Јован Пејин: Премијер и „жртве“ у Бачкој

Присуством премијера Србије, Вучића, обележавању Дана мртвих, поменута комеморацију је уздигнута на највиши степен политичке представе на међународном нивоу. Тиме су мађарски ратни злочинци изузети од других

Jovan-Pejin-240Празник Дан мртвих на који се наши римокатолички суседи окупљају на гробљима и сећају својих покојника, ове године у Суботици обележен је на посебан начин. Наиме и премијер Србије Александар Вучић дошао је у Суботицу ради посете тамошњем „Сенћанском гробљу“ у намери да присуствује комеморацији. Дао је посебан значај чину „сећања на жртве страдале првих дана партизанске власти после ослобођења града“, 1944. године. Организатори свечаности били су локална самоуправа и Савез војвођанских Мађара. Они су високо оценили долазак премијера Србије, оценивши речима да је држава признала жртву!

Ове речу о признању жртава изреченe су у присуству политичара, представника амбасада Мађарске и Хрватске, конзулата и мањинских удружења и организација. Представа је била комплетна поред споменика „Птица сломљених крила“ и зида са уклесаним именима жртава међу којима, поред мађарских, има имена „Буњеваца, Хрвата и Јевреја“.

Присуством премијера Србије, Вучића, обележавању Дана мртвих, поменута комеморацију је уздигнута на највиши степен политичке представе на међународном нивоу. Тиме су мађарски ратни злочинци изузети од других пошто су овим изузимањем они преведени у мање злочинци од Немаца и Хрвата, а злочинци су партизани!

Нисам од оних који верују у непогрешивост НОБ-а, револуције и партизана. Напротив због бројних идеолошких политикантских фалсификата у историографији рата 1941-1945. године и идеолошке злоупотреби архивске грађе сматрам да треба извршити озбиљну критику историје ради утврђивања истине. Али овај чин изузимање мађарских ратних злочинаца задире најдубље у међунационалне односе у Војводини и појачава стално присутну националну напетост.

Присуство Иштвана Пастора и Александра Вучића на комеморацији ради „отклањања баријера које су постојале“ дан уочи гласања у скупштини Војводини о реконструкцији покрајинске владе је показатељ вишеструког неразумевања укупне политике која се води у Србији, а која још увек стење под наметнутим старомодним титоистичким антисрпским политичким наслеђем чији је симбол Аутономна покрајина Војводина!

1-vucic-polaze-cvece

Иштван Патор, председник скупштине Војводине, неће да „шминка мртваца“ али зато улепшава последице мађарске окупације и угронацистичке политике у Бачкој 1941-1944. године и тиме нарушава суверенитет Србије у садејству, ни мање ни више, са председником владе Александром Вучићем.

Актуелна реконстукција владе Бојана Пајтића је практични корак сепаратиста и присталица „европске Војводине“, читати „Војводине регије ЕУ“, без суверенитета и државног интегритета Србије. Зато обраћање премијера Вучића окупљенима на гробљу у Суботици можемо да тумачимо као удвориштво мађарској мањини, уверен да ће са СВМ успети да сруши нелегитимну Пајтићеву владу. Цена за војвођанске Србе и Србију сувише висока!

Вучић је погрешно поменуо Милоша Црњанског који није угарско-мађарски писац а још више је погрешио поменом аутора песме „Устајте Мађари“ Александра Петровића, Петефи Шандора! Овај други поред све песничке славе, а чију песму о нечешљаној глави која вири из чађаве механе на крај села Срби радо певају, није близак Србима који га гледају исто као на генерала Дамјанич Јаноша или Јована Дамјанића који је направио покољ српског живља у бачком и банатском Потисју 1848. године и рекао, парафразираћу – побићу све Раце, па ћу и сам да се убијем.

Паушална оптужба елите мађарске мањине у Србији да су Титови партизани, а сада само партизани, извршили ратни злочин кажњавањем – немзетера, левенти, чланове партије мађарских нациста Стреласти крстови и Турански ловци, сараднике мађарске обавештајне службе „Кемелхирато“, а затим и грађанских угронацистичких организација који не само што су Хортијеве хонведе 1941. године   свечано дочекали него су их водили у лов на Србе подстрекавајући их речима и ракијом на злочине. Само у Суботици и околини остала је тајна судбина око 5000 Срба. Исти ти који су одушевљено дочекали окупаторску војску а затим тужакали своје суседе друге вере и нације, исто су поновили јануара 1942. године. Истини за вољу све су радили на своју руку, али уживали су подршку мађарске државе, њене владе, војске, полиције и благослов римокатоличких и протестантских свештеника и прелата.

Сам председника ратне владе Мађарске, Ласло Бардоши, на суђењу 1946. године изјавио је, правдајући етничко чишћење, да покољ, логорисање и протеривање Срба са окупиране територије Бачке и Барање је изведено у интересу мађарског народа да се сачува његово јединство и у складу са ставом јавног мњења Мађарске.

ptica-slomljenih-krila-4

Најновија обнова угронацизма у суседној Мађарској, као демократског процеса, дала је подстрек да се исти прелије у Србију и друге суседне земље. Балинт Пастор, син Иштвана Пастора, такође политичар, јавно се декларисао ступањем у чланство суботичког угронацистичког огранка „Омладински покрет 64 жупанија“. Касније је покушао да се оправда и одбаци чланство, али његов захтев у Скупштини Србије за рехабилитацијом протераних Мађара и фолксдојчера из два насеља у јужној Бачкој где је изведена Рација 1942. године доводи његов накнадни став у сумњу. А онда, отац, угледан и мудар, Иштван Пастор доводи на Сенћанско гробље у Суботици премијера Србије Александра Вучића да се поклони „жртвама партизанске одмазде“ међу којима можда и има недужних, морамо да се оградимо од било какве паушалне осуде, али већина наведених није!

Зар нису са списка имена уклесаних на плочи In memoriam постављених на зиду на Сенћанском гробљу прочитана имена убица? О томе је пре кратког времена у београдском листу „Вечерње новости“ објављена изјава и фотографија оштећене особе која је указала на име убице свога оца. Јавно су потомци жртава показали имена убица, којима се, каква несмотреност, на Дан мртвих 2014. године између осталих поклонио и премијер Србије Вучић.

Политичар ће, наравно, одбити овакву тезу и рећи да није тачна или да је бесмислена. Притом ће изјавити да тврдња увређене и оштеђене родбине, Срба, није тачна. Прећи ће преко чињенице да је спомен-плоча In memoriam настала на основу сведочења ожалошћене родбине Мађара која сматра да је учешће њихових најближих у оружаној акцији иза леђа Југословенске војске априла 1941. године патриотски чин. Тиме се, такође и сарадња са организацијом „Кемелхирато“ и учешће у геноциду 1942. године апсолутно минимизира и, које ироније, представља као чин за понос! Зато сумњамо да међу именима на списку In memoriam, има и оних који су као војници хонведског генерала Јене Густава остали у снегу и леду код Вороњежа у сукобима са Црвеном армијом 1942. године.

Због почињених злочина које су извршили мађарски мањинци као немзетери, левенте и припадници полицијских снага и обавештајне службе „Кемелхирато“ а иза којих је стајала мађарска држава, Совјети су сматрали да је Мађарска крива за почињене ратне злочине и да треба да сноси одговорност исто као Немачка.

Под утицејем Европске уније став о одговрности Немачке и сателита за ратне злочине је промењен и разматра се могућност да се изврши рехабилитација осуђених ратних злочинаца. Рехабилитацијом би се правно и историјски променио њихов статус, а у Србији би ратни злочинци Мађари, Немци, Хрвати, Арбанаси, Бугари и други постали жртве српског терора! Рад судова би се прогласио за нелегалан а кажњавање ратних злочинаца за правни и историјски злочин.

vucic-su

Иштван Пастор и Александар Вучић имају, сваки своје политичке разлоге за учешће на комеморацији на Дан мртвих на Сенћанском гробљу у Суботици 2. новембра 2014. године. Први, веома вешто, а да га нико не примећује, врши хомогенизацију мађарске мањине у Србији, а други вероватно у намери да у сарадњи са Иштваном Пастором без обзира на цену „има политички рачун“ око рушења Пајтићеве владе, односно спречавање њене реконструкције у чему није успео. Влада Бојана Пајтића мора пасти јер она није легитимна и не само што није легитимна већ спроводи мере које су супротне Уставу Републике Србије и у директном сукобу са већином српског становништва Покрајине и ставом бирача.

Ово је осврт само на део питања око комеморације у Суботици и тек неке недоумице које је овај непромишљени гест премијера наметнуо.

Оба поменута политичара, што је врло важно да подвучемо, дисквалификују одлуке Савезника, које је прихватила и Југославија о кажњавању ратних злочинаца а казне су у ратним условима сурове. Најтеже је то што дисквалификују рад југословенских судова и судија војних и цивилних на ослобођеној територији октобар 1944-март 1945. године. При томе занемарују и изостављају чињенице да ни једно лице процесуирано због извршеног ратног злочина није било невино.

Са друге стране Александар Вучић као да не зна или намерно прелази прагматично преко чињенице да Мађарска, а са њом и мађарска национална мањина, простор Војводине упорно од 1920. године накнданим образложењем назива Делвидек, односно, Јужни крај. Овим преименовањем једноставно не признаје међународне границе и право српског народа Баната, Бачке, Барање и Срема на његову исконску територију и на самоопредељење које су им гарантовале силе Антанте и Србија 1918. године, а потом 1947, силе победнице над Осовином приликом склапања мировног уговора у Паризу. Овим преименовањем Војводине у „Јужни крај“, Мађарска покушава да избрише да су Угри овај „Јужни крај“, Банат, Бачку, Барању, Срем па и Славонију називали Рацорсаг-Србија и ово име уписивано је у оновременим географским картама Угарске. Наметање новог имена је покушај брисања континуитета живота српског народа на реченим територијама.

Иначе, брисање српског континуитета на реченим територијама вршено је дуготрајним процесима – мађаризацијом, геноцидом и на крају аутономијом Војводине у Србији. Врхунац је учешће премијера Вучића на комеморацији за Дан мртвих праћен задовољним изразом лица Иштвана Пастора којим показује да је надмудрио и надиграо свога госта. Он веома добро зна зашта га је и са којим циљем довео пред споменик „Птица сломљених крила“!

Иштван Пастор је прихватио став да се не меша у српско-српске послове а за узврат да добије гостовање Александра Вучића у Суботицу на Дан мртвих.

vucicc

Није овде реч о обарању Пајтићеве владе или спречавања њене реконструкције. Реч је о сепаратизму у Војводини, који је, немојмо да се заваравамо, опасан по безбедност српског народа у целини. Зачет је тобож на идеолошкој и класној основи 1944. године, а спроводили су га „марксисти“ шегрти, калфе, разне занатлије, несвршени ђаци и студенти којима је призната висока школска спрема! Иза аутономије су стале оне силе које су довеле Броза у Србију, а које су уједињење Баната, Бачке, Барање и Срема на челу са Лојдом Џорџом узеле „к знању“ 1918. године и никада нису опростили Србији рушење Аустро-Угарске.

Мађарска је заинтересована да штити своју националну мањину у суседним земљама. Једна политичка мера мађарске државе је ослобођење мањине од кривице за антисрпску пропаганду и почињене злочине. Идеална прилика је Дан мртвих 2014. године и поклоњење премијера Србије наводним невиним жртвама Мађара који су као ратни злочинци процесуирани и кажњени на најтеже или временске казне. Не сумњамо да није било али ни једно лице изведено пред суд није било без неке кривице. Проблем су логори у које су смештени деложирани становници неких насеља, што је била изнуђена мера да не би дошло до самовљног вршења правде над онима који нису били умешани у злочине немзетера, њихових најближих! Ово треба јавно рећи, а не да влада Србије доноси паушално ослобођење од сваке кривице протераног становништва.

Иштван Пастор са СВМ уздржао се од гласања за реконструкцију Пајтићеве владе. То је   штета мања од користи у политичкој трговини коју је „зарадио“ поклоњењем премијера Србије Александра Вучића споменику „Птица сломљених крила“ и списку са плоче In memoriam на Сенћанском гробљу у Суботици Лета Господњег 2014. Пастор је постигао циљ, додао је камичак на ваги оптужбе против Срба и партизанске војске због извршене правде над ратним злочинцима немзетерима и фолксдојчерима а овај став има дубље значење – ко је извршио геноцид тај нема право на територије! Нека се премијер Србије Александар Вучић замисли због поклоњења а исто тако и чланови Владе због непромишљене одлуке, прво: што је остао у празном простору између Пастора и Пајтића; друго: да ли је поклоњење на „Сенћанском гробљу“ прече као дневно политички интерес или интерес нације и државе, и треће: да му се придруже и чланови ладе непромишљеном одлуком!

Откуда пракса и потреба да државници Србије иду на поклоњење ратним злочинцима. Да ли је борба за власт преча од националног интереса и личног достојанства. Ако то није, да ли се ради о недовољном познавању историје односа Србије и Мађарске?

(Сајт Двери, 26. 11. 2014)



Categories: Преносимо

14 replies

  1. U ovom trenutku vrlo zategnutih odnosa izmedju Istoka i Zapada, varnica moze da skoci bas u Srbiji ili oko Srbije (kao u I Sv ratu).
    Secajuci se madjarskih napada u oba Sv rata, treba s njima imati dobre odnose.

  2. Пре три недеље у Сиригу (добровољачком колонистичком месту код Новог Сада) је одржан „округли сто“ са темом „Добровољачки покрет у првом светском рату“, у организацији „Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – ВИДОВДАН“ Сириг. На жалост, посета скупу је била врло слаба. Но, у публици је био и г. Јован Пејин. И, укратко, у дискусији која је уследила дошло је до „варничења“ управо на питањима која дотичу проблем из написа. Тако смо се историчар Јован Пејин и моја маленкост спонтано нашли на истој страни.
    Шта је поента?
    Не можемо ми ништа да учинимо ако чак и у оваквим удружењима и стручним круговима видно провејава аутономаштво, или можда не разумеју или их у опште не тангира проблематика о којој говори Јован Пејин.

  3. ovaj spomenik treba da bude opomena,sta se moze desiti ako opet madjari budu na pogresnoj strani.

  4. Ово је прилика, да размислимо о инсистирању на комунистима „зликовцима“, које се толико често понавља. Ако ми сами тврдимо, да су комунисти били зликовци, зар није нормално, да Мађари сада доказују своју „невиност“. Па страдали су од комуниста, које и Срби проглашавају за зликовце. То је слично и са питањем реституције. Када је доношен одговарајући закон, нико није размишљао, да ће то подразумевати и поврћај непокретности Мађарима, Немцима и осталима, којима је имовина одузимана и по основу непријатељског односа према држави у којој су живели. Слична се питања постављају и када је реч о ревизији пресуда из времена „злочиначког“ Брозовог режима. И на крају имамо, да нацисти, фашисти и слично поново јашу! А у Уједиљеним нацијама наши „пријатељи“, пардон Моћникови, Амери, Еуропа гласају против руске резолуције поводом повампиреног фашизма у Еуропи.

  5. Не треба ову тему злоупотребљавати да би се опрали титоисти.
    Чињеница је да Србија, ни као део ФНРЈ ни као независна држава није имала никакву улогу у ономе што се дешавало у Војводини наком уласка патризана. Тада беше „војна управа“. Зашто наши државници сваљују на плећа српског народа, нешто за шта ни случајно не може бити крив? Па још горе – тако олако се прихвата свака оптужба од стране Мађара. Коначно, истом приликом су ликвидирани и Срби. Ко ће за те злочине да се извине?
    Ето вам овде мало конкретније о чему се ради.
    http://www.srpskikulturniklub.com/vojvodjanske-ustase

    Што се немачке имовине тиче, то су Тито и Брант „пребили“, тако да нема бојазни.

  6. @Нимбус
    Ја сам покушао, да скренем пажњу до чега доводе претеривања. Ви сада мене упућујете на још веће претеривање!!??
    Аутор текста је сигурно ближи схватањима Српског културног клуба и Вашим, али је и поред тога написао: „Оба поменута политичара, што је врло важно да подвучемо, дисквалификују одлуке Савезника, које је прихватила и Југославија о кажњавању ратних злочинаца а казне су у ратним условима сурове. Најтеже је то што дисквалификују рад југословенских судова и судија војних и цивилних на ослобођеној територији октобар 1944-март 1945. године. При томе занемарују и изостављају чињенице да ни једно лице процесуирано због извршеног ратног злочина није било невино.“ То сте изгледа прескочили.
    Што се тиче Бранта и Тита, мислите ли, да ће Еуропа много да се обазире на тај „споразум“ између два појединца? Или ће, да помогне, да се то реши у корист њених чланова? Да ли се Еуропа „држи ко пијан плота“ и других споразума? Уосталом, тај споразум у облику међудржавног споразума, чини ми се и да не постоји.

  7. Ја упорно упозоравам да је крајње неразумно бранити партизане. Поновићу: Шта има Србија да се извињава за могуће и/или стварне злочине, за које ни у ком случају није могла бити одговорна?

    Тито јесте направио споразум са Брантом, само што је исти проглашен за државну тајну. Тако је Тито могао да подели „кредит“ који је добио од Немаца по свом нахођењу, а не онима који су заиста страдали. Истовремено, Немачка је новчано обештетила „Дунавске Швабе“. Зато је, колико сам упознат, поднето свега шездесетак захтева за реституцију имовине од стране Немаца, и то у главном из Аустрије.

    Наравно, Немачка може погазити сваки уговор. Али, Немачка може уценити Србију на било који други начин. Ја лично не ценим да је одузета имовина Шваба њихово главно „тајно оружје“, зато што се исто догодило и у другим државама. Како ће тај проблем да поставе сепаратно за Србију, а не и за Чешку или Пољску? Уз то, може се потегнути са наше стране неисплаћена ратна одштета из оба светска рата, тако да је то за њих прилично компликовано.

    Али, пазите, поново опомињем, они „геноцид“ над Дунавским Швабама могу без по муке доказати. Можете Ви цитирати кога хоћете, али, само у логору Книћанин умрло је због нехуманих услова преко 12.000 Немаца, и то искључиво цивила – деце, жена и стараца, пошто су они који су били криви ( око 150.000) на време утекли. И то јесте потенцијално огромна опасност.

    Ситуација са мађарском мањином је знатно друкчија, па ту јесте и питање шта има да се извињавамо за кажњавање злочинаца, док они неће да процесуирају типове попут Кепира чије злочине не оспоравају већ цинично образлажу да „у време извршења такво кривично дело није постојало у мађарским законима“. Али, ни ту није упутно да се испрсимо као наследници комуниста.

    Дакле, ја мислим да је у животном интересу Срба дистарнцирање од Тита и партизана.

  8. @Kumulus, stratus, cirus i drugi oblaci
    Zgradu Opštine Savski Venac, povodom nedavne proslave 70-ogodišnjice oslobodjenja Beograda, ukrašava ogroman poster partizanke sa „maksimom“ u ruci i titovkom sa zvezdom petokrakom na glavi!
    Bio sam zaprepašćen neočekivanim prizorom, ali mi je bilo drago!
    Da se distanciram od svog pokojnog oca, koji je 1944. kako 17-ogodišnjak vijao Nemce preko Sremskog fronta, sve do Trsta?!
    Da li ste Vi normalni?

  9. @Нимбус
    Нисам ја повлађивао глупим поступцима појединаца из власти! Да ли ја сада Вама треба да кажем да је Ваш коментар такав и такав, као што Ви тврдите, да је нешто „неразумно“. С обзиром, да „знате“ колико је Брантове лове и на шта, Тито и „његови“ потрошили, мора да знате и колико је тих „проклетих“ партизана било 1944/45.? И сада би Ви да их „стручно“ избришете? Као што рече, Анђелковић била је маса ПАРТИЗАНА, који нису били комунисти, што заборављате! Ако има смисла и потребе, разумљиво је нападати комунисте, с обзиром на могућност идеолошког супростављања, али партизане!!?? Случајно је и моја мајка, нешто старија. била на Сремском фронту, а није била комуниста.
    Чуди ме, да сте тако склони да верујете у „честите“ намере Еуропе, а не тако давно превеслаше Горбачова, а колико јуче споразум из Минска.

  10. Лако бих ја одговорио напаљеним комсомолцима, али нисам расположен да г. Александар Лазић реактивира своје вештине сечења коментара својим титанијумским маказицама којих се сећамо са НСПМ.

    Miroslav Andjelković said:

    „Da se distanciram od svog pokojnog oca, koji je 1944. kako 17-ogodišnjak vijao Nemce preko Sremskog fronta, sve do Trsta?!“
    Ма не сумњано да су Немци бежали од таквог јунака.
    Не бих те присиљавао да се дистанцираш од оца, који је тако херојски терао Немце до Трста покоран аустроугарском каплару, као што се не можеш, ни да хоћеш, дистанцирати од оних који су од Београда направили гробницу, запосели виле на Дедињу где су своје „личко блато са чизама брисали о постељину“.
    Што ти је срце од среће заиграло кад си видео “ ogroman poster partizanke sa „maksimom“ u ruci i titovkom sa zvezdom petokrakom na glavi!“ Исто те размем.
    Само што те такво заигравање срца дисквалификује као саговорника, а као Србина своди на ниво Марка Месића, једног од дичних ослободилаца Београда од Срба, па даље све до Трста.

    Слободан Млинаревић: „…Чуди ме, да сте тако склони да верујете у „честите“ намере Еуропе, а не тако давно превеслаше Горбачова, а колико јуче споразум из Минска….“
    ??????????????!!!!!!!!!!!!!!!!!!
    Где си то прочитао, друже политруче?
    Напротив, ја мислим да Запад хоће да изврши „коначно решење“ над Србима. Па, управо око тога је постављено питање везано за горњи текст, на у првом посту поменутом „округлом столу“. Елем, основна теза мог тада постављеног питања је била да постоји вертикала геноцида над Србима од WW1 па до данас. Да се тај продужени и понављани геноцид мора спречити јер ће бити реализован до краја. Да власти у Србији од `44 заправо потичу од аустроугара који су се премундурили у титоисте са примесама усташтва, па се од њих не може очекивати заштита Српског народа. Не можете очекивати од Вучића, Вулина, Тадића, Чанка, Ђинђића…(списак је фактички бесконачан) да штите српске интересе. Свима њима срце игра или је играло кад виде постер са петокраком. И свима су им у ранијем кољену ђедови били аустроугарски солдати или црногорски зеленаши, што му дође на исто. Па сам скренуо пажњу да управо удружења потомака и поштовалаца српских ратника-солунаца треба да се свом снагом ангажују управо око заштите тих виталних српских интереса. Нема ко други. Одговор који сам добио од назочних историчара је био немушт и љигав. Једино је г. Јован Пејин разумео о чему говорим.
    Нарано, ви исто „не разумете питање“ јер се једино бојите за имовину коју сте отели, а да ли ћете живети као Срби или нешто друго, заболе вас.

  11. @тмурном облаку

    Његош:

    “Без будалах тупога погледа,

    би л’ умови могли блистат св’јетли“?

  12. Мирослав Анђелковић said:

    @тмурном облаку

    Његош:

    “Без будалах тупога погледа,

    би л’ умови могли блистат св’јетли“?
    ….

    Ко на примјер бистави ум партизана Тода Куртовића.

    Тупо гледање и јесте тупо зато што тупи гледач не види да је Нимбус сјајни ореол над главом светаца.

    Па зато сам и узео овај надимак – да брзо раздвојим простаке од људи са којима се може разговарати.

  13. @Нимбус
    Над главом напу(в=х)аног разметљивца може бити да се види облачић cumulonimbus његових ис(п=д)увних гасова!
    Проглашавати смрдљиви облачић ореолом свеца не може се сматрати, ничим другим до, СВЕТОГРЂЕМ!!

Оставите коментар