Вилијам Валичела: Како објаснити левичарску толеранцију милитантног ислама

(Maverick Philosopher, 8. 1. 2015)

bill-valicelallaОд 1789. наовамо, одређујућа карактеристика левице је непријатељство према религији, посебно њеној институционализованој форми. То је ишло заједно са прихватањем просветитељских вредности као што су лична слобода, вера у разум и једнакост, укључујући ону између раса и полова. Последња ствар коју би неко очекивао од левице је сврставање уз милитантни ислам са његовом филозофски несофистицираном религиозношћу на граници са сујеверјем, његовим тоталитарним морализмом и противљењем једнакости полова.

Зашто су онда радикални левичари меки према милитантном исламу? Вредности које исповедају прогресивци су антитеза исламистичким, и прилично је јасно да – ако би исламисти добили оно што желе, речју завођење исламских закона у целом свету – наши драги прогресивци врло брзо остају без главе. Не мислим да они теже да живе под шеријатом, где се каменовање не схвата нимало метафорички. Шта онда може да објасни ову бизарну сагласност?

  1. Једна додирна тачка је што су и радикални левичари и исламисти тоталитарни. Као што је Дејвид Хоровиц написао у књизи Unholy Alliance: Radical Islam and the American Left (Regnery, 2004): „Оба покрета су тоталитарна у својој жељи да протегну револуционарни закон у сферу приватног живота, и оба су захтевна у правди коју спроводе и нивоу лојалности коју захтевају.“ (стр. 124)
  2. Хоровиц указује на још једну сличност када пише: „Радикални исламисти верују да освајањем нација и спровођењем шеријата они припремају свет за Алаха. Социјалисти верују у коришћење државне моћи и насилних средстава како би се елиминисало приватно власништво и свет увео у златно доба.“

Можда можемо да кажемо да је утопијанизам на левици квазирелигија која обухвата и секуларну есхатологију. Левичарски сан о есхатону који се постиже искључиво људским напорима је миленаристичка држава за коју може да се каже да је награда у будућности уместо награде на оном свету. Када се постигне миленаристичка држава религија у свом традиционалном облику ће ишчезнути. Њено наркотичко дејство више неће бити потребно. Религија је симптом потчињености  створења (Маркс), симптом који се појавио као последица контингентне социоекономске структуре коју треба превазићи. Када се она превазиђе, религија ће ишчезнути.

  1. Ово нам омогућава да објаснимо зашто секуларистички радикали не узимају за озбиљно религиозну патологију радикалног ислама. „Секуларни радикал верује да је религија сама по себи испољавање мизерије овога света, за шта је у крајњој инстанци одговорна капиталистичка својина.“ (129) Збацивање капиталистичке Америке ће елиминисати потребу за религијом. Ово „ће ослободити исламске фанатике од потребе да буду исламски и да буду фанатици“. (130)

Надовезујући се на Хоровицево запажање, додао бих да левичари у својој наивности не успевају да схвате да религија, без обзира како у крајњој линији разрешимо питање њене валидности или невалидности, има дубоке корене у људској природи. Како је Шопенхауер запазио, човек је метафизичка животиња, и религија је један израз те метафизичке потребе. Сваки храм, црква и џамија је доказ да је човек animal metaphysicum. Као таква, религија није само контигентна последица контингентне мизерије коју ствара стање у друштву. Напротив, укорењена у људској природи, религија је одговор на мизерију, на осећај напуштености и потребу за значењем које су есенцијалан део људске ситуације као такве, ситуације која суштински не може бити побољшана људским настојањима, личним или колективним. Без обзира да ли религија може да обезбеди оно што обећава, она је одговор на трајну и неизбрисиву људску потребу за значењем и сврхом, потребу за коју само утописта може да мисли да ће бити задовољена у друштвеном уређењу које ће бити досегнуто искључиво људским напорима.

У својој опасној наивности, левичари мисле да могу да употребе радикални ислам као помоћ у уништењу капиталистичких САД, и да ће, када то буде постигнуто радикални ислам ишчезнути. Али пре ће они ишчезнути него исламски фанатици. Они мисле да могу да употребе истинску фашистички теократију како би победили „фашистичку теократију“ САД. Само се заваравају.

Битишући у свој утопијском Wolkenskukuheim – да употребим ову дивну реч коју сам пронашао код Шопенхауера а која означава својеврсну земљу дембелију – радикални левичари греше у вези са религијом, греше о људској природи, греше о терористичкој претњи, греше о „фашистичкој теократији“ конзервативаца, греше о економији; укратко, греше о стварности.

Левичари су заблудели негатори стварности. Сада када су они у нашој влади, ми смо у смртној опасности. Искрено се надам да људима није потребан „нуклеарни инцидент“ да би се разбудили. Због политичке коректности можете бити убијени.

Вилијам Валичела (William F. Vallicella) је амерички филозоф и аутор блога Maverick Philosopher

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-36h



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Данас ми скренуше пажњу на две словне омашке у тексту па да пренесем: “истинску фашистички теократију“ – овде треба истинску фашистичку теократију.

    Битишући у свој – овде треба “у свом“ (БПВ).

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s