Драгослав Павков: Злехуда судба политичких идиота

Најврелија места у паклу резервисана су за оне који у кризним временима најбрижљивије чувају своју неутралност.

Данте Алигијери

sirbean

Бављење политиком и претварање грађанина у политичког идиота (који не гледа своја посла него блене у Парове и чита Вучијеве посланице) је смишљено јако далеко од Србије и од мастермајнда какав је нама незамислив.

Американцима су дали БигМек и Кока Колу, могућност да ждеру до миле воље а ако су нешто „успешнији“ у животу – могу да си приуште и липосукцију, ми смо добили оно што најбоље обожавамо – „хлеба и игара“ – гледамо познате како се мајмунишу на отвореној сцени, блатоиди нам сервирају нове и нове пикантерије из живота моћника и других јавних личности, интернет нам омогућује да завиримо практично у сваки лонац у земљи… Дакле – све оно што народ са ових простора воли. Још само да је мало више лове, али јбг – не може све нама, нешто морају и „они“ преузети на своја плећа.

У Србији ће се нешто променити тек када сваки озбиљан грађанин осети потребу да на дан избора – испред себе потера целу породицу са јасним упутством за кога да гласају ако и даље мисле да једу његов лебац. До тада, згражаваћемо се над злехудом судбином паса луталица, азиланата, перача шофершајбни, а сопствену децу ћемо слати у неке земље које су други, способнији, паметнији и патриотскији од нас учинили добрим местима за живот.

(Преврат, 26. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4gU



Categories: Преносимо

2 replies

  1. „У Србији ће се нешто променити тек када сваки озбиљан грађанин осети потребу да на дан избора – испред себе потера целу породицу са јасним упутством за кога да гласају ако и даље мисле да једу његов лебац.“

  2. Притиснух погрешно погршно дугме и оде незавршан коментар. Аутор је дошао на „генијалну“ идеју, да ГАЗДА породице потера целу породицу. Ваљда се тога није нико сетио, али сада идемо на примену. Мало сам збуњен, по питање „терања“. Како то да потерамо пунолетне чланове породице на гласање и још да гласају онако како „тата каже“. Добро би било, да аутор мало то детаљније објасни, како би ми смртни људи могли то и да применимо.Чисто сумњам, да је аутор извршавао наређења и упутства свога тате.

Оставите коментар