Мирослав Здравковић: Да ли су САД колонија Кине?

Пошто је Кина постала највећи светски индустријски произвођач она увози сировине из свих земаља које их имају у вишку, па и из САД

Фото: sveosrpskoj.com

Када се тумаче глобална кретања свакакве теорије завера су могуће. На пример, Трамп је 2018. покушао трговинским ратом да заустави раст Кине, што је довело до урушавања принципа слободне трговине. Кина је апеловала на либерализам, слободну трговину, јер је то у њеном најбољем интересу, како би наставила да се брзо развија, али није наишла на очекивано разумевање. Слободна размена робе и капитала (не и људи) одговара не само Кини већ и глобалним мултимилијардерима. У новембру 2019. у Кини се појавио неки микро-организам који је у марту 2020. довео да закључавања становништва широм света, али и до губитка радних места који је био највећи у САД, као либералној економији.

У САД-у је у марту 2020. посао изгубило 1,33 милиона лица, а у априлу чак 16 милиона! Овако велики раст броја незапослених се није никада догодио у економској историји у овако кратком року. Пошто је америчка економија веома флексибилна, незапосленост је смањена за 12,3 милиона лица до краја новембра 2020, али је ипак била за 5 милиона лица већа него у фебруару 2020. Да ли је неко у светској историји поново освојио мандат на изборима након што је пет милиона људи остало без посла?

Трамп је изгубио, САД се полако опорављају а главни добитници ове глобалне кризе су Кина и мултимилијардери и велике компаније широм света. Мисли глобално а послуј и управљај локално ми је однекуд позната парола, ал` удаљих се ја од теме из наслова.
САД су од 2001. до 2020. повећале извоз у Кину 6,5 пута а увоз из ње 4,5 пута те су повећале покривеност увоза извозом са 18,8% на 27,3%. Кумулативан дефицит САД у робној размени са Кином износи 5.704 милијарде долара, с тиме да је највећа вредност достигнута у 2018. када је износила 443 милијарди долара. У САД-у је постојала шала пред избијање светске кризе у 2008. како између САД и Кине постоји фер трговина: од Кине купују индустријско ђубре у размену за новчано. У 2020. САД су имале за 3,7% већу вредност извоза у односу на 2018. док је Кина смањила директан извоз за 18,8%. Кинеске компаније су, попут јапанских 80-тих година прошлог века, преселиле производњу на места која нису под ударом америчких санкција па би и извоз из трећих земаља требало приписати извозу Кине.

Извоз хране, пића и дувана из САД у Кину повећан је 15,4 пута а увоз из ње 3,7 пута те је покривеност увоза извозом повећана са 107,7% на 449,6%. Тако су Американци делом смањили извоз лоших новчаница храном.

Кумулативан суфицит у трговини храном је 142,4 милијарде долара, али је у 2020. достигао рекордну вредност од 19,3 милијарди долара. Са приложеног графикона се може видети да је Кина трговинским контра-санкцијама повредила Трампово гласачко тело јер је увоз хране смањила са 18,8 милијарди долара у 2017. на само 8,6 у 2018. и 13,4 у 2019. да би у 2020. била постигнута рекордна вредност од 24,8 милијарди долара (ранији рекорд по 22,7 милијарди у 2013. и у 2014.

У трговини са Кином САД су у 2020. имале суфицит код 371 групе производа четвороцифрене ХС класификације у збирној вредности од 77,5 милијарди долара. Трговина САД и Кине није постојала код 67 група производа. САД су имале дефицит код 821 групе производа у збирној вредности од 410 милијарди долара.

У приложеној табели је по 30 производа са највећим суфицитом и дефицитом у трговини САД са Кином.

Међу 30 група производа код којих САД имају највећи суфицит чак девет припада пољопривредно-прехрамбеном (ПП) сектору, а соја је на убедљиво првом месту са суфицитом од 14,2 милијарди долара испред електронских интегрисаних кола са 8,4 милијарде долара.

Осим ових ПП САД имају суфицит и код девет природних ресурса где су сирова нафта и природни гас предводници испред платинијума, вуне и разних врста дрвне грађе и индустријских сировина. Само 12 преосталих група производа припада индустријским и ту су путничка возила, лекови, машине и медицински инструменти код којих САД још увек имају неку технолошку предност.

Насупрот САД, Кина суфицит искључиво остварује код индустријских производа и на основу дефицита код хране и сировина указује на већу индустријску развијеност Кине која је од 2009. постала највећа индустријска сила јер су те године САД имале пад индустријске производње и много спорији опоравак и раст у односу на Кину.

Пошто је Кина постала највећи светски индустријски произвођач она увози сировине из свих земаља које их имају у вишку, па и из САД.

Табела: Мирослав Здравковић/кликните за увећани приказ

Овај начин размене, индустријски производи за сировине, некада је тумачен као однос индустријских центара и пољопривредно-сировинских периферија и називан је експлоататорским и колонијалним поретком.

Прочитајте још



Categories: Не само о економији

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. Колонијални поредак је напредовао, модернизовао се и дигитализовао. Сада је то слободна међународна размена, регулисана законима тржишта. Руси производе сировине, Арапи нафту, Кинези дају инфраструктуру и радну снагу, а Америка производи доларе. Свако даје допринос према својим могућностима и учествује у подели добити према својим заслугама. Поштено.

  2. Cekam naslov Da li je Australia kolonija Kine. Ovde se samo O time prica a tirije zavere rasmplasavaju

Оставите коментар