Питам се да ли би било могуће уградити у поклопац какав нано трансмитер, који би активирао сигнал истог тренутка кад се поклопац пластичне флаше раздвоји од овојнице, дилема је на Фејсбук страници Све Те Џезве

Имам комшију, врата до врата, рекао бих да је Грк. Ил можда Турчин или Малтежанин, враг ће га знати, да будем искрен није ни важно за ову причу из лондонског предграђа. Медитеранац, Левантинац, tawny fellow, што би реко отац америчке нације, Бенџамин Франклин. Да поновим, није важно за the причу, јер у the причи сви смо једнаки, Imagine и остале Гардијанове скаске. А кад смо већ код Гардијана, наслов уводника од пре неколико дана слави нову политичку парадигму пост-севернотоковске политичке реалности колективног Запада: The Guardian view on the rise of AfD: winning an election won’t mean it wins power.

Став Гардијана о успону Алтернативе за Немачку (AfD): Победа на изборима неће значити и освајање власти (Извор)

…

…

Нека пар празних редова симболише пар минута тиховања током којих ћемо колективно контемпловати значење горенаведеног наслова.

…

И баш лепо да лондонска елита исцртава смернице даљег деловања, али да видимо шта обични људи попут вас (нас, вас) могу учинити да се придруже револуцији која траје, да дају свој смерни допринос овој борби непрестаној. А где би допринос малог човека могао бити пожељнији и прикладнији него на пољу екологије? И ту се the прича враћа мом грешном комшији, наденимо му за драматуршке потребе име Џенерик Џорџ, а не брините, службе већ поседују његово пуно име и адресу.

Наиме, грешни Џорџ је, непуних пар месеци након увођења револуционарне еколошке мере новог дизајна поклопца за пластичне флаше, смислио дијаболични план руинирања свеукупног еко-бенефита ове племените иницијативе. Зарад неке имагинарне ергонометријске интерфејс погодности, мој комшиja Џорџ је почео маказама да одсеца тврдопластичну спону између поклопца и овојнице за грлић флаше, анулирајући сав реални бенефит дизајна.

Извор: Све Те Џезве

Замислите само, године самопрегорног рада небројених научних тимова, ентузијазам анонимних чланова комисија, друштвени ангажман безимених изумитеља – еко-хероја који су се годинама јављали на конкурсе… сав тај револуционарно филантропски занос девастиран једним игнорантно охолим ‘цап’! O tempora, o mores!

Да вас не држим у неизвесности, грешни Џорџ је пријављен надлежним органима (па ако ме се другови сете за дан безбедности…) и локална ситуација је санирана, али шта ако тамо неки други Џенерик Џорџ нема овако идеолошки свестан комшилук?

Остављам комисијама да преузму иницијативу, али питам се да ли би било могуће уградити у поклопац какав нано трансмитер, који би активирао сигнал истог тренутка кад се поклопац раздвоји од овојнице? Just thinking aloud…

Фото: Бањалука уживо

На први поглед може се учинити да би пројекат био превише скуп (Зар прогрес може да има цену?), али ингениозност пројекта се скрива у чињеници да он не би ни морао да се спроводи доследно. Довољно би било неколико медијски адекватно испраћених случајева, уз пажљиво пласиране дебате на друштвеним мрежама, укључујући снимке са суђења, сцене искрених покајања преступника и voila!, проблем решен. Верујте, следећи пут кад се Џенерик Џорџ маши поклопца за флашу, Павловљев рефлекс ће одрадити своје.

До коначне победе!

Аутор проучава Каравађа, пише поезију и краде Богу дане у северном Лондону

Наслов: Коментар испод објаве на Фејсбуку

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Све Те Џезве)

Categories: Гостинска соба

Tags: Енглеска, Све Те Џезве, пластична боца, чеп