Ова прича о тзв. босанчици не може да се односи на Кулинову повељу из још једног разлога – повеља није писана брзописним типом ћирилице већ уставном ћирилицом, којом су писали и православни Срби у Србији и ван ње
српски језик
Рада Стијовић: Косовац, не Косовар
Ваљевац је од Ваљево, Јањевац од Јањево, Смедеревац од Смедерево, Панчевац од Панчево, Браничевац од Браничево, Тетовац од Тетово и сл. Тако је и Косовац од Косово
Милош Милићевић: Границе српског језика
Очигледно се покушава створити слика света у којој авнојевске границе бивших република постају границе језика
Институт за европске студије: Позив на Светосавско предавање проф. др Рајне Драгићевић „Српски језик у огледалу стварности“
Предавање ће се одржати на Светог Саву, у 12 часова
Бранко Д. П. Вукичевић: Како се краде пажња
Могло се прочитати да је „жена катарског шеика украла сву пажњу на отварању првенства”. Зар није боље рећи да је „жена катарског шеика привукла пажњу свих на отварању првенства”?
Александар Ћеклић: Инословије
Овде се види дубина и божански план српског језика, где једноћа и другост нису супротстављени већ произилазе из истог корена ино
Миша Ђурковић: Да се традиционалним Србима признају права мањина у Србији!
Моја теза је да ја и остали који су остали у деветнаестом веку с једне и Тасовци с друге стране не припадамо истом народу и да је за нас једина нада да се и формално поделимо
Горан М. Јанићијевић: „Великанке“ или Унижавање српског језика и културе
Зар уместо „великанки“ није могла бити употребљена нека прикладнија формулација попут „Велике жене српске културе“, „Хероине српске културе“ или „Диве српске културе“ и на тај начин сачувати достојанство поменутих жена
Александар Милановић: Српски језик, књижевност и култура над амбисом?
У част преминулог др Александра Јовановића (1949–2021) говорио његов дугогодишњи сарадник др Александар Милановић, редовни професор Филолошког факултета
Хрватски институт за језик и језикословље: Србија нема европску културу и наслеђе, зато присваја хрватску
Институт реагује на недавно усвојени „Закон о културном наслеђу“ у којем се наводи да „издања дубровачке књижевности, припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином“
Бранко Д. П. Вукичевић: Шта је хаб
Ми за то имамо савршен превод – реч „чвор” (саобраћајни чвор)
Представљен први санскртско-српски речник
Наши најбољи лингвисти су запазили велику сличност српског и санскрта, неки су утврдили да су негде и једном били један језик
Веселин Матовић: Језичко питање у црногорском коалиционом троуглу
Име српског језика напрасно нестаје не само из тако успостављеног имена наставног предмета него уопште – из рјечника школске омладине
Љиљана Бегенишић: Граматика српског за осми разред највећи политички проблем Хрватима
Сви су се послужили са шведског стола на коме је био сервиран српски језик, рекао је лингвиста Слободан Реметић
Бранко Д. П. Вукичевић: Чиме се бави фацилитатор
Појавила су се разна тумачења као што су: омогућивач, помагач, медијатор, брокер…
Милан Ружић: Ко и због чега заговара упокојење ћирилице
Поставља се питање шта значи Устав Републике Србије у којем јасно пише да је ћирилица једино службено писмо, ако тај устав не прате други законски акти
Војислав М. Станојчић: Српско писмо и Хелсиншки одбор за људска права
Ма колико усвајање Закона о српском језику и писму изгледало поразно по Хелсиншки одбор и остале алергичне на српску ћирилицу, не би требало журити са закључцима
Бранко Д. П. Вукичевић: Која је корист од бенефита
Реч бенефит можемо заменити неком од наших речи као што су: корист, добит, олакшица, повластица и привилегија
Скупштине Србије и Републике Српске усвојиле законе о заштити ћириличког писма
Владе Српске и Србије одлучиле су да заједнички празнују 15. септембра, на дан када је пре 103 године у Првом светском рату пробијен Солунски фронт
Веселин Матовић: И диктатори су дијелили бесплатне уџбенике
Како би изгледало да је, након ослобођења 1918, нова власт, исте те аустријске уџбенике оставила и даље у употреби, макар их раздијелила ученицима бесплатно, као и у вријеме окупације
Хелсиншки одбор: Ћирилица не сме бити средство принуде и застрашивања
Проглашењем за једино и аутохтоно српско писмо ћирилица постала фактор снажне националистичке мобилизације и средство принуде и застрашивања грађана, стоји у саопштењу
Матица српска: Закон о родној равноправности треба укинути и донети нов
Недопустива је облигаторност у употреби ‘родно осетљивог језика’, уз увођење цензуре, вербалног деликта и драконских казни, наводи Матица српска
Андреја Мирицки: „Дан устанка“
Што да се слави Ивањдан / кад може „дан устанка“
Горан Белојевић: Ћирилица влада на српским гробљима
Срби треба да се призову памети и врате се у породицу народа којима је ћирилица искључиво писмо
Владимир Станимировић: Убијање српског језика
Али ја да будем убичица свога мужа?! Па ја ни мравицу не бих згазила! Чули сте шта сведокиње кажу. И вештиц… хоћу да кажем вештакиња, госпођа психолошкиња, у свом исказу јасна је да нисам кривкиња
Чедо Недељковић: Грбаљ у старим ћириличким документима
О томе колико су Грбљани емотивно срасли са својим језиком најубедљивије говоре захтеви грбаљских кнежева провидурима да им дописе достављају нa српском језику
Војислав М. Станојчић: „НАДА“ за српски језик и писмо или Оптимизам без покрића
Намера Коалиције НАДА је, несумњиво, за сваку похвалу. Поднеће свој предлог Народној скупштини, она ће да га усвоји, и ето спаса за српски језик и писмо
Епископ бачки Иринеј: Живи језик живог народа надживеће декрете
Чему, уместо разликовања, упорно језичко и свако друго раздвајање „родова”, да не кажемо баш „џендерâ”?
Часлав Копривица: „Осјећајност“ без разума или О неототалитарним пријетњама из законског канонизовања „родне Истине“ у Србији
„Уродњавање“ је на идеолошком новоговору којим је написан Закон шифра за радикално „социоинжењерство“
Матица српска: Недопустиве формулације у Закону које обавезују службену употребу родно осетљивог језика
Уколико се у Закону инсистира на ОБАВЕЗИ приликом употребе родно осетљивог језика, поставља се питање да ли ће особе које само из непажње или незнања не употребе одговарајућу форму бити санкционисане
Рајна Драгићевић: Ћирилица показатељ за препознавање онога што представља српску баштину
Што се најстаријих речника тиче, нема сумње да у српску лексикографију спадају они који су написани ћирилицом, истакла професорка на Катедри за српски језик Филолошког факултета
Радмила Живковић: Насиље над језиком под плаштом родне (не)равноправности
Језик неће сачувати ни ВОЈНИКИЊЕ (ни војници), ни ПУКОВНИЦЕ (ни пуковници), ни ГЕНЕРАЛИЦЕ (ни генерали), тек неће ВОЈСКОВОТКИЊЕ (ни војсковође). Њега чува народ који њиме говори
Срето Танасић: У име идеологије жели се озаконити језички инжињеринг
Окупатори су забрањивали ћирилицу, а ови хоће да нам забране српски језик какав се развијао хиљаду година, рекао председник Одбора за стандардизацију српског језика
Гордана Чомић: Одбор за стандардизацију српског језика требало би да одлучи о женском роду назива
Могу да будем ‘архитектица’ и ‘архитектиња’, могу да будем шта год хоћу, јер правила нема, рекла министарка за људска права и друштвени дијалог
Бранко Д. П. Вукичевић: Откад закон има мапу пута
Прикладно значење речи Roadmap било би – стратешки пут