Својим ретким политичким даром Мирослав Шолевић се наметнуо као истински вођа народног покрета, који је касније назван антибирократска револуција
Мирослав Шолевић (Извор: Журнал.ме)
Хроника најављене предаје (21)
Као и све значајне вести, и ова је била кратка: после вишемесечне болести преминуо је Мирослав Шолевић у 75-ој години.
Пролетос је отишао Коста Булатовић, сада му се придружио Мирослав Шолевић.
Коста се од почетка отпора косовскометохијских Срба, суочавао са прогоном и горчином издаје, за разлику од њега Мирослав Шолевић је доживљавао и историјске победе, чији је стратег и извршилац био, имао је славу народног трибуна ненадмашног у новијој српској историји, но и он је врло брзо доживео горчину пораза и издаје, коју је подносио достојанствено, мудрачки.
Понекад би му се учинило да би се могло још штогод опослити, још пробудити запретене силе народног отпора, али би се брзо враћао из тог сна.
Својим ретким политичким даром Мирослав Шолевић се наметнуо као истински вођа народног покрета, који је касније назван антибирократска револуција. Као такав, најзаслужнији је за смену склеротичних соц-реалистичких режима у Војводини и Црној Гори. Ту заслугу историја тек треба да му призна. Али управо у тим догађајима он је постао магнет за разне савезне, републичке и покрајинске службе безбедности. Србијанска је будно пратила да не постане сувише аутономан, црногорска му је подметала у кадровске листе своје „спаваче“, Хрватска је развила широку пропагандну делатност против њега…
Када је дошло време да се народ приведе „демократским изборима“, службе су већ имале фаворите и за „позицију“ и за „опозицију“. Ту није било места за својеглаве народне трибуне, са њима се никада не зна…
Данас Срби са Косова и Метохије немају своје аутентичне вође.
Није нека утеха што је сеча кнезова почела много раније и то од „братске руке“.
Први део наслова и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Александар Живковић: Предаја Косова – последњи чин?
- Александар Живковић: За активну улогу Цркве у косовским збивањима
- Александар Живковић: Узми ништа (ЗСО) и – чврсто га држи!
- Александар Живковић: „Црвене линије“ Србије на Западу
- Александар Живковић: Руска контраофанзива на косовском фронту
- Александар Живковић: Густа ми магла паднала
- Александар Живковић: Стан, полако, рогоје, много ти је обоје
- Александар Живковић: Први молебан
- Александар Живковић: Улице (можда) наше – медији сигурно ваши
- Александар Живковић: „Наркоманска“ економска структура Србије и губљење Косова
- Александар Живковић: Охридска формула – 2 + 4 = НАТО
- Александар Живковић: Референдум о Косову – зашто не?
- Александар Живковић: Како је косовски крстоносац Коста Булатовић повезао Благовести 1986. и 2023. године
- Александар Живковић: На терор на КиМ одговарамо распадом српског отпора?
- Александар Живковић: Занимају ли Србију још Косово и Сабор СПЦ
- Александар Живковић: Лудост на Косову Пољу
- Александар Живковић: Београде, лаку ноћ
- Александар Живковић: Америчке суданије на Косову
- Александар Живковић: Српска сирена се из Митровице чује
- Александар Живковић: Поред Газиместана
- Александар Живковић: Жмигавац лево, Српска листа десно
Categories: Преносимо
ОНИ СУ ТАДА СПАСЛИ ВОЈВОДИНУ ОД ДУГО ГАЈЕНОГ СЕПАРАТИЗМА
(тада, на одређен начин, чак и јачег од оног косовскометохијског, јер се политички била утемељила југословенско-брозовска оптужба да УЖАС — Србија без покрајина — „краде новце од Војвођана“)
Србски Национални Покрет 1981-88.г. дао је велики допринос да се, покрајински тада политички већ потпуно осамостаљена Војводина не издвоји из Србије пре КиМ-а. Југославија је од Србије плански већ била створила богаља. Сепаратистички фитиљ у Војводини угасио је Народни покрет Булатовић, Шолевић и други и други Срби са Косова и Метохије. Они су тада одлично схватили ад се Косово и Метохија брани (и) у Војводини у коју еје било у то време забрањено да долазе из УЖАС-а сви који су се Српством или Србством с разлогом поносили.
(Уз све могуће и стварно урађено за Српство много лоше, Милошевић је макар у томе одиграо своју велику улогу што је тада дозволио рад Покрета народа, спасоносног тада .)
Шолевићу припада важан део оправдане славе тадашњег Покрета.
Svojeglavi Srbi sa Kosova i Metohije su bili kao neko hodajući čudo kada su s kraja osamdesetih počeli masovno da dolaze i srbuju i podižu patriotski glas – među narodom koji je ili jugoalosenizovan ili daleko odmakao na tom Yugo putu.
Zato su dobrano sasečeni u korenu, a poslednji put kada su se ni iz čega organizovali bilo je nakon 1999 god. , ostavljeni od svih kada su opet iznedrili vrhunske patriote za primer ostatku Srbije – Marka Jakšiča, Milana Ivanovića, Olivera Ivanovića, Zvonka Mihajlovića iz Štrpca, Koštuničinog savetnika Aleksandra Simić iz Prištine i druge – ali i tu su sasečeni u korenu. Pa evo godinama unazad čak i kancelariju za KiM vode ljudi koji nisu sa Kosova i Metohije a dole na terenu su isključivo lokalni slepi poslušnici beogradskih vlasti, koji nemaju bukvalno nikakvo uporište u narodu.