Aко се тегла са мравима протресе, мрави ће одмах почети да се убијају, сматрајући за свог непријатеља представника друге врсте, док је прави непријатељ онај који је протресао посуду
Извор: ФБ Срећка Максимовића
(Телеграм страница оца Андреја Ткачова)
Да ли сте знали да ако сакупите 100 црних и 100 црвених мрава и ставите их у теглу, мрави ће коегзистирати прилично мирно. Али ако се тегла јако протресе, мрави ће одмах почети да се убијају, сматрајући за свог непријатеља представника друге врсте, док је прави непријатељ онај који је протресао посуду. Исто се дешава и у нашем свијету. И зато, прије него што почнете да се борите, размислите: ко је протресао теглу?
***
Да ли сте били у Паризу? Ово питање у совјетским годинама звучало је као исмијавање. Али од тада су милиони Руса били у Паризу. Многи су се населили – не као избјеглице, већ као „кобасичарска емиграција”. Настанили су се и у Лондону, али не због Шекспира или Честертона, већ због исте те кобасице са четрдесет врста.
Једној нашој племкињи из првог таласа емиграције јавила се нека дјевојка са ријечима: „Зашто ми се Руси не моле? Толико их је, а ја сам овдје господарица.”
Била је то света Геновева заштитница Париза. Светитељка из 5. вијека, спасилац Париза (тада Лутеција) од Атиле. Она која је за Париз оно што је Јованка Орлеанка за цијелу Француску. Не знамо за њу.
Протојереј Андреј Ткачов (Фото: Соња Ракочевић)
У Паризу смо да се проводимо у близини чувеног торња или тако нешто. Кроасани, Плас де Вож… Мулен Руж, наравно. А постоји светитељка која је за вријеме свог живота била позната Симеону Столпнику.
„Зашто ми се овдје Руси не моле?” У Келну су Мелхиор, Гаспар и Валтазар; могу да поставе ово питање. У Милану – Свети Амвросије. У Лиону – Свети Иринеј. итд. цио Запад је у светињама. Древни, аутентични, сјајни. И свуда има толико Руса, али се тако мало моле. У Милану су им потребне крпе, а у Минхену кобасице.
Током револуције, револуционари су спалили мошти Свете Геновеве на Гревском тргу. Као да је злочинац. Само због чињенице да је светац, а сада је дошло доба „слободе”.
Сви револуционари су гадови. Французи први. Наши бољшевици су њихови вриједни ученици. Ради химере земаљског раја, они су до дана данашњег жестоко у непријатељству са Небом.
Ако смрдљива ковид времена спласну и не пређу у смрдљивије антихристово царство, па опет будемо могли путовати у иностранство, па у Париз – идемо само код Свете Геновеве и њој сличнима. А у Ирску – само Светом Патрику и њему сличнима. И у Рим – хиљадама мученика у катакомбама. Престани да луташ по истим продавницама. Смрт, шта год мислили, увијек је у близини. Треба учити из светости, доћи на изворе да се освјежиш, треба да осјетиш историју и пустиш је кроз себе.
Укратко, ако сте Париз повезивали само са мускетарима и са осталим познатим стварима, онда би требало да знате: Француска је древна хришћанска земља која је пришла Христу 500 година прије нас и родила многе свеце. Сва прљава пјена на врху, то је најновије смеће за будале. Унутра је пуно блага.
На примјер, Пари Сен Жермен није фудбалски клуб. У почетку, знало се да је ово Свети Герман Париски. Православни, иначе, светац.
Умријећеш овако и ништа нећеш разумјети. Многи су већ умрли, а ништа нису разумјели. Света Геновево моли се за све будале, руске и француске. Све будале су исте.
Са руског посрбио: Срећко Максимовић
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Посрбљено
,, Ко има очи да види, нека види. Ко има уши да чује нека чује.,, 🏆💞
@Вазал Царски
И ко разуме србски језик, схватиће 🙂
Човек, који одгонета загонетке и тако јасно и речито о њима приповеда,
може се звати само Ткачов и никако друкче 🙂
А да ово запажање није нагађање или пука случајност, приносим и доказ.
Питања и оодговори имају своје загонетке и одгонетке а и једне и друге се ткеју.
Загонетке су већ саткане, зато их треба разткати, да би се добио одговор.
„Ткалац тка загонет, зналац даје одгонет.“
„Нема ткања без предања, нити ткалца без сећања.“
Или што би данашњи омладици рекли „плете чова за медаљу.“
Дакле, Плетчов је врсан приповедач а уз то је и свештеник.
приповедачи су велике памтише који ткају речима, помоћу својих сећања
и опажања а свештеници су „свест“ или посредници међу Богом и људима.
Зато је Ткачову тако име и зато има тако занимање.
Српски народ плотом назива тело, а тако зове и ограду направљену од плетеног
прућа. Дакле, плот је „изграђена целина“ – ограда оплетена прућем.
Исто чине и стари филозофи, и они ткају или плету своје „платеје“ и „политеје“.
Платонов ткалац је државник који „тка ћуд одлучних и умерених људи“.
Дакле, и државник и сељак и приповедач Ткачов ткањем и плетењем стварају
целину од више делова, а та целина се зове „тело“.
Из тога се може закључити да су и човек и држава онакви какву имају ћуд
и у каквом стању им је тело. Тамо где има добре ћуди има и добро изграђене
државе и добрих људи.
А где није тако,
„Ко пуно снује мало тка.“
Србски језик је право чудо и без њега нема ткања.
🙂
Sta Protojereju daje za pravo da ovako pise ? Prelazi granice vaspitanja .
Саффрон, верујем да је то Дух Свети, који иде где хоће и открива све тајне, коме хоће. П. С.,, Не гораше ли срце наше у нама док нам(Он) говораше.,, 😊💞🎇🎆Срећан Савиндан.
Мрављи кад
Пре неколико дана сам се сетио једног занимљивог доживљаја из детињства.
Летњи распуст, у селу, играмо смо се око великог мравињака,
у једном тренутку, старији рођак рече:
-Хајде се сагни до мравињака и дуни у њега ако си храбар.
-А шта ће се догодити? И зашто „ако сам храбар“?
-Само ти пробај, па ћеш сазнати.
Знатижеља је била много већа од било којег страха, уосталом, помислих,
како ми могу наудити ти мали мрави, ако са одмерене даљине само дунем
у њихову „кућу“?
Кад сам се сагнуо и клекно, приметио сам стотине мрава како јуре
врхом брежуљка, који би прекривен хиљадама сувих, борових иглица.
Посматрајући из близине, мравињак ми наликовао на неки древни,
мистични храм.
снажно сам дунуо, и готово истог тренутка осетих тако јак мирис, од којег
се превалих на леђа. Од љутине мириса остадох без даха а очи почеше да ме
пеку и сузе.
-Хаха, јуначе, шта би, јел си жив?
Добаци рођа.
-Баш ти је фора. Могао сам да се угушим.
-Још се нико није угушио од мрављег када, хаха.
-Мрављи кад? Шта је то?
-То је киселина којом упозоравају и терају незване госте и уљезе,
када примете неку опасност, сви сложно и у истом тренутку испусте киселину
изнад мравињака и отерају уљеза.
###
Ткачов ме подсетио на ову згоду, најпре, причом о мравима.
А сад, изнад свега стоји питање,
како је могуће, да заједнице људи готово не реагују на разне уљезе који их
походе а заједнице „малих мрава“, сви сложно и у истом тренутку реагују?
Јел то због те „толеранције“ и „дигитализације“ или је можда нешто треће у питању?
Срећан празник Свети Сава !
@ Vazal Carski, izvinjenje ali ne razumem Vas bas najbolje. U vezi protorejera, zvati njegove sunarodnike kobasicarskom emigracijom , kakva oholost, drskost, nadmenost. Mozda su ti Rusi, otisli da zive negde bolje po svetu I da imaju dati deci tri puta na dan da jedu. Napadati narod sto se ne moli odtedjenin Svetcima? Da li je on znao za njih , pre nego sto je obukao mantiju? Sumnjam? Da Li su ti Svetci u Crkvenom kalendaru , obelezeni Crkvenom slovom. Postoji Saint Mary of Paris, ( Maria Skobatsova) I njenji pratioci, novokanizovani Svetci , jedan je Djordje ( Jurij) Svetcin sin rodjen u Srbiji. Mozda se ti ” kobasicarsk emigranti ” mole njima. Bice predugacko da pisem o The Presvet Bank( vecim delom pripadala Ruskoj Crkvi) , kako su prosli. Sto se cuti?
“Француска је древна хришћанска земља која је пришла Христу 500 година прије нас и родила многе свеце.”
Sve znamo samo ne kada su prvi Srbi primili hriscanstvo? Ciji su bili crkveno-narodni sabori u Solinu 530, ko je bio Onorije? Hrvati su ih vec proglasili za svoje iako oni sami nisu postojali u sledecih 1000 godina. Ima jos mnogo nepostavljenih I neodgovorenih pitanja.
,, Видех вашу добру намеру срца…,, па да одговорим нешто. 😊Нисам баш неки стручњак за верска питања али могу вам написати своје искуство. Постоји једна лепа књига о Светитељима(не свим), зове се,, Охридски Пролог,, од Светог Николаја Српског. Када смо се вратили Цркви пре тридесет и нешто година, добили смо на поклон ту књигу. Читајући о животу Светитеља(житија) осетили смо један други Дух од овога,, светског,, . Осетили да нам се срце радује. 💞Можете, преко интернета отворити и читати док не набавите ту књигу. Све најбоље од Господа Вам желимо.
Vazal Carski hvala, ja uvek Imam dobru nameru srca, mnogi ne razumeju. Sveti Vladika Velimirovic, kakva, hrabar , cestit zivot, zato je I pisanje bistro da prijanja srcu. Pre neki dan sam spakovala, dosta njegovih novijih izdanja I posla jednom bracnpm paru u drugi grad. Oni su tzv odliveni mozgovi iz Srbije. Ja uskoro postajem doliveni mozak .Svako dobro