Синдикати просвете позивају на Светосавску академију под ведрим небом

Четири синдиката просвете позивају своје чланство на велики светосавски догађај

На Светога Саву 27. јануара, у време одржавања званичне Светосавске академије у организацији Министарства просвете, и на истом месту (испред Народног позоришта), синдикати просвете окупиће неколико хиљада својих колега из Београда и свих делова Србије, на величанствен скуп под називом „Светосавска академија под ведрим небом“.

svsava-01

Неколико сати раније, из разних места Србије колеге из унутрашњости кренуће у Светосавску шетњу ка Београду. На трасама и на одређеним тачкама (Панчевачки мост, Мостар, Бранков мост и Аутокоманда) прикључиће им се и колеге из београдских школа. Прво зборно место је плато испред Светосавског храма, одакле ће се Светосавска шетња наставити преко Славије и Теразија до Трга Републике.

Детаљан план и сатница биће објављени до петка увече.

Синдикати ће овим скупом својим суграђанима и јавности на још један, симболичан начин, упознати са разлозима који су нашу просвету довели до најнижих грана, наставничку професију до бесмисла, а просветне раднике до руба сиромаштва. Пошто нам ништа више и нико више не може помоћи, обратићемо се нашем светитељу и просветитељу, то нам је једино и преостало!

http://www.fbg.org.rs/svetosavska-akademija-pod-vedrim-nebom/#.VMX8bNKG-Jd


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3dg



Categories: Вести над вестима

4 replies

  1. УСКЛИКНИМО С ЉУБАВЉУ!
    Појавили су се неки коментари у јавности, па и од неких просвјетара типа: да ли је то све што синдикат може, шта ће нам религија и слично. Мој став је супротан: „атеистичка религија тржишта“ (о којој сјајно пише Д. Фузаро у најновијем Печату) и аморална власт Србије уништавају систематски образовање и васпитање у нашој земљи. Од чини ми се 1808. прво у Земуну праве се Светосавске академије школске, мада је и у 18. вијеку у Карловачкој митрополији Свети био школски патрон. Сава Текелија и Матица српска су учврстиле тај култ, од 1838. када је почело уређење школа у Кнежевини Србији званична је школска слава у Црној Гори нешто касније када је дивни прота Милан Костић установио под Господарем Николом Богословско-учитељску школу и мрежу основних школа заснованих на тада најсавременијим педагошким принципима захваљујући великој заборављеној личности наше културе др Ђорђу Натошевићу.
    Светосавске бесједе биле су прилика да се прикупе средства за школски фонд, на Великој школи да ректори у 19. вијеку у присуству краља и митрополита одрже кључна предавања која су касније публикована као посебне књиге. Између два рата није било неуобичајено да се око исте теме „феминистићког питања“ нпр. нађу заједно ректор и професори са патријархом Димитријем. Било је мног интелектуалаца (напомињем једног заборављеног професора др Првоша Сланкаменца), који су тврдили да ми под Свјетосавски академијама више славимо Доситејево рационалистичко просветитељство него светитеља. У томе је било истине. Новије студије В. Вукашиновића и Ђорђа Јанића показују да је уобичајена шема коојом се приказује српска култура у два блекства: Растково у манастир и Доситејево из манастира, погрешна и да између њих не постоји такав јаз.
    Под комунизмом ђеца чији су родитељи смјели у цркви би послије литургије декламовала и добијала скромне пакетиће. Када је настало „отварање према Цркви“ Богословски факултет је правио дивне Светосавске академије као „продужене литургије“.
    Одкако је Министарство просвјете преузело организацију академија у Сава-центру, истина награди се неки заслужан сеоски учитељ, ђак за углед и увијек се провуче неки административац експерт, приказује се несадржајни програм, кога ђаци не могу да прате. У школама се истина реже колач, али се послије прослава претвори у „опуштање запослених“ („Мајстори, мајстори“)
    Зато је ова акција историјска. Сјутра сви на Вралар да ускликнемо с љубављу нашим учитељицама, учитељкама, професоркама и професорима.

  2. Нису нам рекли у колико сати!

  3. @слободан млинаревић

    Од организатора смо сазнали да је молебан сутра у 17 сати испред Храма.

  4. „Прво зборно место је плато испред Светосавског храма, одакле ће се Светосавска шетња наставити преко Славије и Теразија до Трга Републике“
    Нешто се не слаже?.

Оставите коментар