Да је склонији самоувиду него демагошкој импулсивности, сам би вођа схватио да Косовцима поручује „нећу да урадим ништа“
Споменик на Газиместану (Извор: Журнал)
Хроника најављене предаје (19)
После вишенедељног беспризорног насиља Куртијеве полиције над Србима са Севера Косова; насиља омогућеног и бесмисленим скупом „Србија наде“ 26. маја, када су, по запажању једне професорке из Лепосавића, Београд и Срби са Косова кренули у различитим смеровима; морао је да се огласи начелник Генералштаба и каже да је стварно доста.
Начелник Генералштаба Србије: Ако добијемо наређење, војска ће испунити задатке у потпуности
Неки су критиковали генерала Мојсиловића, сматрајући да није требало да моли КФОР да обузда куртијевце, али ти критичари нису схватили да је војни врх морао да се огласи, јер хистеричне реакције Алфа Вука више нико озбиљан не узима у обзир. Друго је питање да ли је Војска чинила довољно на превенцији ситуације у којој смо се нашли, јер је политика сувише озбиљна ствар да би се препустила политичарима, макар они били и Врховни команданти.
Растерећен интервенцијом Војске, Алфа Вук се појавио у једној „забавној“, по бизарности, карактеристичној за његову медијску политику, и „опуштено“ припремао гледаоце за следећу епизоду: пуштање албанских полицајаца „уз оптужни предлог“. Узгред, изводио је читаву демагошку представу питајући да ли ишта Србија може да уради поводом Косова? Разуме се, одговор је: не постоји никаква другачија политика од сталног попуштања, то је стара премиса његовог тзв. унутрашњег дијалога.
Зачињено живописним етикетирањем противника његове косовске политике, такво аргументовање, може вођи да донесе који бод (изборни круг) код страних „менаџера кризе“, а и прорежимске „националистичке аналитичаре“ и гласаче може да остави у уверењу да „зна Баја шта ради“.
Да је склонији самоувиду него демагошкој импулсивности, сам би вођа схватио да Косовцима поручује „нећу да урадим ништа“.
Тако дочекујемо Видовдан, поред Газиместана, са перспективом да Срба на Косову и Метохији остане мање од пописаних сто хиљада Албанаца у Прешеву и Бујановцу.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Александар Живковић: Предаја Косова – последњи чин?
- Александар Живковић: За активну улогу Цркве у косовским збивањима
- Александар Живковић: Узми ништа (ЗСО) и – чврсто га држи!
- Александар Живковић: „Црвене линије“ Србије на Западу
- Александар Живковић: Руска контраофанзива на косовском фронту
- Александар Живковић: Густа ми магла паднала
- Александар Живковић: Стан, полако, рогоје, много ти је обоје
- Александар Живковић: Први молебан
- Александар Живковић: Улице (можда) наше – медији сигурно ваши
- Александар Живковић: „Наркоманска“ економска структура Србије и губљење Косова
- Александар Живковић: Охридска формула – 2 + 4 = НАТО
- Александар Живковић: Референдум о Косову – зашто не?
- Александар Живковић: Како је косовски крстоносац Коста Булатовић повезао Благовести 1986. и 2023. године
- Александар Живковић: На терор на КиМ одговарамо распадом српског отпора?
- Александар Живковић: Занимају ли Србију још Косово и Сабор СПЦ
- Александар Живковић: Лудост на Косову Пољу
- Александар Живковић: Београде, лаку ноћ
- Александар Живковић: Америчке суданије на Косову
- Александар Живковић: Српска сирена се из Митровице чује
Categories: Преносимо
Шта су тражили владике и патријарх дан после Видовдана на Газиместану?
Да су били тог дана тамо ТУРИСТИЧКИ коректно је да се каже, али иначе Видовдан тог дана није био тамо. Сходно томе ни парастос нема ту снагу и не може бити услишен као на дан Видовдана.
Ове владике и патријарх свом зомбираном стаду пласирају опет кобајагаву борбу, у стилу: „Видите како се боримо!“
Јадно зомбирано стадо тешко се носе са ПОЛУИСТИНОМ са којом вешто баратају издајници било које врсте: од политичких до оних под мантијом.
О опасности коју носи ПОЛУИСТИНА говорио је и блаженопочивши патријарх Павле.
Јер, ниједан издајник у Србији не каже: „Ја сам издајник!“, већ води подмуклу кобајагаву борбу са којом се све издајнички предаје.