Нећемо да издамо: Косово и Метохија нису изгубљени!

Док чекамо текст и потписнике „Апела за одбрану Косова и Метохије“, подсећамо на наш завет да нећемо да издамо и да Косово и Метохија нису изгубљени, објављен 31. јула 2017.

После позива председника Србије на „унутрашњи дијалог“ о статусу Косова и Метохије – што је само забијање последњих ексера у мртвачки сандук звани „Бриселски споразум“ – јавио се велики број маловерних, потплаћених, уцењених, врбованих, аутошовинистичких или напросто незнавених реаговања у којима се махнито аплаудира „мудрости Великог Вође“.

Ако смо од потписника (или макар преговарача и заговарача) Бриселског споразума могли да очекујемо ово, нашли смо се у чуду да су челници Цркве и Академије, појачани истакнутим (или „истакнутим“) појединцима, здушно прихватили овај отворени позив на издају. Јер, Косово и Метохија су Србија, пише то не само у Уставу него у срцу сваког Србина, ма где на планети се налази. Зато смо, ми потписници, принуђени да маловерним и (пот)купљеним, онима који „страха ради јудејскога“ (Јв. 20,19) аплаудирају ономе што је за најтежу осуду, поручимо да

КОСОВО И МЕТОХИЈА НИСУ ИЗГУБЉЕНИ!

Нити ће бити изгубљени док куца срце последњег Србина који леже и устаје са сазнањем да КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!

Свесни смо да недостојној власти – подржаној од, по свему судећи, недостојних црквених великодостојника и још недостојнијих академика/интелектуалаца – нема смисла слати захтеве типа „ЗАУСТАВИТЕ УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ“. Огрезли у продаји и издаји, властодршци испуњавају „агенде“ свих других осим оних којима су изабрани да служе, били они на земљи или на Небесима. Зато ово потписујемо као „глас вапијућих у пустињи“ (Мк. 1,3) и да бисмо охрабрили истомишљенике диљем Планете који не могу да нађу сабеседника или писца који говори оно што је сваком Србину уписано као „програм који се не мења“ и што би требало да буде подразумевано.

ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!

31. јул 2017.

Потписници:

Александар Лазић, главни уредник „Стања ствари“
Александар Живковић, уредник „Стања ствари“
Милана Бабић, уредник „Стања ствари“
Милош Милојевић, уредник „Стања ствари“
Светлана Максовић, администратор ”Стања ствари”
Др Владимир Коларић, сарадник „Стања ствари“
Војислав М. Станојчић, сарадник „Стања ствари“
Биљана Диковић, главни уредник „СРБског ФБРепортера“
Миодраг Новаковић, оснивач „СРБског ФБРепортера“
Мирјана Радосављевић, уредник „СРБског ФБРепортера“
Никола Варагић, блог Kosmet via kosmos
Војо Мистовић, новинар
Доцент др Зоран Чворовић
Мирослав Вујанић, сарадник „Стања ствари“
Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији – пилот
Жарко Пецић, пуковник у пензији

Проглас су подржали:

Снежана Николић, Власотинце
Соња Ракочевић, Београд


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Advertisements


Категорије:Моба

Ознаке:, , , , ,

6 replies

  1. Космет је Србија!
    Вучић, Дачић, Борко Стефановић и Борис Тадић су велеиздајници!

    Свиђа ми се

  2. Meni uopšte nije jasno o čemu ima da se priča jer Ustav Srbije je jasan. Možda vođa želi da reši problem KiM-a, jednom za vjek vjekova… Šta u stvari da reši, i rešava. Ni On sam ne zna ili radi po nalogu centara moći kao domaći zadatak.

    Свиђа ми се

  3. Ваш проглас, проглас у име Истине, Правице и Слободе, јесте и мој проглас, и мој глас, и моја молба, вапај, прикљученије и закљученије, наравоученије и писменије…

    Свиђа ми се

  4. Променом прошлости /виртуелно, мисаоно, духовно, програмкси, софтвреско-кибрернетски/ – из садшњости – креирамо, “освајамо“ будућност.

    Матрица “сеобе народа“ – Срба са КиМ, и централне Србије…
    постављена је у 17. и 18. веку као “Велика сеоба Србаља“.
    То је образац који је “историјски пуноважан – на снази је“,
    и који аутоматски дејствује у свим сличним историјским
    околностима које су довеле до сеобе народа, очигледно показујући
    да Срби још нису схватили шта то значи – “ИСТОРИЈА ЈЕ
    УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА“!
    И као што се у личном животу човек мора ослободити лоших
    навика, које су узрок његових садашњих и будућих лоших
    последица, тако исто важи и за заједницу – народ.
    Лоше навике и поступци у пршлости су, речено у пренесеном значењу,
    исто што и“вируси“ у комјутерском програму.
    Вирусе неутралишемо – антивурус програмима и тако виталне
    програме одржавамо у функцији.
    На личном плану, сваки верник зна да су његови лоши поступци у
    прошлости /“греси“/ сметња његовог живљења садашњости и
    будућности, те настоји да се исповедањем и покајањем ослободи
    тог баласта прошлости.
    Исто правило важи и за народе.
    У датом историјском тренутку, прваци тога времена – Патријарх
    Арсеније /трећи/ Чарнојевић, и Патријарх Арсеније /четврти/ Јовановић
    – дали су “БЛАГОСЛОВ“ за сеобу народа, /уз пристанак тог народа/
    и тако, у ПАМЋЕЊУ ТОГ НАРОДА, ПОСТАВИЛИ ОБРАЗАЦ ЗА
    ПОСТУПАЊЕ У СЛИЧНИМ ИСТОРИЈСКИМ ОКОЛНОСТИМА, а
    садашње време је управо тај тренутак!
    Да би се тај образац, У ПАМЂЕЊУ НАРОДА /КОЛКТИВНОЈ СВЕСТИ/,
    ИЗМЕНИО, ми, њихови преци, морамо кроз молитву Цркве и поетско
    /молитвено – родољубиво/изражавање / у десетерцу, уз гусле!/
    тражити од наших предака, пре свега горе поменутих
    ПАТРИЈАРАХА, да – БЛАГОСИЉАЈУ ОСТАНАК ОНО МАЛО СРБА НА
    КиМ И ПОВРАТАК РАСЕЉЕНИХ због рата 1999. и Другог светског рата,
    када су комунисти забранили повратак избеглим Србима!
    Наши непријатељи то знају и зато нас стално одвраћају од сећања на
    прошлост и усмеравају на будућност – “БУДУЋНОСТ ЗАБОРАВА
    ПРОШЛОСТИ“.
    Ко се одриче прошлости /добре или лоше/, одсеца стабло свога живота
    од сопственог корена – вене и нестаје.
    ДОБРУ ПРОШЛОСТ ПОТЕНТИЗУЈЕ /ПОЈАЧАВА/ СЕЋАЊЕМ НА ЊУ, А
    ЛОШУ “БРИШЕ“ КРОЗ ИСТОРИЈСКУ ИСПОВЕСТ И ПОКАЈАЊЕ, баш као
    што то чини сваки појединац.
    Ово се чини из свег срца, свег ума и све снаге своје /личне и народне/,
    сходно казивању Старца Тадеја / и осталих Светих Отаца/ –
    “КАКВЕ СУ ТИ МИСЛИ – ТАКАВ ТИ ЈЕ ЖИВОТ“!
    Све горе речено следује Јеванђелској, Христовој Науци:
    “НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ!“;
    “СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОПРАВДАТИ,
    И СВОЈИМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОСУДИТИ!“…
    Ако би и када би Српка Православна Црква објавила ванредни
    пост од, рецимо, 7-10 дана, свакодневно, у свим својим храмовима
    /где то објективно може/ служиле се Свете Литургије, народ
    позвао на пост и молитвено присуство у храмовима, то би,
    свакако био врло добар одговор на садашњу ситуацију.
    Овим се никоме и ничему не опонира, а са свима, истовремено,
    /преко Неба/ – преговара, кроз Литургијски дијалог – и са
    пријатељима и са непријатељима!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  5. Нису сви академици исти. Исто важи и за попове.

    Свиђа ми се

  6. Тај што покреће дискусију се је не тако давно заклео држећи руку на Устав Србије. А на корици тог устава пише да о томе шта он тражи нема ни разговора,ни дискусије,ни договарања.Док тај устав – важи.
    Сви,који покрећу било какву иницијативу по том питању морају кривично да одговарају за велеиздају.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s