Ако је скандалозна демагогија СПЦ у вези са нашом историјом и традицијом у Македонији била само пробни балон за нешто још горе што следи, онда смо погрешан и потрошен народ у свету који више није наш
Пећка патријаршија (Фото: Петар Вујанић)
О ћутању и заслугама
СПЦ нека сад каже и то гласно, јасно и недвосмислено, или нека заувек ћути.
Ако нас Запад превари да се тихо и жмурећи, шапатом одрекнемо Косова, занемела СПЦ ће трајно изгубити свој смисао и улогу као црква српског народа, ако уопште таквог народа након тога и буде.
Остаће само једна од бројних хришћанских цркава, без свог животодавног придева и лишена своје трансисторијске димензије.
Залутали пастир без стада.
Ако је скандалозна демагогија СПЦ у вези са нашом историјом и традицијом у Македонији била само пробни балон за нешто још горе што следи, онда смо погрешан и потрошен народ у свету који више није наш.
Владан Вукосављевић: Аутокефалност тзв. МПЦ као генерална проба за капитулације на КиМ, у РС и ЦГ?
Неопходна је јака вера да би човек такву претпоставку сасвим одбацио, али у вери јесте спас.
Бог ће нам помоћи ако смо помоћ заслужили.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)
Categories: Преносимо
Србија је на неповратном путу у пропаст. Сваким даном и сваким сатом, са сваком новом вешћу, увелико постаје јасно да се Србија већ налази у самртном ропцу. Али као што болесник од канцера, који до последњег тренутка не зна од чега болује па је безбрижно самоуверен да је у питању неки ситан проблем са здрављем који ће колико сутра проћи, тако наш народ равнодушно и незаитересовано посматра како му јајаре, сецикесе, лезилебароши и арогантни билмези руше државу, нацију, историју, традицију, будућност и све на чему се темељи нормалан свет. И некритички прихватајући највеће лудило као највишу мудрост и памет, верује да све што му чине, да је то заиста за његово добро.
Дефинитивно, уписујемо се у “погрешан и потрошен народ”, тако је! Али нисмо ми у свету који није наш, већ ми више нисмо део света. Ми више не можемо да се убрајамо у људе.
Каква крпа треба да буде човек који макар и сламчицу власти над јавним деловањем и зрно здравог разума има па да ћути на ово захуктало лудило? А наши “народни трибуни”, они који би заиста имали моћи да поведу народ и супроставе нас овом невиђеном злу, ћуте као камен.
Да ли они, кривоклетници, слуте које ће их црне клетве стићи?
Сви ратови који су вођени од 1804. до данас, све изгибије, покољи и епидемије нису овакво зло нанели српском народу. Све слободарске и државотворне идеје српских великана и српскога народа икада, бачене су као помије свињама. Све о чему су деценијама и вековима сањале генерације младих нараштаја, највећи умови и највећи патриоти одбачено је као куга, као лепра или црни пришт од сумануте клике битанги, билмеза и скоројевића, а прихваћено и обезумљеном народу наметнуто самоуништење, из разлога који се здравим разумом не могу објаснити.
Кад дође и тај дан када ће Вучић потписати најсрамнији споразум икада, тог тренутка ми ћемо бити исписани из народа, из историје и из здравог разума. Ми нећемо више бити народ, ми ћемо бити стока. И због тога што нас је он својим потписом таквима учинио, и зато што смо то дозволили.
Molim da ne projektujete svoje osobine na čitav narod. Možda ste vi konkretno potrošeni, ali srpski narod nije. Defetizam nije opcija. A vi vidite šta ćete i molite za oprost. Na kolenima.
Čekajte, da li ste vi ono bili u tkz. Kriznom štabu koji je zatvarao narod, kažnjavao ga što ne nosi brnjice i primoravao da se pelcuje. Za to vreme, Kosovo je uveliko pripremano za otcepljenje. Vi ste zatvarali nejač, stare terali da mesecima sede u kući i kupuju u pola noći. Još tada je globalistička agenda bila na delu, a vi ste bez problema ministrovali, slobodno šetali u konc-logoru Srbija. Nije vam smetalo da zatvore vašu majku, sestru. devojku. Imali ste preča posla. I vi i SPC. ISTI STE.
A Vi ste merodavni i takva moralna gromada da s pravom diktirate Crkvi da zaćuti, pošto ne reaguje po vašoj volji. A ni narod vam nije narod pošto ćuti. Niste se zapitali šta muči taj narod, nego zaoštrili pero, pa udri iz fotelje, iz zaklona, delite packe mučenom i narodu i Crkvi. Ako je svima po zasluzi, onda i Vama želim da pokusate ono što ste zakuvali. A narod pustite da živi svoj život kako najbolje zna i ume.