Александар Ћеклић: Инословије

Овде се види дубина и божански план српског језика, где једноћа и другост нису супротстављени већ произилазе из истог корена ино

Извор: ФБ Александра Ћеклића

У српскословенском језику каже се инок за монаха, инорог за једнорога, инокосан за самца, иночеди за јединородног. Поред овог првог значења где корен ино указује на једноћу, користи се и у речима чији је значење други, али не у смислу редног броја, већ у значењу остали, односно, што није ја или ми, што је другачије. Тако се за странце каже иноплеменици, за другу веру иноверци, за јертика инославник. Слично томе, и за АЛЕГОРИЈУ, стилску фигуру којом се нека појава изражава на дргачији начин, каже се – ИНОСЛОВИЈЕ.

Овде се види дубина и божански план српског језика, где једноћа и другост нису супротстављени већ произилазе из истог корена ино. Првоначални језик у себи носи божанску мудрост по којој други човек или странац, иноплеменик, није непријатељ већ је он само ДРУГачији.

Александар Ћеклић (Извор: Лична архива)

Аутор је самостални уметник који се бави повезом и рестаурацијом књига

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук профил Александра Ћеклића)


ИЗМЕНА: Исправљена редакцијска грешка у наслову и дорађен цео прилог (29. 4. 2022. у 11:47).



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , , , ,

6 replies

  1. Mozda je Bog imao neke planove sa srpskim jezikom, ali je Kopitar imao bolje :))) Elem, jos lepse je kad Rusi kazu: “ Помагаем друг другу“, mi bismo rekli „jedan drugom“, a ovde su obojica drugi drugom! А, sta tek reci za nasu drzavu, „наша страна“ i za putnika, lutalicu, nomada – странник! Lutalica i cudjenje, wanderer and wandering, странник и странствующий.Aristotel kaze da samo oslobodjen svakodnevnog rada, pa i politike, covek moze da se preda stranstvovanju, jer theoria bese ambasador u drugim „stranama“, a teoreticar stranac u sopstvenoj drzavi. Zato se Aristotel mucio da li je bolji teorijski ili politicki zivot!

  2. „…Lutalica i cudjenje, wanderer and wandering“

    Чудити се на енглеском је „to wonder“, па је тиме чуђење „wоndering“ а не „wandering“, што ће рећи да чуђење и лутање нису у директној фонетичкој вези.

    Иначе без обзира на замисли и планове Копитара и извршилачку ревност Вука срБски јесте сачувао много од Божанског.

    Узмимо само један основни термин везан за старозаветни приказ пада у Рају који је био прво *искушење“.

    У корену искушења је реч кушати, што на срБском значи пробати (јело) а на руском значи и дословце — јести.

    Значи, прво искушење је било „кушањем“ јела које је било забрањено. Испоставља се да је у Еви било нешто од руске наглости — јер је одмах јабуку појела, уместо да је само (о)кушала.

    Како год, Руси и Срби (браћа заувек) су у основним терминима свог језика сачували кључ за откривање дубоких значења која сежу до мистерија прапочетака створеног света…

  3. Hajde da cujemo nase vajne i hrabre lingviste koji s vremena na vreme svrate ovde – koji jezik je najstariji u Evropi, stariji od latinskog, ‘antickog’ grckog i hebrejskog i iz koga se razvio Sanskrit?

    7
    8
  4. @Don Kihot

    Srecom moja teza ne zavisi od etimologije, cak ni ruske, vec znacenja starogrcke reci theoria Andrea Wilson Nightingale: „On wandering and wondering“. Ona lutanje i cudjenje povezuje preko teorije i gledanja, kao temeljne forme saznanja.Mene theoria vise zanima kao kretanje, odlazak i povratak u grad ili u metaforama (da li su metafore) Parmenida i Platona o uspinjanju do istine i povratku medju ljude (zanimaju me ti vertikalni i horizontalni krugovi…) ili u teorijama utopija, zatvorenih drzava, ko sme, a ko ne sme da udje ili izadje iz grada.

    No, evo jednog pokusaja. Putnik-lutalica se vodi zvezdama, a i medju njima samima postoje zvezde-lutalice, sto izaziva cudjenje, wondering, ali i za-cudjujucu, wonderfull, lepotu zvezdanog neba.

  5. @Ovde, ovde i ovde

    Људском уму је својствено да лута, а док год лута да ли спознаје истину?

    Србљи за „лутати“ имају стару реч „блудити“. Онај који је заблудио (мислено) заплео се у мрежу сопствених обмана, он је „у заблуди“.

    Грубу форму заблуде напомиње сам корен речи — блуд, при чему блудничити значи (промискуитетно) лутати од једног до другог партнера.

    И блудник је као неки примитивни философ у потрази за спознајом. Спознајом оне врсте коју назначава стих „Адам позна жену своју Еву, и она затрудње…“.

    С тим што блудничењу „затрудњивање“ и следствено, рађање, није циљ. Блудничење (и блудник) своју сврху исцрпљује у спознаји (другог) која је бесплодна. Блудник остаје у заблуди…

    Философи су у перпетуалној заблуди јер лутају у бесконачном свету идеја. Њихов циљ није спознаја него управо лутање које се може назвати спознавањем које нема краја.

    Зато је речено (Климент Александријски) да су философи као деца — све док не постану људи кроз Христа… јер истина никад није само мишљење.

    Дисклејмер — апсолутно никаквих задњих (по)мисли против најфинијег философа на СтСт чије све прилоге са задовољством читам. Ово горе написано се просто тако сложило по привлачној сили значења неких блиских речи. Како год, надам се да овим писанијем нисам сасвим залутао :)))

  6. @Don Kihot

    :)))) I sam sam hteo da pisem o lutanju i bludjenju, ali bi progutalo onih par recenica kojima sam pokusao da povezem lutanje i cudjenje.Elem, suprotno je, od Sokrata, Platona i Aristotela misljenje sustinski stoji protiv putovanja, lutanja, otuda zatvorene drzave, utopije…otuda problemi Drugog i Stranog, zato Nice kaze:“Na brodove, vi filozofi!“. Jedina Duginova misao koja mi se dopala je ona o tome da zemlja i vatra (Sunce) idu zajedno – сухопутный! Mozda se mogu povezati i sa putovanjem, posto je navigacija (судоходство – brodarenje) moguca samo nocu, kada vatra zgasne i zasijaju zvezde.Nice je filozof vode, volje, vodje, jer nasuprot vodi i vodji stoji ustav, brana, ustava – propusni deo brane koji kanalise volju. Volja je voda, bujica koju zemlja mora da zaustavi i upije u sebe (nomos je i zakon i zemlja Karl Smit:“Nomos zemlje“) dok je more bezakonje, piraterija, otkrovenje (a njega nema bez volje, Bozije) smesteno u horizontalnost horizonta, kao otkrice (volja, ali ne vise Bozija), otkrice Drugog, ali i njegovo ponistavanje kroz kolonijalizam i kolokvijalizam („otkrice Amerike“, kao da je to Amerika i kao da su Ljudi (Indijanci) Native-americans). Ipak, nije svako ko luta izgubljen! Nisam ja osetljiv na polemike :)))))

Оставите коментар