Аљбин Курти: Живимо у опасним и непредвидивим временима, коначни споразум што је пре могуће

Нисам сигуран ни да имамо две године за постизање споразума, рекао представник Албанаца за Дојче веле

Аљбин Курти (Фото: АП)

Представник привремених институција на Косову и Метохији Аљбин Курти изјавио је да споразум са Србијом мора да буде постигнут што пре и да је спреман да се додатно ангажује како би то питање било решено, преноси Косово онлајн.

„Немамо много времена, нисам сигуран ни да имамо још две године да се договоримо са Србијом”, рекао је Курти за Дојче веле.

На питање да ли схвата озбиљно упозорење да питање Косова и Метохије може да буде скинуто са дневног реда ЕУ ако не буде договора до маја 2024. године, Курти је рекао да споразум мора да буде постигнут у најскорије време.

„Слажем се да немамо много времена, и да живимо у опасним и непредвидивим временима. Нисам сигуран ни да имамо две године за постизање споразума. Морамо то да урадимо што је пре могуће. Због тога сам спреман да се креативно и конструктивно ангажујем у овим разговорима у Бриселу кад год будемо позвани”, одговорио је Курти.

КиМ: Напади на Србе, њихову имовину, цркве и манастире порасли за 60 одсто од доласка Куртија на власт

Како пише Репортери, изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак већ неко време понавља да тренутно постоји јединствен политички календар пред изборе у САД и ЕУ, који треба искористити за постизање договора.

„Не бих рекао да је следећа година одлучујућа, али сам више пута рекао да имамо овај прозор могућности који ће трајати до европских и америчких избора 2024. Мислим да је наша одговорност да ову прилику не пропустимо”, рекао је Лајчак у четвртак током боравка у Приштини.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 10. 2022)

Албанијан пост: „Нови оквир“- Споразум 2023, признање за 10 година, Приштини чланство у УН, Београду финансијска помоћ

С обзиром да је приступање Србије ЕУ још далеко, у овој фази од Србије се неће тражити да и формално призна Косово, стоји, према писању албанског листа, у плану Француске и Немачке

Извор: Друштвене мреже

После оног из 2013. године, други споразум о нормализацији односа мора бити потписан 2023. године, којим Србија фактички прихвата реалност Косова као независне државе, али га формално не признаје. У каснијој фази, хипотетички након 10 година, када је ЕУ спремна да се прошири и укључи Западни Балкан, долази до споразума о узајамном признавању, као предуслов за чланство обе земље у ЕУ.

Ово је план представљен у новом оквиру за споразум Косова и Србије, који је сачињен након ангажовања саветника председника Емануела Макрона и канцелара Олафа Шолца, до којег је дошао Албанијан пост.

Споразумом, од следеће године (ако предлог буде прихваћен) Косово ће признати пет земаља Европске уније које га још увек нису признале, док ће Србија имати користи од огромне финансијске помоћи, економске помоћи и биће призната као сила региона.

Стеван Гајић: Америка свесна да им Србија клизи кроз прсте – зато Блинкена убацују у игру

Овај део у три тачке показује шта се очекује у наредних 10 година ако се споразум прихвати. Тренутна дешавања се виде као наставак ангажовања ЕУ у дијалогу започетом пре деценију.

„2013. – први споразум за нормализацију односа. 2023. – други споразум за нормализацију односа (стварно прихватање независности Косова наспрам формалног акта признања), а трећи споразум за нормализацију односа (формално узајамно признање), непосредно пре него што шест држава Западног Балкана приступи ЕУ“, пише у документима у које је имао увид Албанијан пост.

У првој тачки се истиче да „до средине 2023. године мора бити постигнута суштинска нормализација односа“.

Затим треба наставити са другом тачком.

„Косово и Србија су две одвојене правне и политичке реалности које као такве морају препознати све стране у процесу дијалога. ‘Све стране’ су Приштина (Косово), Београд (Србија) и Брисел (ЕУ, што значи све државе ЕУ, укључујући оне које га нису признале)“.

А друга тачка појашњава позицију Србије.

„Србија неће бити спремна за улазак у ЕУ без потпуне нормализације политичких, правних и дипломатских односа са Косовом. Међутим, с обзиром да је приступање Србије ЕУ још далеко, у овој фази од Србије се неће тражити да правно призна Косово“.

Према изворима АП-а, овакав став је резултат чињенице да ЕУ тренутно није спремна ни да разматра убрзано чланство Србије, а самим тим и осталих земаља Западног Балкана.

Стога се у четвртој тачки прецизира да „Србија за сада, уместо признања, мора да прихвати реалност Косова као посебну политичку и правну реалност”.

Декларација о реинтеграцији Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије

Пре него што се пређе на објашњење „практичних појмова“, даје се примедба.

У документу се појашњава да је „суштина овде исправна употреба семантике: прихватање независности Косова насупрот признавању независности Косова“.

Такође је објашњено шта значи прихватање независности, подељено у три тачке.

„Фактички гледано, Косово и Србија треба да у потпуности нормализују односе, омогућавајући билатерално кретање људи и робе“, каже се у првој тачки.

„Ова нормализација треба да се одрази и на регион. Другим речима, повезаност, социо-економски развој, добросуседство и дигитални подаци, Заједничко регионално тржиште које промовише Савет за регионалну сарадњу, засновано на четири слободе ЕУ и које води регион ка јединственом заједничком тржишту ЕУ“, каже друга тачка.

N1: Током Вучићевог говора о Косову на Сајму шљива у Осечини из публике се чуло „Издајниче! Бог те казнио, издајниче један!“

Трећа тачка каже да ће „прихватајући Косово као посебну политичко-правну реалност, Србија заузети пасиван став и више се неће противити чланству Косова у међународним организацијама”. Према изворима ‘Албаниан Пост’, активно непротивљење чланству Косова у међународним организацијама је специфичан и веома снажан захтев Србији.

Предвиђено је и чланство Косова у међународним организацијама, а овај пут пролази кроз четири етапе, али је унапред утврђено да „пасивна позиција Србије не решава дефинитивно проблем”.

„Чланство Косова у Уједињеним нацијама зависи од вета Русије у Савету безбедности. Међутим, све док ЕУ и САД не реше своја питања са Русијом, после другог споразума о нормализацији односа, чланство Косова у међународним организацијама пролазиће кроз ове фазе”.

Према предлогу, прва фаза је „Косово постаје чланица Савета Европе“, друга фаза – „Чланство у ИНТЕРПОЛ-у и УНЕСКО-у”, „трећа фаза, почетак преговора за приступање НАТО-у, апликација за чланство у ЕУ“ и „четврта фаза: Чланство у УН“.

После дешавања у Украјини, питање јединства ЕУ, у вези са Косовом и Србијом, постало је Ахилова пета за саму ЕУ, због чега су Француска и Немачка посвећене практичној, политичкој и правној демонстрацији европског јединства.

Скраћивање и опрема: Стање ствари

(Албанијан пост/КоССев/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 18. 10. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар