Ови подаци показују да је под Трампом пад броја запослених Белаца био најмањи међу америчким најбројнијим расама, док је под Бајденом опоравак запослености код Белаца најспорији

Фото: Нам Ј. Хах/Nam Y. Huh/АП фото

Амерички биро за статистике рада (линк) има формиране временске серије од 2011. по много различитих основа и овде смо узели само податке о медијалним зарадама, укупно, по расама и по половима. Хомосексуалци и транссексуалци нису издвојени као посебне групе, већ постоје само мушкарци и жене и то је за сваку критику и смањење буџета овој федералној статистичкој агенцији. Али, и без ових категорија, само са мушкарцима и женама, много тога интересантног се да запазити.

Лично су ме шокирала два податка: (1) да Азијаткиње почињу да све више зарађују од белих мушкараца (Азијати су повећали одступање од медијалне зараде са око 25% на 40 и више процената); и (2) да је већи број запослених жена од мушкараца у категорији „Црн или афро-американац “ (Black or African American).

Да би се разумели разлози зашто Азијати више зарађују од Белаца требао би видети и образовну структуру као и запосленост по делатностима. Исто тако, категорија „Бели“ обухвата и „Шпански или Латино етницитет“, па би по њиховом искључивању бели Белци пореклом из Европе мање заостајали по платама у односу на Азијате.

Од Т1 2011. до Т3 2021. у САД-у је повећан број запослених за 17,3%, са 98,3 на 115,3 милиона лица. Релативно највише је повећан број запослених Азијата (+50,6%), затим Латино-Американаца (Л-А у даљем тексту) (+45,5%), Црнаца (+29,1%), док је Белаца повећан само за 11,6%.

Пошто је број Л-А повећан је за 45,5% број Белаца без њих заправо је смањен за 1,2%. Удео Белаца у укупном становништву смањен је са 63,7% приликом пописа 2010. на 57,8% у 2020 (линк), а њихов удео у укупном броју запослених смањен је са 63,7% у Т1 2011. на 58,4% у Т3 2021.

Знак за тражење радника у Даунерс Грову у Илиноису (Фото: АП фото)

Посматрано на 1.000 становника број запослених у САД повећан је са 318 у Т1 2011. на 348 у Т3 2021.

Азијати су имали највећу стопу запослености у време оба пописа и повећали су број са 361 на 401 запослених на 1.000 становника. Црнци су повећали стопу са 304 на 370 (узети у обзир да је више запослених Црнкиња), Латино-американци са 289 на 341, док су најмањи пораст имали Белци (без Л-А) са 329 на 351 на 1.000 становника. И док код Л-А висока стопа наталитета утиче да је велики удео млађих од 18 година, код Белаца је велики удео старијих, па ће ове стопе запослености остати сличне из сасвим супротних разлога и у наредним годинама.

Основна мотивација за ово формирање обједињене базе података раса и полова била је знатижеља ко је био највише погођен отпуштањима у Т2 2020, и каква је динамика опоравка у Т3 2021. у односу на Т1 2020?

У T2 2021. у односу на прво тромесечје смањен је број запослених за 11 милиона и 443 хиљада. Без посла је остало 5.234 хиљада Белаца, 3.083 Л-А, 1.793 хиљада Црнаца и 909 хиљада Азијата. Највећи релативан пад броја запослених имали су Л-А (-14,6%, укупно а жене чак 17,2%), затим Црнци (-12%) и Азијати (-11,8%) док су Белци имали најмање смањење за 7,7%.

Од Т2 2020. до Т3 2021. тржиште рада у САД се опоравило те је број запослених у Т3 2021. био за само 0,5% мањи него пре кризе. При томе је повећан број запослених мушкараца за 0,1% а број запослених жена је још увек мањи за 2,1%. У односу на Т1 2020. већи је број запослених Азијата за 1,6% и Л-А за 0,1%, док је мањи Црнаца за 0,8% и Белаца за 1,2%.

Ови подаци показују да је под Трампом пад броја запослених Белаца био најмањи међу америчким најбројнијим расама, док је под Бајденом опоравак запослености код Белаца најспорији!

Џозеф Бајден представља програм ‘Обновимо боље!’ (Build Back Better), који је основа буџетског предлога од 3,5 хиљаде милијарди долара

Пошто демографска кретања не иду у прилог Белцима, који ће ускоро постати релативна, а не апсолутна, већина, биће интересантно испратити даље трендове на америчком тржишту рада. Не због САД-а, већ због нас самих, шта ће бити нове глобалне агенде које се еуфемистички стављају под политичку „левицу“?

Америчко тржиште рада 2011-2021, други део: медијалне зараде по расама и полу

Живот у Србији, а нарочито у Београду, је толико досадан да о њему и нема шта интересантно да се пише. Владају ред и мир, поштују се закони, пише се и прича и о неком златном добу, све је такорећи идеално као у Домановићевој „Страдији“ или у Пекићевој „Године које су појели скакавци“. Да су рођени истог датума (додуше, по различитим календарима), четвртог фебруара 1873. и 1930. не бих сазнао да нисам дошао на идеју да ову нашу златну досаду мало „заталасам“ предлогом да се Домановићу направи споменик и постави поред споменика Браниславу Нушићу на Платоу др Зорана Ђинђића, а на Тргу републике или Тргу слободе у центру Београда. Популарном „коњу“ насупрот били би заједно Нушић и Домановић а Пекић их посматра са временске, интелектуалне и физичке дистанце од око 1,3 километара или 17 минута хода по Гугл мапи. Али, шта сам интересантно написао или помислио?
Ако је већ у Србији све златно и досадно, а оно има се шта загледати у суседним двориштима. Сад, Америка, тј. САД, и није суседно двориште, али је тим више интересантна за посматрање јер су њена величина, разноликости и злочини које су нам приредили у претходних 30 година вредни пажње.

Злочине нам нису починили амерички радни људи, већ империјалистичка политика која се до избијања кризе са вирусом COVID-19 ближила крају, али је из Кине потекао тај зли вирус који захтева све већу контролу кретања и понашања људи на планети Земљи.
Поштени и вредни Американци су први пут у историји премашили медијалну зараду (тачно по половина прима већу или мању од те вредност) од 1.000 долара у другом тромесечју 2020, у време популарног „локдауна“ а непопуларног затварања људи у места становања да позавиде животињама у Зоолошким вртовима на степену слободе. Овде имамо статистичку иронију, да је медијална зарада повећана са 957 долара у првом тромесечју 2020. на 1.002 долара не зато што су плате постале веће, већ зато што је 11,4 милиона људи (смањење са 115,9 на 104,5 милиона) остало без посла и то већим делом испод медијалног, просечног Американца, и то већином у услужним делатностима у којима су зараде у доњој половини од средње попут угоститељства, хотелијерства и других услуга без којих се може седети у личном или породичном кавезу.

Фото: CNN

У трећем тромесечју 2021. број запослених лица поново је премашио 115 милиона па је медијална зарада опет премашила за један долар магичну вредност од 1.000 долара. Од почетка 2011. повећана је за 32,6%, са тадашњих 755 долара.

Овде ћемо изнети пар података о медијалним зарадама по џендеру, тј. полу, и по најбројнијим расама. На жалост, медијална зарада није исто што и просечна и најчешће је 10% до 30% испод просечне, што је информација о материјалним разликама у друштву и не може да нам послужи да расно оделимо Латино-Американце (Л-А у даљем тексту) од Белаца, који су бели од досељавања у САД из Европе од краја XV века ове ере, и који имају, у просеку и у медијани већу зараду. Што је већи удео Л-А у укупној запослености они више вуку медијану наниже и искривљују нам слику о стварним кретањима код белих Белаца, Аријеваца из Енглеске, Ирске, Немачке и скандинавских земаља.

У САД-у владају велике џендер неравноправности и мушкарци зарађују у просеку за 20,1% веће зараде од жена (Т3 2021) и за више од десет година ова разлика је смањена за само 1,3%. Овом динамиком биће потребно да прође још око 155 година, а да би се женама плате изједначиле са платама мушкараца. То није фер, али такви су закони слободног тржишта којима протести и феминистичке акције не могу ништа. Мушкарцима су плате веће од 1.000 долара од Т1 2019, док су женама премашиле 900 долара први пут при масовним отпуштањима у Т2 2020.

Фото: Информер

У САД владају и велике расне неравноправности у зарадама па ћемо и ту изнети пар чињеница:

• Азијати су имали раст просечне ,медијалне, зараде за 57,5%, мушкарци за 49,2% а жене за 56%. Мушкарци су премашили медијалну зараду од 1.000 долара још у Т3 2011, заједно са женама у Т4 2015. а жене у Т1 2019.
• Белци су имали раст зараде за 32,3%, у томе мушкарци за 32,5% а жене за 32,9% и мушкарци су први пут премашили 1.000 долара у Т3 2018, када је Трамп економски заратио са Кином, док су заједно са женама то постигли у Т2 2020, захваљујући апсолутно и релативно већем отпуштању жена него мушкараца. Жене су достигле рекордних 929 долара недељно у Т2 2020 и у Т3 2021. и на путу су да и оне премаше магичну хиљадарку у 2022. или у 2023. години.
• Црнци, или Афро-Американци (да их назовемо А-А ради симпатичнијег ословљавања) су имали идентичан раст медијалне зараде као и Белци за 32,3%. Мушкарцима су повећане за 30,9% а женама за 32,7%. Мушкарци су у Т3 2021. зарађивали 799 долара (више су имали у Т2 2020, када су остајали без посла они са нижим зарадама, тада 805 долара) и то је било треће тромесечје узастопно са идентичном медијалном зарадом. До 799 долара А-А медијане долазило се мушким платама од 834, 877 и 813 долара и женским од 768, 746 и 783 долара по тромесечјима 2021. године.
• Л-А су имали раст медијалне зараде за 41,9%, у чему мушкарци за 44,9% а жене за 40,4%. Просечна зарада од 779 долара у Т3 2021. била је последица 826 долара код мушкараца и 723 долара код жена.

Друга табела приказује колике су плате расама и половима у односу на медијалну за све Американце. Укупно су мушкарци око 110% а жене око 90% и ту великих промена нема, а ако их буде, очекујмо их за око 150 година.

Белци имају само 2,3% веће зараде од медијалних, али веће одступање и није могуће јер је њихов удео у укупном броју запослених био 80,7% у Т1 2011, а у Т3 2021. смањен је на 76,8%. Мушкарци су на 113% од укупне медијалне зараде а жене на 93% и овај однос је био готово зацементиран у претходних више од десет година.

Табеле: Макроекономија

И А-А су занемарљиво мало променили одступање од медијалне зараде, са 80% на почетку на 79,8% на крају посматраног периода. Мушкарци су смањили зараду за један процентни поен, а жене су повећале за десети део процентног поена. А-А се налазе у двоструко зацементираним односима: (1) расним, у односу на плате Белаца, и (2) у џендер, као и Белци.

Азијати су на почетку друге деценије XXI века имали за 10,1% веће зараде од укупне медијане, а у трећем тромесечју треће деценије овог века имали су већу зараду за 30,8%. Мушкарци су повећали одступање од медијане са 25,6% у Т1 2011. на +41,3%, а жене са +0,9% на +18,8%. У ових десет година и још два тромесечја Азијати су релативно напредовали за 20,7 процентних поена, при чему су мушкарци за 15,7 а жене за 17,9. Просек за оба пола испао већи је од њихових појединачних вредности услед раста удела у укупној запослености: укупно са 5,3% на 6,8%, мушкарци са 3% на 3,7% а жене са 2,3% на 3,1%.

Мирослав Здравковић (Фото: Medija Centar Beograd)

Снажна еманципација Л-А од „изворних“ Белаца имала је позитивних последица по њихове медијалне зараде. Не каже наш народ за џабе „док дете не заплаче не да мајка млеко“, тако некако, одавно сам се отуђио од народа па више ни у шта народно нисам сигуран. Л-А су конвергирали ка медијалној заради за 5,1 процентни поен, са 72,7% на 77,8% и за 2 процентна поена били су испод А-А у Т3 2021. Л-А мушкарци (82,5% од медијане) су зарађивали веће плате од А-А мушкараца (81,2%), али су Л-А жене (72,2%) биле знатно испод А-А жена (78,2%). Ипак, и Л-А жене су напредовале са 68,2% од медијалних зарада у Т1 2011. па се на основу ове динамике (4 процентна поена за 10,5 година) може очекивати да ће комунизам завладати у Америци за једно 70 година, дакле око 2090-те, када припадници свих раса и полова буду једнако зарађивали, тј. када Л-А жене буду изједначене са укупном медијалном платом.

Трећа табела приказује ове родне релативне разлике по расама. Код беле расе разлика у корист мушкараца је незнатно смањена, за 0,4 процентна поена (са 22,5% на 22,1% у корист мушкараца). Код А-А је она смањена за 1,4 пп, али код њих готово и да нема џендер неравноправности јер мушкарци су зарађивали само 3,8% више од жена у Т3 2021. У Т2 2021. зарађивали су више за 17,6% па је код А-А изражена висока променљивост зарада по половима и по деловима године, за шта нам разлози нису познати. Азијати су имали озбиљно смањење разлике у зарадама, за 5,5 пп, са +24,4% на +18,9%, и од релативно највећих родних разлика на почетку посматраног периода сада имају мање одступање од Белаца. Л-А су једина раса која је повећала џендер неједнакости јер су мушкарци зарађивали за 10,7% више од жена у Т1 2011. а у Т3 2021. зарађивали су за 14,2% више.

И тако, надам се да ћу када буде лепо време обићи родну кућу Радоја Домановића у Овсишту, преко пута Цркве Светог Великомученика Прокопија. Надам се и да ће спомен-бисту Радоју Домановићу са уласка у Калемегдански парк преместити код Бранислава Нушића на Трг Републике како и доликује. Док се ове ситнице не догоде у досадној Србији, САД представљају предмет за истраживања без граница.

Прочитајте још

• Небојша Катић: Пандемија повод невиђене глобалне прерасподеле богатства
• Мирослав Здравковић: Да ли су САД колонија Кине?

Categories: Не само о економији

Tags: Џозеф Бајден, Мирослав Здравковић, САД, економија, тржиште рада