу. Али се Срби нису скривали. Ставили су мајице на мете и изашли на мостове и улице.

Тај србски дух излудио је западњачке господаре каоса. У њиховим центрима за хибридне ратове, армије њихових највећих стручњака, милионима долара плаћени тхинк танкови немоћни су против Срба. Јер су Срби непредвидиви. Јер имају ум који размишља на другачији начин од западњачког. Срби се смију западњачкој шаблонизираности која је на граници идиотизма. Срби запад побјеђују са осмијехом.

Колико год да је Србија данас у тешкој ситуацији, најгоре је прошло деведесетих. Запад ће се смањивати, а Русија расти. Слободни свијет ће јачати. А онда ће Шиптаре и топонимске нације чије су државе у границама које је ослободила србска војска, историја избрисати као и све слуге и полтроне до сада. Вријеме сваког стави на своје мјесто.

Та студенткиња завршила је њихове универзитете. И данас се спрда са њиховим фразама и пропагандом. Доносим вам један њезин твит. И запамтите, никад запад неће побједити Србе и Русе. И никад није. Они су тај рат изгубили оног дана кад су га започели.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(srbski.weebly.com, 25. 5. 2017)

Advertisements