Да ли је вест о рушењу споменика владики Николају подвала АнтиСрбије и спин против сарадње са Казахстаном?

Вест која је одјекнула као бомба у медијима у Србији овог поподнева и вечери – специјалци МУП-а Србије обезбеђивали су АКЦИЈУ РУШЕЊА СПОМЕНИКА ВЛАДИКИ НИКОЛАЈУ ВЕЛИМИРОВИЋУ у центру Шимановаца, који је био постављен на иницијативу једног мештанина…

Ова вест је моментално и аутоматски изазвала бес и осећај згађености и згрожености јер се савршено уклапа у начин деловања и саме смернице политике окупационе управе која Србију већ 16 година претвара у Антисрбију, посебно у последње време када том управом руководи наш јавно декларисани конвертит на „њу-ејџ“ синкретизам, састављен од остатака протестантизма и филозофске мисли прогресивизма.

Знамо сви о коме је реч, то је личност која управља сечењем вековима старих записа и потапањем немањићких задужбина, дајући уз то – у најмању руку неукусне изјаве. Не морам даље о дотичноме, сви знамо о коме говорим.

И као бумеранг, уследиле су жестоке реакције јер се чини да се рушење споменика нашем светом и омиљеном владики поклопило са потпуно супротним догађајем који се одиграо на Новом Београду – подизањем бисте нама Србима потпуно непознатог казахстанског песника, у оквиру посете председника Казахстана, Нурсултана Назарбајева.

Међутим, оно што је мени заголицало чуло за сумњу, била је прво чињеница да су ту сензационалну вест прво пренели медији као што су Блиц, Б92, Курир и њима слични сервиси Антисрбије и српских непријатеља, унутрашњих и вањских. Блиц и Б92 се сада брину што је срушен споменик владики Николају?! – Чудно.

Чепркајући мало по информацијама, дођох до чињенице да се наведено рушење догодило још прошлог петка – а тада то НИКО није ни објавио ни пренео. Зашто се толико чекало, ако је заиста срушен споменик владики Николају? Па то би био злочин који заслужује најстрожију казну и презир, и медијска бомба која би погодила овај, и онако однарођен и антисрпски режим!

Након што сам дошао до додатних информација, схватио сам да никаквог споменика уопште није ни било! Била је ту само свеже изливена бетонска плоча, за коју су неки грађани Шимановаца рекли да је намера била да та плоча буде постоље будућег споменика. Ту наводну намеру нису међутим могли да потврде ниједним документом – не кажем, можда то и јесу намеравали, али постоји одређена процедура када се подиже било шта, а камоли споменик који ће стајати на јавној површини у центру неког града или насеља.

Али то није све – споменик уопште није ни био израђен, нити је о постављању плоче ико икога обавестио. Нигде ни једног јединог папира, ни једног документа, ни захтева за издавањем дозволе, а о самој дозволи да и не говоримо! Е, ту су већ ствари почеле опасно да смрде.

Значи – неколико дана пре посете Назарбајева у центру једног малог места неко бесправно излије бетонску плочу; затим долазе надлежне службе и уклоне плочу. Нико о томе не каже ни речи све до тренутка док у посету Србији не стигне политичар који је идејни творац Евроазијске уније – организације која је једина алтернатива и спас за државу Србију насупрот паклу и злу Европске уније. И у тренутку када на Новом Београду, у типично политичком гесту, два председника откривају споменик једном нама потпуно непознатом казахстанском песнику, креће муњевита медијска офанзива – неко се баш тада, наједном сетио наводног „рушења споменика владики Николају“. А тај „неко“ то своје буђење из амнезије саопштава преко Блица, Б92, Курира и сличних медијских сплачина.

Пригодна поука св. владике Николаја (Извор: Фејсбук страница Срби на окуп)

Пригодна поука св. владике Николаја (Извор: Фејсбук страница Срба на окуп)

И онда креће харанга и пљување – „рушимо споменике својим великанима, а подижемо споменике непознатим казахстанским песницима“. Креће лавина мржње, између осталог и по самом, нама пријатељском Казахстану, и по гесту искреног пријатељства у којем ова огромна и утицајна држава нашој земљи поклања бисту свог највећег песника.

Да ли смо се упитали шта тај непознати песник значи Казахстану и његовој култури? Да ли помислимо да гест поклањања бисте свог великана, том народу можда значи нешто веома посебно, јер – културе се разликују, и оно што се нама чини неважним, некоме другом може бити изузетно важно!*

Замислите да ми поклонимо Казахстану бисту Милоша Обилића, и да у тамошњим медијима и на друштвеним мрежама крене медијска харанга и пљувачина против тога? Зар то не би била увреда која би могла да поремети нешто пријатељства и поверења које бисмо – учинивши такав симболични потез – покушали да изградимо? – Слично то је покушао да уради Казахстан према нама, поделивши са нама бисту човека кога они сматрају својим највећим песником, као што ми волимо и поштујемо Његоша.

Не заносим се све популарнијом причом о томе како „Вучић тајно и постепено окреће српски брод према Русији“. Ја не верујем том човеку. Он моје поверење нема и не може га добити. Верујем Русији и верујем њеном блиском, најближем савезнику – Казахстану. Зато немам сумње да је посета казахстанског председника Србији била из одређених разлога веома важна за нас, али нам то – по природи ствари – медији неће саопштити. То су све ствари које се одвијају иза кулиса.

Међутим, што се тиче медијске бомбе о „рушењу споменика владики Николају“, то је само спинована прича, савршено убедљива јер се савршено уклапа у погубну филозофију и праксу актуелне окупационе управе Антисрбије, и још једна медијска офанзива непријатеља Српства и Србије. Та офанзива је усмерена да поквари (колико је могуће) оно нешто мршавих позитивних ефеката које је произвела посета председника Казахстана Србији.

Не потцењујмо лукавост наших непријатеља и њихово изванредно познавање наше колективне психологије. Ово је управо била њихова подвала, баш да бисмо реаговали импулсивно и у афекту – како смо и реаговали.

И да бисмо сами себе још дубље погурали према дну.

Фејсбук профил Romen Louis

***

* НАПОМЕНА:

Ове године навршава се 170 година од рођења Жамбила Жамбајева, највећег и најпознатијег песника Казахстана.

Нурбал Рустемов, амбасадор Казахстана у Србији је, на промоцији књиге о животу и раду песника, аутора Ерлана Садикова, у присуству амбасадора РФ у Србији Александра Чепурина, рекао:

„Ми слободно можемо рећи да Жамбил Жамбајев у Казахстану има статус националне иконе и седамдесет година након смрти, а разлог томе не треба да чуди. Наиме, током његовог стогодишњег живота овај песник великих степа сведочио је о многим историјским догађајима и променама које је претакао у патриотске стихове проткане порукама за сва времена. Био је велики пријатељ и познавалац и љубитељ југословенске и српске књижевности.

zambajev

Фото: khabar.kz

Аутор књиге „Жамбил – песник величанствене степе“ Ерлан Садиков је рекао да пратећи животни пут Жамбајева имамо могућност да спознамо цивилизацијски ток целе Европе, да кроз уметничку биографију једне личности сагледамо вековну историју народа.

„Његова срећа и трагедија, истовремено и чињеница да је живео сто година и био сведок свих друштвено-политичких промена, у свим тим сегментима где су различите идеологије мешале своје прсте могао је да покаже себе, а основа његовог стваралаштва су вредности човечанства због чега нас он и данас надахњује“ – пренела је ТВ Галаксија 32.

——————

за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Опрема: Стање ствари

(ФБ Репортер, 25.8.2016)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s