Александар Тутуш: Темељније од Темељног уговора

И палчеви на ногама Здравка Кривокапића имају своју причу, његове кесе и папуче, а понајвише његова бијела мајица кратких рукава

Александар Тутуш (Извор: Лична архива)

Лијено се њихао Здравко обасјаним јутром према апартману. Ногу пред ногу, гледао је у палчеве стопала који су се усклађено са њихањем кеса пуних хране и пића знатижељно извијали изнад асфалта који је већ упијао августовску врелину.

– Није нам лоше овако, морам признати да је у ципелама некако сигурније, али брате рођени, овако, ако и закачим неки камен или ногу од столице, бар видим свијета и што је најважније надишем се ваздуха – тихо да Здравко не чује рече један палац другом. Кад се један палац спусти други се уздигне, тако да се нису могли погледати један другом у нокат, али бар су се чули.

– Па не само то – одговори други палац – овако се нагледамо и других људи, мислим палчева. Има заиста разноврсног свијета, посебна прилика да се види како други живе, на крају крајева, заборавиш да си палац ако никако не видиш друге палчеве и они не виде тебе – избифла други прије него се спусти. Застао је Здравко на семафору, па се једно вријеме палчеви умирише. Кад је зелени пјешак засвјетлио, он крену, кесе су опет почеле у лаганом ритму да се њишу, а палчеви су поново наизмјенице дизали и спуштали своје широке јагодице.

Извор: Друштвене мреже

Да, и палчеви на ногама Здравка Кривокапића имају своју причу, његове кесе и папуче,а понајвише његова бијела мајица кратких рукава на којој пише: Све могу у Христу који ми моћ даје! Да, и не трошећи драгоцјено вријеме на препуцавање са изанђалим и потрошеним политичарима, дежурним историчарима изашао је тако голорук и босоног на радост својих ножних палчева а и свих нас који смо сити загушљивих и смрадних туђих ципела које су нам навукли као букагије да ходамо путем који су нам зацртали. Посебно у ове љетне дане који су некако трајно покварени са неколико врло упечатљивих датума, који су као трајни ожиљци утиснути на календару: Сребреница и Олуја. Да се стидимо у оба случаја, због наводне кривице и пораза.

Премијер НАТО чланице наоружан мајицом

И онда се појави помало главати Здравко, премијер једне чланице НАТО-а враћајући се с пијаце, само у пратњи своје женице у мајици с натписом: Све могу у Христу који ми моћ даје!

Фарсичне оптужбе од стране коалиционих партнера, канцерогеног ДФ-а на ткиву српског бића у Црној Гори, већ устаљени хушкачки тон који пуни насловнице режимских таблоида у Београду, политичка рола коју по потреби одигра и Патријарх СПЦ – нису могли добити бољи, господственији и достојанственији одговор од те шетњице с пијаце црногорског премијера са сликом драгог Оца Мома которског поруком: Све могу у Христу који ми моћ даје!

Здравко Кривокапић (Фото: Патрик Земански/АП фото)

Та шетња шаље изврстан одговор на притиске из врха свјетовне и црквене власти из Београда који је на жалост на истој адреси. Наиме, једнако политичко насиље над Српском Црквом у Црној Гори као и криминални акт доношења Закона о вјероисповјести, јесте инсистирање на већ фамозном Темељном уговору. Темељни уговор се полако али сигурно под утјецајем диктатуре у Србији на СПЦ претвара у инструмент политичког притиска на Владу Здравка Кривокапића.

Оно што је темељније од Темељног уговора, а што није претпостављао ни знао, нити имао ту дубину сагледавања Мило Ђукановић доносећи спорни закон о Вјероисповјести, а очигледно нема ни његов београдски колега лукаво вршећи притисак Темељним уговором, а чини се да осјећај недостаје и Његовој Светости – јесте чињеница да је једна од 7 најстаријих епархија СПЦ коју је утемељио Св. Сава управо Зетска епископија (данашња црногорско-приморска митрополија) која је на јединствен начин имала у Црној Гори темељну државотворну улогу, чињеница да је трећина становника Црне Горе учествовала широм земље на литијама предвођена цетињским Јасновидцем митрополитом Амфилохијем блаженог помена, чињеница да је саборна воља на Литијама пресудила и на изборима на којима су срушени они који су ударили на светосавску цркву, и међу бројним другим фактима и порука на Здравковој мајици темељнија је од сваког Темељног уговора. Друга је ствар што се Црна Гора жели подвести под неки Вучићев српски свет па се СПЦ под патронатом СНС-а жели обрачунати са свим оним што је заоставштина покојног митрополита, ревносног критичара политичког мутанта и преваранта Александра Вучића.

Надгробна плоча митрополита Амфилохија

Ако је деведесетих српски народ и био преварен деструктивном ренесансом Слободана Милошевића који га је даровао са идејама чији је разгласник током већег дијела своје политичке каријере био управо АВ – данас кад Срба у Хрватској готово и нема, кад је Република Српска културолошка и егзистенцијална црна рупа из које се бјежи главом без обзира, српски свет је заправо најприје оцјена стања суженог духа некад распрострањеног и доминантног српског корпуса који се свео на – београдски пашалук на води. И управо је то синтагма за вриједност коју испитивања рејтинга не могу да измјере, а то је колико дубоко нас је одвео режим у Србији.

Црна Гора биљежи рекордну туристичку сезону, кампања у Србији да се иде у Албанију, Турску а не у непријатељску Црну Гору није успјела. На самом почетку љета у једном београдском режимском листу објављена је репортажа о црногорском премијеру који дочекује госте из Србије на граници у знак добродошлице. Чланак је написан у ироничном тону, наравно у духу кампање против одласка у Црну Гору. Два мјесеца касније премијер који је побиједио Мила, раскринкао и дао до знања да се не боји ни Аца, ни Брана, ни Вељовића, Меденице, Медојевића, Кнежевића, Мандића, који је отишао на сахрану епископу Атанасију, али није послао након 16 година никог у Книн на прославу Олује, враћа се с пијаце са својом женом у папучама и краткој мајици, с кесама у руци, улицом пуном туриста.

Оклен Сити

У те вреле дане, на сјеверу у сремској равници у насеље које од мила зову Оклен Сити, скупио се народ, дошао и Прецедник да заједно пошаљу поруку да ништа нису научили од деведесетих до сад. Сваке године од ’95 кад сам на трактору избјегао из Крајине, 5. август ми је унапријед најгори дан у години. Гори од Божића на који морам радити, или од Нове Године без друштва. То је дан кад сам се преполовио, а неким чудом остао жив. Од тад једна половица сумануто лута свијетом борећи се за голи опстанак и вуче напријед и још даље и даље, а друга би против разума на другу страну, тамо на родни камен, под Динару.

Александар Вучић на обележавању годишњице ‘Олује’, 4. 8. 2021. (Фото: Инстаграм налог Будућност Србије)

Право које себи AV присваја да обиљежава годишњицу Олује једнако му не припада као ни Борису Милошевићу што се усудио да у нечије име, не знам чије оде прошле године у Книн на прославу Олује.

Патријарх који се нашао у Оклен Ситију, кад се већ воли са Загребом, и кад воли Далмацију на посебан начин, парастос је требао дати у Книну, а не бити дио Вучићеве узурпације права које му не припада.

О’клен си ти? То је питање које сам зачуо можда највише пута у животу. Питају ме и сад, овако динарски гломазног и брадатог са вриштећим акцентом, али сад сам у страној земљи па је разумљиво. Сви ми од тамо, чули смо то питање безброј пута. Чула га је и Марија Вуковић из Книна и њени родитељи једнако често. Ових врелих дана, хиљадама километара далеко од Книна у којем се прославља Маријино и прогонство њених родитеља, и Оклен Ситија у којем Прецедник прича о жртвама рата који је подстрекавао, једнако далеко и од Цетиња у којем је Марија с родитељима и сестром одрастала, Марија Вуковић је скакала у вис на Олимпијским Играма у Токију представљајући Црну Гору. Дошла је до финала Олимпијских игара баш у дане прославе Олује у њеном родном граду. На Цетињу, у којем је одрастала, величају њен успјех као прави израз патриотизма. Њени родитељи, Срби из Книна, и даље немају право гласа иако на Цетињу живе преко 25 година. Марији се спрема дочек на Цетињу.

АЛЕКСАНДАР ТУТУШ: О’клен пуше Олуја

Посљедња цртица у овом размишљања једна је слика из избјегличког живота, мало конфузна, али успјешна. Марија је херој. Али не Цетиња, или Црне Горе, ни Книна. Она је херој борбе и сопствене упорности, вјере властите породице. Она је примјер спроведен у пракси једне фразе коју уопштено често користимо, да треба кренути од себе. Да заиста, треба кренути од себе.

Браво Марија!

Прочитајте још



Categories: Разномислије

Tags: , , , , ,

15 replies

  1. Што више знам

    Што више знам
    Више сам сам
    Тужнији сам
    Што више знам

    Што шира слика
    Ужи је рам
    Краћи улар
    И тежи ам

    Што дуже слушам
    Све мање знам
    Крећем ка себи
    Да градим храм

    Момчило

    29
  2. Поштовани господин Тутуш вазда заборавља да је премијер једне од србских окупираних земаља, кроз колаборацију са шиптарским другосрбијанцем дританом и кроз “ кабриолет савез ( к’о папуча и боса нога ) са гојком перовићем у непосредном издајничком савезу са жвалавим вучићем и безбрадним, секаперсастим селаковићем… Тај заборав му једнако вазда брани да добаци до пуне истине…

    23
    5
  3. Мени који Вучића (ух…) очима не могу да видим овај текст (прво сам мислио да је нека иронија кад оно…) изгледа као подло мешање свега и свачега и изгледа лечење неке личне фрустрације извлачењем суманутих закључака. Изгледа да би аутор када су га већ Хрвати протерали волео да се некако (са својим сународницима из завичаја) склони под тај србогорски идентитет који су као резервни положај направили они који стоје иза пројекта Здравко. Па би тако били на пола пута између преласка у хрвате (што би се да се не лажемо, временом десило да их Туђман није сурово пробудио из њиховејуге) и враћања међу Србе (што је у Србији извесно, а у Здравковој ЦГ готово сигурно није). Што би се рекло, због Николе је омрзнуо и Светог Николу. Да ли је вучић баш толико битан да идентитет одређујемо према њему, а не према на пример, Светом Сави?!

    25
    3
  4. Фанарска чељад у СПЦ, вратоломејски и вартоломејски ватрено и усрдно, на таласу политикантске буре у свим Србским земљама, чине оно што им је задатак од кушача – најпрво, по “ угледу “ на украјину, злотворити црногорску православну цркву, па македонску, па хрватску, па војвођанску, те “ бошњачку… Јахачи на таласу су и мило, и здравко, и вучић, и блажејши Порфирије. За владику Јоаникија се уздам да је подвижник и мученик, хрид о коју ће се разбити поменути талас…

    16
    5
  5. Ја сам некада допустио да ми Стање ствари пренесе ФБ статус као чланак.

    Затим сам се наљутио јер ме је уредник СС „бранио“ тако што је говорио да није требало тако да пишем јер су ме селективно пренели Аваз и Антена М.

    Дошли смо до договора да ме више СС не преноси. Јако ми је драго због тога када видим овакве чланке.

    Наздравље.

    7
    7
  6. @ Игор Јарамаз

    Коментаром и чињеницом да и даље пратите СС, можда и бесвесно, одали сте велико признање сајту Можда и уреднику…..

    17
    4
  7. Још један сјајан текст који разбија лажну слику која се сервира јавности.
    @Зоран Николић – Ви сте баш помјешали ствари. Повезујете оца Гојка Перовића са људима који га прогоне. Од сваке опасности коју сте поменули све су плод бујне маште осим једне – а то је Србијанска Напредна Православна Црква која се ствара у Београду и која уништава све српско и здраво.
    @Александар НБГ Ви сте изгледа један од оних који су оберучке и са љубављу дочекали избјегле Србе. Срби у Хрватској су одољели и Млетачкој и Аутроугарској и Француској и Турској и НДХ, али када се Србија умијешала ту нам је био крај.
    Кажете не волите Вучића а ширите његове лажи о некаквом дуалном идентитету у Црној Гори.
    @Игор Јарамаз
    Свака част Стању Ствари што не објављује лажи које пишеш.
    Зато се и чита десет пута више од Буловићевог и Порфиријевог ћоровдана. Мирка Ђорђевића је насљедило вас десет сто пута грђих од њега.

    13
    10
  8. @Пилипенда
    Стојим у вери и нади да са благодатним разлогом и Ви једнако стојите иза часног надимка. Моја бујна машта машта огрнуће се покајањем јер Ви нећете дати “ Ристу Нашега „…

  9. Занимљиво. Игор је дефинитивно један од најбољих познавалаца српске историје на вебу, а и много шире. Уопште не улазим у његову размирицу са Стањем Ствари, то је лична ствар, о којој не знам баш ништа.

    У последње време, Игор ме је зачудио имплицитним рекламирањем вакцинације и имплицитним клеветањем Радована Дамјановића. Да ли је то његова сујета (зато што Радован очигледно познаје српску историју боље од њега) или је нешто друго у питању – не знам. Ово је можда неважна примедба, али не одолих да је не изнесем.

    Игор је увек, са правом, критиковао покојног Амфилохија (покој му души!) а познаје црквена збивања више него 99,99% Срба. Тутуша ни ја сам не миришем, и ту је Игор о њему, нарочито када овај хвали покојног „Ђеду“ – у праву. Али овом приликом… Тутушева је углавном на месту! У чему је разлика? У томе што је Тутуш, у овом тексту, критиковао Председника Републике Србије!? Да ли је то у питању? Међутим, то је и Игор радио више пута, чак и током прошлогодишњиг протеста поводом „закључавања“.

    Шта пропуштам? Има ли неко да објасни појаву нама са „јефтинијим улазницама“? Молим редакцију да не цензурише Игора ако се он укључи у дискусију. Ја немам налог на Твитеру, па не могу да га питам, нити да са њим дискутујем.

    6
    1
  10. Mea maxima culpa!

    Тек сада сам детаљно прочитао Тутушев текст. Повлачим речи „Тутушева је углавном на месту“. Тек можда 25% онога што је натрућао јесте тачно. Иза осталог што сам рекао и даље стојим.

    8
    3
  11. @ПИЛИПЕНДА
    Ви сте Господине нешто потпуно помешали у вашој глави…Прво ја јесам оберучке и са љубављу дочекао избегле Србе из Крајине. У тим страшним данима сам гледао да им помогнем онако како сам могао и колико сам могао, од хране до смештаја. Моја је опаска на магле у њиховим главама које је после ендехазије стварала комунистичка СФРЈ и есер’рватска и тиме их спремале за завршни обрачун са њима. Та причу да они нису хтели рат и да их је неко натерао (Србија) је једна од покваренијих. То значи да нису били спремни да брани ни статус који су већ имали а који им је насилно, без питања одузет, као конститутивног народа у СР Хрватској. Па добро онда, кажите нам да ли су Срби у СР Хрватској били спремни да се боре свим средствима за свој статус или су већ постали хрватски Срби са тенденцијом да постану само хрватски хрвати па вам је Србија у томе сметала? Све ове непријатење које помињете а које су Срби преживели господине, издваја једна чињеница: они нису Хрвати. То су договори направљени са државама у којима су хрвати били само једна од страна. То нису договори направљени у хрватској држави. Србима са њима договора нема.Осим договора о националном поништењу и утапању у хрватску нацију. Ако ви као претпостављам Србин из данашње Хрватске то не знате онда је нешто много лоше у вашој перцепцији сопствене историје.
    Оно о одолевању у НДХ не желим да коментаришем. Браћо, били сте на ивици истребљења…Које се наставило.
    За ово до сада се може рећи да ја не знам јер ето нисам одатле. Што се ЦГ тиче јесам и знам, за разлику од вас. Вучић, ма шта мислио о њему, не шири никакве лажи о дуалном идентитету, господине. То је резерви положај поражених (?) монтенегрина. Србин-Црногорац, Црногорац-Србин, „православни народ ЦГ“…све само не једноставно Србин. Све само не враћање на напуштен и издат идентитет њихових предака, господине.И попис који ће бити одложен, па напуштен, па измењен тако да се ни неће знати колико је Срба у ЦГ све док Срба у Цг не буде више уопште било. Ја о титогорцима, милогорцима и сличним орцима немам илузија.Њихов модус операнди знам. Вучић ми за то уопште није потребан.

    13
    4
  12. Da ,sve mogu u Hristu koji mi moć daje ,čak i da se sprdam sa našim patrijarhom i našom svetom majokom crkvom.

    1
    4
  13. @Boridza

    ‌А да се Ви, мало, не спрдате са „patrijarhom i svetom majokom crkvom“? Ако бар мало поштујете институцију Патријарха Србског, требали сте то написати ћирилицом и великим словом. И додати „Његова Светост“, ако се то на нашу Цркву (СПЦ) односи. Ако смо исте Цркве членови…

  14. „…Та шетња шаље изврстан одговор на притиске из врха свјетовне и црквене власти из Београда који је на жалост на истој адреси. Наиме, једнако политичко насиље над Српском Црквом у Црној Гори као и криминални акт доношења Закона о вјероисповјести, јесте инсистирање на већ фамозном Темељном уговору. Темељни уговор се полако али сигурно под утјецајем диктатуре у Србији на СПЦ претвара у инструмент политичког притиска на Владу Здравка Кривокапића…“

    Имам приједлог како на врло ефектан начин отклонити овај „притисак“ – потписивањем онога што је већ било договорено, иза чега су стали и Његова Светост, као и Епископски савјет у ЦГ.

    Читајући ово смјешатељство, испада да су митрополит Јоаникије и вл. Методије тек пијуни у рукама Вучића?! Ако је и од Тутуша – много је.

    ДФ је канцерогено ткиво на српском народу у Црној Гори?! Можда. Али како то да се аутор не сјети да је канцерогена била честитка званичницима тзв. Косова? Да ли је она срамотна Резолуција о Сребреници канцерогена? Или је пак то мелем на рану српском народу, гдје год да је?

    Подржавам да се чују и други тонови и другачија мишљења, те мним да је добро што постоји ова рубрика „Разномислије“. Мада би овај текст прије могао припадати рубрици „Разнолупаније“.

    3
    1
  15. Изузетан текст господина Тутуша. Сјајно познавање ситуације у Црној Гори и разумијевање врло комплексних односа које добар дио коментатора не разумије или не жели да разумије. Став који господин Тутуш износи у својим колумнама је став већине православацау у Црној Гори. Још једном све похвале за текст.

    3
    2

Оставите коментар