Недопустива је облигаторност у употреби ‘родно осетљивог језика’, уз увођење цензуре, вербалног деликта и драконских казни, наводи Матица српска
Фото: Печат
На скупу стручњака из области српског језика, који су поводом усвајања Закона о родној равноправности организовали Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика, закључено је да су тим Законом „угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика, саопштено је данас.
У саопштењу Матице српске се наводи да је „недопустиво доношење Закона чији је неодвојив елемент обавезна употреба ‘родно осетљивог језика’, прописана без ваљане јавне провере његове оправданости и без консултовања и сагласности струке и њених органа“, као и да имајући у виду све његове недостатке, „овај закон треба укинути и донети нов“.
Додаје се да је „недопустива облигаторност у употреби ‘родно осетљивог језика’, уз увођење цензуре, вербалног деликта и драконских казни“.
„Тиме је уведен језички тоталитаризам и прекршено уставно право сваког грађанина Србије – право на слободу мишљења и изражавања“, наводи се у саопштењу.
У саопштењу се наводи и да таква пракса не постоји у Европској унији, о чему сведочи Правилник о родно неутралном језику у Европском парламенту који прописује „да се употреба родно осетљивог језика препоручује и то у оној мери у којој се не нарушава структура датог језика“.
„Ако законско наметање ‘родно осетљивог језика’ није део европских прописа и вредности, нити његова употреба има упориште у постојећој норми српског језика (онако како се прописује Законом), поставља се питање на основу којих вредности, критеријума и стандарда законодавац ово намеће“, наводи се у саопштењу.
Како се наводи „родно осетљив језик“ дефинисан је само једном реченицом, која допушта најразличитије индивидуалне интерпретације, „што може довести до забуне и несигурности међу говорницима, а нарочито међу правницима, који треба да примењују Закон“.
„Именички род у српском језику, дакле, не заснива се као категорија на ‘облицима за род’, него је он класификациона категорија – неке именице су просто мушког, друге женског, треће средњег рода и не мењају се по родовима. Буквализам наметнут Законом могао би дубински променити српски језик“, наводи се у саопштењу.
„Најстроже мора бити осуђен овакав обрачун државе са сопственим друштвом и насилна промена традиционалног културног обрасца, који, сам по себи, никога не угрожава“, наводи се у саопштењу и додаје да се може закључити да се Законом о родној равноправности „уводи нејезик“.
У саопштењу се наводи да је „поражавајуће да је Скупштина Србије по убрзаној процедури усвојила Закон о родној равноправности, а нов Закон о употреби језика и писма, који се дуго обећава представницима србистике, с већ припремљеним и усаглашеним нацртом, бива одбачен и пре доласка у скупштинску процедуру“.
Опрема: Стање ствари
(Бета/Данас, 27. 7. 2021)
Прочитајте још
- Јасмина Грковић Мејџор: Закон о родној равноправности угрожава уставне слободе
- Часлав Копривица: „Осјећајност“ без разума или О неототалитарним пријетњама из законског канонизовања „родне Истине“ у Србији
Categories: Вести над вестима
Чудно, неко, време дошло: решили да нагрде све, а да им свето ништа није. Како ће се све завшити тешко је за предвидети.
Јавно кажу не дамо ни ово ни оно, па кад – снисходљиви, послушни и понизни спрам Запада – то дају, онда окриве претходне режиме, а затим следи медијска машинерија која обесмишљава живот и истину. Својим очима и ушима људи гледају и виде али режим АВ им објашњава да не требају веровати ни себи самима и да буду сигурни да држава иде у правом смеру и правцу. Добар део нације тако и чини. Енергетски систем Србије, АП КиМ, шапатом, препустише, без иједне легитимне дипломатко-политичке акције, албанској страни, уз штуро, и дрско, образложење – не желећи ни речи да троше, срдити чак што неко и поставља питање – да су га изгубили Тадић и остали. Агресија људског беснила које постаје све веће.
И то мало што српски народ има, данас, тај језик, на коме су написане тако лепе мисли, стихови и дела, на који су преведена највећа дела укупне светске културе и баштине, а који је требао бити далеко разуђенији и богатији, се квари, политичким чиновима испуњавања сваког налога који долази са стране интересног (и капитал и политика и моћне организације) естаблишмента.
Актуелна политика, оличена у једном човеку и гомили аморалних поданика, као да тежи, сопственим делањем и примером, проказати Србина као изванумно, дивље, просто, материјално, ступидно, заостало… биће како би се људи, спрам деценију већ “узорног” егзеплара, запитали, у потпуној конфузији којом свакодневно, инванзивно, атакују на њих, па има ли смисла више бити Србином и шта је све ово око нас. Чини се као један вид прављења новог облика нације, људи, редефинисања суштине из које су потекли, то јест вида аутоинжењеринга. Појам Србина, тако се доима, у већинском смислу народа – уз свако поштовање спрам толиких, у мањини, великих, ванредних, и дивних људи самопрегнућа и неправедне борбе за српску ствар – осипа се, као тврд камен, у шаци, који се претвара у песак, па клизи између прстију, нестајући и заувек се изменивши, заборавивши, оно што је био, некад.
У каквом ми времену суноврата у примитивизам живимо. Род је граматичка категорија а пол је чињенична, репродуктивна и биолошка. Половима треба узајамност и једнако право једних на друге, подршка а не међусобно такмичење и одмеравање права. Род треба да остане граматичка категорија а језик и граматику као духовне и културолошке дисциплине никакви “експерти” не треба да силују репродуктивно биолошким подешавањима. Остале активности не треба да буду аутоматски условљене репродуктивно биолошким квалитетима већ људским, личним и професионалним.