Славиша Павловић: Апису је место у Србији

Славиша Павловић, српски писац, аутор књиге „Завет хероја“, која је објављена и у Русији, говори за Геополитику.

s.pavlovic-nase-novine

Ви сте један од ретких српских писаца који је својом књигом „Завет хероја“ доживео велики успех у Русији. Колико култура помера границе? Да ли је култура читања у Русији присутнија него у Србији?

Неупоредиво је већа. Они посвећују много пажње култури и развијају свест нацији о њеној вредности. Није Русија велика само зато што је имала добру војску, него зато што се лепотом свог духа ширила. Сличан однос према култури постојао је у Србији те 1914. године, када започиње радња у мојој књизи. Иако смо били војска сељака, од којих многи нису били писмени, знали смо да ценимо вредности, имали смо дух и величину, па смо је тако срчано и бранили.

Верујем да су границе једне државе тамо докле допире њена култура, а не како је оцртано на картама. То је само администрација, која је, судећи по историји, често променљива. Управо због тога, треба да сачувамо своју културну баштину на Косову, јер ће се снаге и међународне позиције у будућности мењати, па морамо бити припремљени за промену администрације.

Говорили сте у Москви прошле године на обележавању стогодишњице почетка Великог рата где сте одржали говор о учешћу Србије у том рату и њеним губицима. Било је речи о покушају ревизије историје?

Потомци агресора су одлучили да скину љагу са имена својих предака, али не зато што поштују претке, него да би им било лакше да мењају карту света, оправдавајући неправедне поступке измишљеним историјским чињеницама. Ипак, без обзира на силу, новац и моћ, још једном је доказано ко су кривци и агресори, а ко херој Великог рата.

Недавно сте као новинар боравили и на Криму. Можете ли рећи да је Крим Русија?

Лицемерно је рећи да Крим није Русија, нарочито када су грађани Крима по правилима међународног права одлучили где ће, како и са ким да живе. У свету где се Нобелова награда за мир додељује људима који су промотери рата и отима територија без референдума, попут Косова, једино праведно што се десило јесте припајање Крима Русији. На то не треба гледати као преседан, него нам је Русија вратила наду да постоји неко довољно јак, храбар, паметан и праведан да промени свет који је постао место селективне примене правде.

Имао сам прилику да разговарам са представницима Украјинаца на Криму. Они желе да буду део Русије, одбијајући да сарађују са фашистима из Кијева, који за њих представљају марионете западних сила. То су њихове речи.

Са друге стране, постоје претензије да се укине Републике Српска?

Једини начин да се укине Република Српска јесте да постане саставни део Србије. Другачије не може, нарочито данас, када имамо озбиљне савезнике. То би био злочин према демократији, култури, историји и правди. Република Српска је историјска неминовност и њено стварање је исправна национална потреба. Уосталом, постојање РС представља фактор мира, јер се показало да су народи у БИХ склони међусобном ратовању, па је њихова раздвојеност сигуран пут ка помирењу. Наравно да такав исход не одговара неким западним земљама, јер онда неће моћи да упале буре барута на Балкану, када им то затреба.

Мислите ли да се историја понавља после рата у бившим југословенским републикама? Многи злочини су приписани искључиво Србима, док су доказани злочинци, као Насер Орић ослобођени. Ко нам данас пише историју?

Када хоћеш да освојиш неку територију, ослаби оног најјачег и представи га као негативца. Са таквим сценаријом је разбијена Југославија. Парадокс нашег времена је то што два највећа ратна злочинца нису одговарали – Бил Клинтон и Алија Изетбеговић. Они су организатори Сребренице, али Србе, наравно, то не оправдава за злочин у Сребреници, који је велика мрља у импресивној српској војничкој традицији. То није смело да се догоди и не сме да се понови. Међутим, убице Срба не да нису кажњени, него су награђени, попут Тачија, и то од стране оних са којима данас преговарамо о ЕУ.

Пишете и за часопис Српски Глас који излази у Аустралији. У својим чланцима, као „бунтовник са разлогом“, описујете стање српског друштва. Против чега се буните?

Буним се против глупости, које су свакодневне. Борим се против неукуса, некултуре, анималних вредности, одсуства људскости и омаловажавања. Критикујем позицију када дозволи да се неуки људи, који погрешно изговарају речи на матерњем језику, нађу на позицијама да одлучују о нашим судбинама, али и небитну опозицију која критикује чак и кад власт уради нешто добро. Највише ми сметају ратни хушкачи и србофоби сакривени иза имена невладиних организација за људска права, иако се зна ко их финансира и због чега.

Ако у неком злу заиста постоји нешто добро, онда је то чињеница да у Србији не мањка надахнуће за писање колумни, почев од стања у друштву, па до промоције глупости на насловним странама и телевизијама са националном фреквенцијом. Када бисмо увели порез на кич и шунд, постали бисмо или најбогатија или најкултурнија земља на свету.

Као писац, али и као грађанин Србије, свакодневно се суочавате и са проблемима које данас владају у области културе. Где је проблем?

Култура је маргинализована, а министарство културе као да презире културу, док министар на критике реагује као увређена старлета, не схватајући да нико не критикује због њега, јер је променљив, него његову неспособност, услед жеље да развијемо свој дух. Мислим да су наш таленат и богата прошлост најбољи бренд Србије. Замислите да, попут Хрватске, и ми направимо серију о српским владарима, коју емитује Хистори канал. За разлику од њих, било би нам много лакше, јер не бисмо морали да измишљамо. Нажалост, многе у Србији не интересује да пренесу стварну слику о једној лепој, храброј и малој земљи, него су спремни да лупају свој град у знак протеста уместо да покажу величину којом би се и сам непријатељ задивио.

Ускоро ће влада Србије одлучити о преношењу посмртних остатака Драгутина Димитријевића Аписа у Београд, док се неки боје да ће то угрозити процес евроинтеграција. Шта Апис представља за Србију?

Немам ништа против да се угрози процес евроинтеграција, јер након гласања у УНЕСКУ и Резолуције, ЕУ је показала колико нас поштује. Ако мртав Апис успе то да уради, онда је његова вредност већа него што сам могао да замислим. Међутим, смешно је помислити да се тако угрожава процес прикључивања ЕУ. Имамо улице Војводе Вука и Воје Танкосића, који су Аписови саборци. По таквој логици, промена назива улица би требало да буде један од услова, а сигуран сам ни да Ештонова и Курц не знају ништа о Апису. Такве глупости о ЕУ продају полтрони и сарадници разних НВО који мрзе све са српским предзнаком, па им смета и мртав пуковник, а често морају нешто да кажу против Србије како би оправдали добијен новац.

Историјски значај Аписа је огроман, а да је један такав постојао у нашој војсци протеклих деценија, сигуран сам да нас политичари не би поткрадали. Многи не могу да опросте пуковнику Димитријевићу брутални масакр над краљевским паром. Рањен је на почетку побуне и није имао утицај на ток догађаја, а знајући његове официрске манире, сигуран сам да тако нешто не би дозволио. Замерају му и што је учествовао у побуни против краља коме се заклео на верност, али нико не размишља о томе да се исто тако заклео народу, којег је тај исти краљ понижавао. Не може монарх бити важнији од народа.

Не би требало ни заборавити да је он спречио Мустафу Голубића да изврши атентат на немачког цара Вилхелма. Апису је место у Србији, то је добра иницијатива владе и уколико бих могао да помогнем у томе, урадио бих то из поштовања према једном великом официру, који је стрељан у монтираном процесу, да би власт могла да оствари циљеве који нису били по вољи народа.

Разговор водила: Светлана Максовић

Геополитика, децембар 2015.

(Сајт Славише Павловића)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Kw



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s