Миша Ђурковић: Успели смо да у ових десет година скинемо агенду Добрице Ћосића да морамо да се одвојимо од Шиптара

Нема одрицања ни од чега, нема никакве поделе, остаје борба за Косово и Метохију, рекао директор Института за европске студије

Миша Ђурковић (Фото: Снимак екрана/Јутјуб)

Научни саветник и директор Института за европске студије Миша Ђурковић, у инспиративном и отвореном дводелном интервјуу за подкаст „Код Бране“ (Бранимир Нешић, Catena Mundi), на крају се дотакао првог питања наше и сваке генерације Српства – Косова и Метохије:

Неке ствари, упркос свему, успевамо да померимо. Све то почива на Косовском миту, то су многи људи већи од мене рекли – и владика Николај, и Милош Ђурић и многи велики писци, и Матија од живих људи, Кустурица – Косово је питање да ли се ми боримо или одустајемо?! Ако одустанемо од Косова, онда одустајемо и од себе – то више неће бити српски народ!

Шта то у практичном смислу значи – не одустајати од Косова! Дакле, Косово је српско, и по међународном праву. неки људи који ово гледају знају да сам ја ово говорио и у Приштини са Албанцима, са водећим албанским интелектуалцима док је преносила РТК 2 целу емисију. Све сам то рекао, уз све поштовање – и имам велико поштовање за тај народ, пре свега за очување тих патријархалних односа које су (им) странци у ових 20 година разорили, они имају озбиљне проблеме и тек сад се с тим суочавају (страшан демографски пад, одлив становништва итд.)… И рекао сам им „људи, разумем и ваше тежње и све остало, али схватите да и држава Србија и српски народ има и свој интерес и своју традицију…“ И онда сам рекао да причамо о конкретним стварима: са становишта међународног права – ви не постојите, осим као део Србије. Тачка! И 300-400 хиљада Албанаца узело је документа државе Србије, користи лечење, користи разне друге погодности – и треба, то су наши грађани!

Дакле, за нас је једино релевантно решење косовско-метохијског проблема – и то је оно што мислим да је наша генерација, ја сам кренуо пратећи неке старије људи, али Милош Ковић, Часлав Копривица и многи други људи, и коначно сада окупљени око Покрета за одбрану Косова и Метохије – ми смо успели за ових десет година скинемо са агенде дугогодишњу причу пок. Добрице Ћосића да ми морамо да се одвојимо од Шиптара, како је он говорио, и да се поделимо било где! Било то – на Кошарама, или било то на Мердарама или било то – на Нишу! Он (Добрица Ћосић) је сматрао да то морамо на сваки начин да урадимо.

Наша прича је обрнута – неће се то десити, нити може да се деси! А комшијама, како год да је, ми и с Хрватима… људи ће се узимати, сретати, трговати! Нема тога, посебно нема тога посебно у ситуацији кад (и ми и Албанци са Косова и Метохије) остајемо без деце – празни се становништво.

Дакле, Резолуција 1244 и захтев да се Косово – са свим својим грађанима – у потпуности реинтегрише у уставно-правни поредак (Србије). Како ћемо ми то договарати с њима, како ћемо то регулисати – то остаје за будућност! А, верујте ми, имао сам ситуацију да ми доле водећи албански национални интелектуалци кажу – ако је нама будућност ови што долазе од ИСИС-а онда ми желимо поново са Србијом. Има и биће времена – код њих ће све више људи хтети са Србијом!

Мислим да је то будућност, ми без Косова и Метохије – и у духовном смислу, и у територијалном, јер су обе ствари повезане – немамо шта да тражимо! То је завет који нас чини и моралним људима и одговорнима и спремнима на жртву – и то јесте нешто што предајемо као завет генерацијама које долазе иза нас. Дакле, НЕМА ОДРИЦАЊА НИ ОД ЧЕГА, НЕМА НИКАКВЕ ПОДЕЛЕ, БОРБА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ! Борба и у духовном смислу, како је то Миша Ђурић говорио, и коначно и у уставно-правном и у сваком другом могућем.

Пошто ово пуно младих људи гледа – увек се сетите старе српске приче: КАКО РАДИЛИ, ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!

Погледајте оба разговора

Наслов, опрема и транскрипт: Стање ствари



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

10 replies

  1. Radje bi iglom sama sebi izvadila oko nego pristala da bilo sta primim I navodim od Brozovoga ortaka Cosica. Taj isti Cosic je krivac sa Brozom za stanje u kojem se nalazimo.

    32
    3
  2. Apsolutno saglasna sa Saffron!

    28
    2
  3. „… да скинемо АГЕНДУ….“:

    Реч агенда је непозната у српском језику. То је термин преузет некритички из енглеског од стране делатника јавне речи у којих је помодност прихватања страног утицаја изнад бриге или осећаја за очување сопственог језика.

    Утицај енглеског је нарочито видљив кроз наметање речи из нових технологија. Овакве речи се прихватају од широког круга људи на основу нападне комерцијализације и наметања кроз средства масовног информисања (СМИ).

    То је област у којој и већи народи са значајнијим светским утицајем сопственог језика и културе не успевају да се заштите од плиме и уплива страног језичког товара.

    Пример су Французи, код којих постоји организовани отпор страном језичком утицају, а који се често исмева (и у њиховим) у јавним гласилима. Тај отпор је далеко од успешног. Ако Французи не успевају зашто би онда ми покушали да водимо вероватно унапред изгубљену борбу?

    Ево зашто. Постоји велика разлика између нас и Француза — српски народ је под окупацијом а ону нису. Горе од тога, наша окупација је вишеструка — политичка, економска, културна па и језичка.

    Језик утиче на, штавише, одређује, начин и садржај мишљења. Наметнути страни термини нас воде на танак лед оне аргументације са којом страни окупатор има богато искуство. Извежбали на домороцима широм света. Народ који је изнедрио и спровео вероватно најгеноциднију политику у историји намеће „геноцидност“ другима укључујући нас.

    Ако језик не негујемо и чувамо него га нарушавамо, разводњавамо и сакатимо — губитак ће бити немерљив. Некритичко усвајање страних речи је као кад бисмо на њиви где расте пшеница додавали семена корова. Она јесу ситна али брзо расту и преотимају територију…

    Ваљало би да се одупремо мало боље, макар на овој, једној од последњих степеница.

    А шта рећи за „агенду“ која долази, ни мање ни више, од „оца нације“, иначе књижевника чији би опус на енглеском припадао ономе што се зове „фикшн“?

    Та „агенда“ је испуњена — одвојили су нас од Шиптара. То што је са Шиптарима отишло Косово и Метохија њега више не додирује. Тај проблем је наш. Али то је нека друга „агенда“.

    33
    3
  4. Није коректно говорити о тези Добрице Ћосића данас у контексту њене савремености. То није ни научно, ни људски допустиво, јер је та идеја сахрањена у прошлости као нереализована опција. Ћосићева теза односила се на сасвим друге околности, суштински другачије, и претпостављала је да не буде рата, ни оног 1991. у другим републикама СФРЈ, ни НАТО бомбардовања а ни полицијско-војне интервенције српских снага крајем 90-тих на Космету. Претпостављала је такође и снажну, политички јаку Србију са широм међународном подршком, итд. итс. Ово о чему Ђурковић прича је типично неполитичко решење, и оно је боље од капитулације само као лепше упаковано – ништа. Било каква подела није тема нигде сем у делу српске јавности. Хоћу да кажем лако је бити против поделе Косова и Метохије када то није тема. Ђурковић није лош момак, али политика је део више математике. Данас, ипак, Србија нема никав други маневарски простор него да тврди да је Косово српско. И то са Ћосићем нема ама баш никакве везе. Јер, ако одустане од тврдње да је српско изгубиће Косово без икакве компензације. Реално и актуелно политичко питање данас гласи – да ли се треба сложити са сецесијом или не. А то и није питање, то је реторичка фигура.

    19
    18
  5. Види Србине,“најплодотворније“године калемара из Велике Дренове су шесдесете…када је све одрадио његов Бог га је „обрисо ко пијан слине“ и „иди мали на Рудник,биди писац“…Толико о томе.

    25
    5
  6. Све је овде речено, и свака част Миши Ђурковићу да са позиције директора једног (државног) Института саспе, urbi et orbi, истину у лице. Обашка што је моја стара теза да смо Апелом за одбрану КиМ из 2018. (ја бих рекао и нашим Стање-ствари мини апелом из јула 2017. године) и посебно оснивањем Покрета за одбрану КиМ урадили управо ово што Миша Ђ. храбро потврђује у видео интервјуу Бранимиру Нешићу!

    ПС. Покрет за одбрану КиМ је једина надстраначка организација коју смо изнедрили последњих 30 година… Јасно је зашто су га але&вране од првог дана напале, али како време пролази показује се – ко није у Покрету (или је изашао, или је против…) НЕ ПОСТОЈИ на мапи бораца за очување светог и распетог Косова и Метохије!

    26
    5
  7. Slazem se da je agenda strana rec, i treba je menjati sopstvenom. Medjutim, najbitnije je delovanje protiv onoga sto ta rec znaci. Izgleda da nam se svima potkrada da u stvari cela masinerija stampe ili digitalnih medija jeste prica u nedogled sa ciljem obmane i izvrtanja istine koja im ne odgovara. Ja bih svakog ohrabrio ovde da podrzi svako delovanje i iznese ono u cemu se slaze jer ljudi kao Misa Djurkovic, S. Antonic, V. Dimitrijevic su tu i otvaraju nam oci. Sto se stice Francuza, ne znam ko je imao prilike da putuje i druzi se sa Francuzima, ali stanje jeste ovako – 90-tih se nije mogao cuti engleski nigde u Parizu, tj nisu zeleli ni u hotelima da vam se obrate na engleskom, a danas u Francuskoj skoro svako govori i stranih reci ima nerazumno mnogo svuda. Mladi , kao i svuda u svetu, su toliko indoktrinirani ( opa, strana rec) kvazi kulturom Amerike da ne morate govoriti francuski vise u Francuskoj da bi ziveli.Skoro niko u Provansi sem staraca koji polako umiru, ne govori provansalski jezik. Licno, sve bogomolje koje sam video u Francuskoj su ili spomenici istorije, mesta“kulture“ i pitanje je u koliko se crkava sluzi. Moj zakljucak je da su , cak i Francuzi okupirana nacija. Mi smo tu ,cak i razjedinjeni , daleko bolji, mada nam je drzava okupirana. Cak i u rasejanju, koja takodje podeljena na ateiste i vernike, Srbi prave i crkve, govore svoje jezik ( da, deca nam slabo uce bilo sta na maternjem ) ali korene ne zaboravljamo cak i da smo 4 generacija u Americi.U toliko je bitnija borba protiv polit komesara poput Dobrice Cosica i njegovih mladih sledbenika, i potrebana je objava prave istine o tom coveku. Secam se da su mnogi Srbi ,citajuci roman Vreme smrti bili oduseveljeni jer se „ipak“ pisalo o Srbima u vreme komunizma. Nazalost, tada mladi narastaji, danas vec mnogi pokojni, nisu znali da je bio i svojerucni ubica zarad svoje ideologije. MIslim da je osnovni cilj svakog delovanja pa i ovde Izdavaca i g. Djurkovica jeste da uce mlade o nasoj istoriji uprkos dnevnoj propagandi medija i da NAS podsete da im u tome moramo stalno pomagati i u nasim dnevnim zivotima. Odrastao sam kada se posle pobune SIptara 80-te govorilo da je Kosovo izgubljeno i to onih kojih su bili debelo placeni da brane zemlju. Evo ,nas 40 god kasnije i dalje nas komunisti ubedjuju da nisu vise komunisti, da je Kosovo izgubljeno i da je belo crno. Hvala izdavacu na ovoj seriji intervjua koje su uradili, hvala g. Djurkovicu na njegovoj borbi.

    20
    1
  8. @MIki

    Много тога сте навели са чим бих се сложио, а посебно са подршком за ауторе на овом сајту, укључујући ту и М.Ђурковића.
    У мом горњем коментару сам пропустио да на крају споменем да исти није уперен против ставова и деловања М.Ђ. Просто, само је фокус био на некритичком, непотребном и несвесном прихватању и употреби страних речи као мање очигледној форми окупације.

  9. Шиптара је ионако мало остало на Косову и Метохији. Још док се протерају они без држављанства – неће имати ко да одржава земљу, фабрике и услуге.

  10. Pa evo, kada smo vec kod jezika, neka se nasi ‘patriotski’ lingvisti izjasne o srpskom jeziku. Ovo bi bio kratak nastavak komentara ispod ‘Arcibalda Rajsa’. Da nam ti lingvisti objasne dokle cemo da koristimo izraz ‘srpsko-hrvatski’ jezik, dokle cemo da pisemo enciklopediju o tome, dokle cemo da lingvisticki tolerisemo derivate srpskog jezika kao sto su hrvatski, makedonski, bosnjacki ako vec moramo da ih politicki tolerisemo a bogami I montenegrinski I sutra vojvodjanski? Da li ce neko reci da je pomenuti francuski jezik vestacki (bas kao I sama nacija) I star nekoliko stotina godina (bas kao I engleski I nemacki), sto ce reci da su neuporedivo mladji od srpskog a to se odnosi I na latinski. Jos jedna tabu tema gde je nasa ‘patriotska’ inteligencija izneverila svoj narod jer nije ni pokusala da kaze ista o drevnosti naseg jezika, da objasni vezu sa Sanskritom I da nam kaze sta je to ‘indo-evropski’ jezik. Pojedinci koji su se usudili da nesto kazu o tome su skrajnuti I marginalizovani. A Misa je dobro pogodio temu, bas kao I prethodnu o srpskom volu (pokusao sam malo da dopunim sa Garonjom I Murgom ali kazu da se situacija u Lipnici drasticno promenila od njihovih vremena).

    6
    4

Оставите коментар