Пробуди се у људима неки ђаво, па ти приговарају, мере да ли постиш на води/уљу. Да ли смеш да пијеш то вино или не, а изнад свега како се понашаш и шта говориш
Фото: Shutterstock
Не говорим већ извесно време људима да постим. Кажем само уколико ми се навалентно нуди нека храна.
Чини ми се да људи не воле кад то чују. Почну ваљда да сумњају да си умислио како си бољи од њих.
Пробуди се у људима неки ђаво, па ти приговарају, мере да ли постиш на води/уљу. Да ли смеш да пијеш то вино или не, а изнад свега како се понашаш и шта говориш.
Љубица Р. Кубура (Извор: Лична архива)
Од нејаких који настоје да посте очекује се безгрешност, односно хируршки прецизно одстрањење сваког греха.
Као да мотре и лове ти грешку, како би њихова сујета нашла своје задовољење. Себи, понеки људи, тако доказују да је и сам Бог једна представа и шарада лицемерног света.
Мени је ово био и јесте најтежи пост до сада. Много неправди ми је нането последњих недеља и нисам их смирено прихватала. Језик ми се до пода откотрљао, али шта ћу. Није лако.
Знам да ми рестрикција у јелу није била довољан подвиг, али јесте била пут ка подвигу. И немојмо обесмишљавати уздржавање од хране, као што га не смемо претварати ни у нешто претерано важно.
Старац оптински Амвросије рекао је једном, како се човек не сме осуђивати ако прво предузима мале кораке у својој вери. Ако залогај буде превелики, лакше ће одустати.
Ето, немојте ми замерити.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Љубице Кубуре)
Categories: Преносимо
Снага на уста улази, грех из уста излази.
„Не говорим већ извесно време људима да постим. Кажем само уколико ми се навалентно нуди нека храна”
Баба и деда ме учише да не говорим ни толико. Да људима кажем „Хвала, не могу”, а Богу „Хвала ти”.
И Христос учи да намажемо косу уљем и умијемо лице када постимо. Да се радујемо.
„Као да мотре и лове ти грешку, како би њихова сујета нашла своје задовољење”
Нека мотре и нека лове. И нека улазе у пекаре са врата питајући „Шта имате посно?!”
По вери њиховој биће им.
Вама, Љубице, хвала на овој лепој и искреној белешци са пута ка подвигу.
Од Бога Вам мир и добро здравље
“…Ето, немојте ми замерити.”
Не било ти замерено, сестро — али јавне исповести су забрањене још негде у 5. или 6. веку, док ова твоја објава то нарушава.
А иначе, народ каже да се “за добрим коњем диже прашина” — (овде) ситне злобе оних што “приговарају” и “мере”. Дакле, без бриге, прашина ће да се слегне и приговараче покрије…
Nemoj da se opterećuje sestro, najbitnije da u srcu to ne stvara neku klicu gordosti, za ostalo ne brini. Kad te pitaju i da odgovoriš i otkriješ nije strašno. Da je sreće da se u našem narodu više razgovara o postu.