Владе Српске и Србије одлучиле су да заједнички празнују 15. септембра, на дан када је пре 103 године у Првом светском рату пробијен Солунски фронт
Фото: Танјуг/Никола Анђић
Народне скупштине Србије и Републике Српске усвојиле су законе о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма.
Овим законом уређују се систем заштите, очувања и начин коришћења језика српског народа и ћириличког писма у Србији и Републици Српској, као нематеријалног културног наслеђа.
На седници Скупштине Србије посланици су гласали за предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, што је била једина тачка дневног реда 13. ванредног заседања Скупштине Србије.
Закон је усвојен једногласно.
На посебној седници Народне скупштине Републике Српске за Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма гласало је 70 посланика, два су била против, а уздржаних није било, пренео је РТРС.
Мере за заштиту ћирилице и неговање српског језика
Овим законским предлогом дефинисано је установљавање додатних мера, чији је циљ неговање српског језика, као и културних и традиционалних вредности и шира употреба ћирилице у јавном животу, с обзиром на њен историјски, културни и идентитетски значај.
Такође, приватна предузећа која се одлуче да користе ћирилицу у свом раду имаће пореске олакшице. Закон предвиђа и да културне и друге манифестације које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава морају имати лого исписан на ћирилици, преноси Танјуг.
Србија и Република Српска обележавају данас Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
Владе Српске и Србије одлучиле су да заједнички празнују 15. септембра, на дан када је пре 103 године у Првом светском рату пробијен Солунски фронт.
Велики број грађана и институција у Србији, Републици Српској, али и иностранству, тим поводом су истакли српске заставе.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Добро је што је коначно донет закон, није добро што ће га спроводити тренутна власт која није ништа учинила ни да се досадашњи закон не крши, баш од ње саме, у многим државним системима.
На пример, када одштампате садржај своје ЛК видите да је база података о грађанима на писму суседне државе. У пасошу немамо своје име исписано и на српском језику, сем страног, а постоје два места баш за такав испис.
На потрошачким производима, укључујући и лекове, који имају две до четири исте стране на амбалажи, ниједна није на српском.